Danas se očekuje od kompanija da osiguraju da i njihovi podizvođači, distributeri ili posrednici imaju kontrolne mehanizme za sprečavanje podmićivanja i korupcije prilikom sklapanja poslova, ili će, u suprotnom, snositi odgovornost i za nelegalno ponašanje agenata. To je, prema istraživanju KPMG, najveći problem za kompanije u zemljama CIE, uključujući i Srbiju, koje će morati vrlo brzo da unaprede interne programe za sprečavanje mita i korupcije, kako bi ostale konkurentne na stranim tržištima i privukle nove investitore.
Uporedo sa rastom globalizacije aktuelizuje se i borba protiv mita i korupcije, koji prema procenama Svetske banke iz 2013. godine koštaju svetsku privredu jedan trilion dolara godišnje. Stoga je sve vidljiviji pritisak na preduzeća i regulatore da promene odnos prema ovom problemu. Primetno je da raste broj država koje jačaju postojeće i uvode nove regulatorne mere protiv mita i korupcije, a nacionalne agencije za sprovođenje regulative povezuju se u naporima da se efikasnije izbore s korupcijom u međunarodnim poslovnim transakcijama.
S druge strane, trend da kompanije u cilju specijalizacije i smanjenja troškova sve više poveravaju određene segmente poslovanja trećim licima, donosi dodatnu odgovornost za preduzeća u poštovanju pravila za suzbijanje mita i korupcije. Naime, kada treće lice, odnosno agent (podizvođač, distributer ili posrednik) postane deo kompanijskog sistema, korporacija je ta koja će snositi odgovornost za mito i korupciju ukoliko agent ne poštuje relevantnu regulativu u toj oblasti.
Zato kompanije iz sredina u kojima je borba protiv korupcije ozbiljno sistemski uređena, prilikom sklapanja poslova u zemljama gde je ona manje efikasna, postavljaju uslov partnerima da usklade svoje procedure sa njihovim internim programima u ovoj oblasti. Konačno, kada strani investitori razmatraju odluku o kupovini određenih kompanija, tokom prethodnih procena o različitim aspektima njihovog poslovanja sve više uključuju i analize internih programa, procedura i kontrola za sprečavanje mita i korupcije.
Situacija u centralnoj i istočnoj Evropi
Srbija koja je aktivna na evropskom, a nastoji da se probije i na druga svetska tržišta moraće, zato, ozbiljno da se pozabavi ovom problematikom. U tom procesu, veoma su korisna poređenja sa situacijom u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), s obzirom na relativno slične istorijske okolnosti, političke i ekonomske prilike, a koje su odmakle ispred Srbije u evropskim integracijama.
Najnovije procene Transparency Internationala, međutim, pokazuju da ni 18 godina nakon što su zemlje članice OECD potpisale konvenciju o pravno obavezujućim standardima za krivično gonjenje kompanija koje pokušavaju da podmite strane javne zvaničnike u međunarodnim poslovnim transakcijama – ona se malo, ili uopšte ne primenjuju u zemljama CIE, potpisnicama konvencije, koju Srbija nije, čak, ni potpisala. Prema pomenutom izveštaju „Transparency International“, jedino Mađarska ima limitiranu primenu, a kao uzroci slabe ili nikakve primene u ostalim zemljama CIE navode se, između ostalih, jak politički uticaj na tužilaštvo, neadekvatno regulisana krivična odgovornost pravnih lica i neodgovarajuća zaštita uzbunjivača.
S druge strane, poslednjih nekoliko godina primetan je značajan napredak u primeni postojeće i uvođenju nove regulative u borbi protiv mita i korupcije među zemljama CIE. On se ogleda, pre svega, u krivičnom gonjenju i osudi bivših političara, kao i u nedavnom uvođenju zakona za zaštitu uzbunjivača u nekim zemljama. Slični trendovi prisutni su i u Srbiji.
Revizorsko – konsultantska kompanija KPMG nedavno je sprovela anketu među 659 kompanija u svetu, s ciljem da se analizira kvalitet njihovih internih programa za borbu protiv mita i korupcije. Za Srbiju je naročito zanimljiv specijalni, odvojeni izveštaj koji je proistekao iz globalnog istraživanja i koji se odnosi samo na region centralne i istočne Evrope, uključujući i našu zemlju. Ovaj izveštaj analizira odgovore 93 ispitanika, od kojih je njih 15 iz Srbije. Kompanije iz CIE uzorka ili nisu listirane, ili su listirane na organizovanim tržištima van SAD i Velike Britanije. SAD i Velika Britanija su među jurisdikcijama u kojima je borba protiv mita i korupcije najzrelija, zbog čega se često koriste kao referentni okvir za ocenu napretka pojedinih zemalja.
Preporuke za prevenciju rizika
Izveštaj KPMG pokazuje da region CIE zaostaje za razvijenim zemljama u sprovođenju regulative iz ove oblasti. Sledeća tabela ilustruje pet najvažnijih problema u borbi protiv mita i korupcije koje su identifikovale kompanije u CIE, odnosno SAD i Velikoj Britaniji.
Tabela jasno pokazuje da je najveći problem i u zemljama CIE i na razvijenijim tržištima odgovornost za mito i korupciju kompanije čiji je agent, faktički, platio mito. Kompanija koja je angažovala agenta i koja je bila pozvana da odgovara za mito i korupciju, najčešće nije ni znala da je mito plaćen. Ova činjenica, međutim, nije oslobodila kompaniju odgovornosti. Naime, danas se očekuje da kompanija ima pouzdana saznanja koga angažuje, kao i da osigura da njeni agenti imaju kontrolne mehanizme koji će sprečiti zaposlene da sklapaju poslove podmićivanjem i korupcijom.
Drugi važan problem u našem regionu je razvijanje efektivnih mehanizama komunikacije i obuke u kompanijama. On je manje prisutan na razvijenim tržištima, gde su programi komunikacije i obuke značajno napredovali sa nivoa pukog prepričavanja regulative ka fokusiranju na etiku i poslovnu kulturu, a same obuke su integrisane u svakodnevno poslovanje.
Anketirane kompanije, takođe, ističu da je vrlo teško poslovati u okruženju u kojem konkurencija bez zadrške koristi mito i korupciju radi dobijanja poslova, što, svakako, ne može biti opravdanje za takvo ponašanje. Zato je ključno pitanje za naša preduzeća: koji su to koraci koji će osigurati da se ono spreči među zaposlenima? KPMG izveštaj predlaže da se krene od procene rizika odozgo na dole. Potrebno je identifikovati koji su segmenti poslovanja najviše izloženi tom riziku, a potom analizirati postojeće interne kontrole za sprečavanje mita i korupcije. Neophodno je da se utvrdi da li postoje takve politike i procedure u svim segmentima poslovanja i da li su svi zaposleni upoznati sa njima kroz kvalitetne obuke.
Sledeći korak je identifikacija i analiza visokorizičnih transakcija, kako bi se utvrdilo da li su prilikom njihove realizacije u praksi ispoštovane sve propisane procedure. U zavisnosti od ocene rizika i kvaliteta postojećih internih kontrola, potrebno je uvesti nove ili unaprediti postojeći sistem kontrole da bi se osigurala njihova efikasnost i efektivnost. Kompanije u našem regionu često se žale da nemaju dovoljno resursa za sprovođenje obimnih internih programa za razna usaglašavanja sa zakonom. Preporuka je da se u takvoj situaciji uvek krene od najvećih rizika.
Iz svega navedenog sledi da će kompanije koje posluju u Srbiji morati vrlo brzo da odgovore na izazove borbe protiv mita i korupcije, kako bi ostale konkurentne na tržištima gde je to izuzetno bitan uslov poslovanja i da bi iz takvih sredina privukle nove investitore.
Katarina Đulić, Senior konsultant u Odeljenju za pružanje savetodavnih usluga KPMG Beograd