U godinama „zalaska“ celokupne domaće kulture, kada su svi nekadašnji bioskopi pogašeni i pretvoreni u noćne klubove, ili zvrje prazni dok novi vlasnici ne uvide u šta će da ih pretvore, publika se masovno okrenula modernim sinepleksima u tržnim centrima, gde ima prilike da vidi isključivo najnovije holivudske blokbastere. U takvoj atmosferi osnovno „filmsko obrazovanje“ do nedavno je bilo moguće steći samo u dvoranama Jugoslovenske kinoteke. Ipak, kulturna inicijativa Filmstreet je pre nekoliko godina promenila lice glavnog grada, i doprinela da njegovi žitelji uveče uživaju na otvorenom, uz najpoznatija ostvarenja sedme umetnosti.
Svim Beograđanima kojima klabing po splavovima nije prva asocijacija na letnju kulturnu ponudu, niti svoje večeri provode uz rijaliti sadržaj kojim nas obasipaju domaći TV kanali, pre sedam godina pružena je nova ponuda, u vidu kulturne inicijative Filmstreet. Zahvaljujući njoj, oni sada po lepom vremenu mogu besplatno da odu u bioskop na otvorenom, i upoznaju se sa bogatim filmskim repertoarom, koji obuhvata dela iz perioda zlatnog Holivuda od 1940. do 1980. godine, ex-YU filmove koji nisu bezbroj puta reprizirani na televizijama, francuski nouvelle vague, najbolje nemačke filmove svih vremena, novu holandsku kinematografiju, pa čak i ostvarenja iz indijske bolivudske produkcije.
Ovaj „bioskop ni za groš“, osmislili su Milan Tavčar i Boris Jovanović iz NGO „Nova Ideja“, i izvršni producent i art direktor Ustanove kulture Parobrod, Zlatko Crnogorac, koji za Biznis & Finansije opisuje kako je sve počelo. „Početak decenije doneo je u Beograd tzv. hipstersku kulturu iz Berlina i Njujorka, kroz otvaranje polivalentnih kulturnih centara poput KC Grada, Miksera, Parobroda. Istovremeno, kultura gledanja filmova na velikom platnu dotakla je kulminaciju u nazadovanju, usled potpunog odumiranja nekadašnje mreže Beograd filma. Bioskopska ponuda se svela na dva sinepleksa u šoping molovima na Novom Beogradu, sa kojima se nova publika klinaca-milenijalaca, u svojoj početnoj subverzivnoj i subkulturnoj fazi traženja pop-kulturnih afiniteta, jednostavno nije mogla identifikovati.
Kad smo imali prvu projekciju, odlučili smo da ’ukrademo’ dva-tri parking mesta, očekujući tek oko 25 potencijalnih znatiželjnika, odnosno taman koliko smo imali sopstvenih stolica. Pustili smo ’Kazablanku’, kao svojevrsnu filmsku osnovnoškolsku lektiru koja je nepoznata novim generacijama, a došlo je 400-500 ljudi koji su posedali na asfalt, i tako blokirali čitavu ulicu“, priseća se Crnogorac.
Resocijalizacija građana
Već postoji oformljena „tradicionalna“ publika koja se redovno obaveštava o programima Filmstreet-a u štampanim izdanjima, uz oko 50.000 pratilaca na Facebook-u – pa ako na filmsku projekciju dođe samo jedan odsto njih, to već predstavlja uspeh. Inicijativa je otvorena za sve, kaže naš sagovornik, od milenijalaca koji o pop-kulturi nemaju ni osnovno predznanje, pa do generacija „zarobljenih u empatiji prema bivšoj SFRJ i renesansi kulture 70-80-tih godina, koja je napravila FEST i za sobom ostavila kultna filmska dela.“
Promocija aktivnosti Filmstreet-a u velikoj meri se odvija preko društvenih mreža, ali i od usta do usta, mada pomaže i činjenica da državna televizija već godinama u svojoj programskoj šemi nema klasike filmske umetnosti. „Na samom početku smo hteli da ’zađemo’ i u ruralne delove Beograda, ali ispostavilo se da ljudi više vole da dođu ’u grad’ na projekcije, na urbani socijalni događaj. Veoma brzo je ‘Filmstreet’ postao nešto više od letnjeg bioskopa na ulici – postao je prostor resocijalizacije građana”, napominje Crnogorac.
Kada je reč o eventualnom širenju ove kulturne inicijative izvan prestonice, izvršni producent UK Parobrod navodi da je bilo pokušaja u Pančevu, u Novom Sadu, kao i u dva gradića u Vojvodini, i to uz pomoć kompanije Coca-Cola. Upravo bi taj model korporativne podrške već od sledeće godine mogao da dovede ulični bioskop u neke od gradova u Šumadiji i Pomoravlju, koji su ostali bez svojih filmskih dvorana još pre više decenija.
Kiša kao prirodni neprijatelj
O dosadašnjim iskustvima iz organizacije letnjih filmskih projekcija – osim strepnji kako će posetioci prihvatiti određena dela, i kasnijeg zadovoljstva kada reakcije budu pozitivne – najbolje govore fotografije nasmejane publike na zvaničnoj Facebook stranici. Organizovanje samih projekcija odvija se uz pomoć već tradicionalnih pokrovitelja, Grada Beograda i Opštine Stari Grad, Američke ambasade, UK Parobroda i još nekoliko komercijalnih sponzora, koji su prepoznali kulturno-društveni potencijal besplatnih filmskih projekcija na otvorenom i pozitivne reakcije koje one izazivaju kod građana.
Ovogodišnji Filmstreet otvoren je početkom juna, prikazivanjem filma „Kosa“ Miloša Formana i trebalo je da ima ukupno 30 projekcija, ali je poslednje veče u septembru otkazano zbog olujnog vremena. Jedino iznenadne kiše mogu da poremete planove organizatora, pa zato oni sa zebnjom u srcu gledaju u nebo, čak i kad su meteorološke prognoze optimistične. Među filmovima koji su prikazani ove godine bili su i „Kramer protiv Kramera“, „Kad budem mrtav i beo“, „Rekvijem za san“, „Rad na određeno vreme“, „Memento“ i „Skupljači perja“, a uz nekoliko odlaganja zbog lošeg vremena, odabirane su popularne lokacije kao što su Studentski park, Tašmajdan, savsko pristanište kod Beton hale ili plato ispred restorana Venecija u Zemunu. Kao novina, ovog leta su odigrane i dve pozorišne predstave, za koje se ispostavilo da nije bilo slobodnih mesta, što samo pokazuje da su gledaoci dobro prihvatili ovaj specifičan „ulični festival“, ali i da su gladni kvalitetne kulturne ponude.
„Na prostoru od Crvenog krsta pa do Zemunskog keja sada ‘nastupamo’ uglavnom po parkovima, jer su nam ulice postale pretesne. Filmstreet je stekao dovoljnu prepoznatljivost i podršku, pa je njegova logistika jednostavna. Sa druge strane, njegova mobilnost i sezonsko trajanje nose sa sobom izazove i hendikepe novog vremena, u društvu u kome ekonomija ne donosi materijalni progres, dok umetnost i kultura trpe, i prilagođavaju se izazovima tranzicije i konkurenciji digitalnih i viralnih medija”, zaključuje Zoran Crnogorac.