Zaštita životne sredine i očuvanje prirodnih bogatstava predstavlja jedan od važnijih aspekata u svakoj industrijskoj grani. Poslednjih decenija počela je polako da se podiže svest zajednice o značaju očuvanja prirode i zaštiti životne sredine. S tim u vezi doneti su mnogobrojni akti na globalnom nivou koji su implementirani u mnoga nacionalna zakonodavstva.
Zaštita životne sredine u Republici Srbiji regulisana je na prvom mestu Zakonom o zaštiti životne sredine kao opštim zakonom kojim su uspostavljeni postulati zaštite životne sredine u Srbiji. Ovaj zakon će se primenjivati uvek kada pitanje zaštite životne sredine nije regulisano posebnim zakonom za oblast koju taj posebni zakon reguliše. Kada je reč o zaštiti životne sredine u oblasti rudarstva, ona je na prvom mestu uređena Zakonom o rudarstvu kao posebnim zakonom. Međutim ovaj zakon ne reguliše oblast zaštite životne sredine na detaljan način već u najvećem delu upućuje na shodnu primenu Zakona o zaštiti životne sredine.
Specifičnosti zaštite životne sredine u rudarstvu
Zakon o rudarstvu je pokušao da skrene pažnju na neophodnost zaštite životne sredine u ovoj oblasti uvođenjem obavezujućih odredbi za privredne subjekte koji posluju u ovoj industrijskoj grani. To je urađeno na način što je dobijanje različitih dozvola (odobrenja) uslovljeno višestruko. Ovo se naročito odnosi na zahtev za dobijanje odobrenja za istraživanje, odobrenja za eksploataciono polje/eksploataciju, odobrenja za izgradnju rudarskih objekata kao i za dobijanje upotrebne dozvole. Naime, privredni subjekt koji želi da dobije pomenuta odobrenja dužan je da dostavi odgovarajuću dokumentaciju koja se tiče zaštite životne sredine (npr. studiju o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu za koju je potrebno da dobije saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite životne) i ispuni određene uslove (nepostojanje ograničenja za izvođenje istraživanja u odnosu na zaštitu predela izuzetnih prirodnih odlika, izvorišta podzemnih voda za javno snabdevanje, endemskih biljnih i životinjskih vrsta i sl.). U pomenutoj dokumentaciji privredni subjekt bi trebalo da odredi plan mera zaštite životne sredine i način njihove realizacije. Tako na primer studija izvodljivosti eksploatacije ležišta mineralnih sirovina mora da sadrži analizu uticaja na životnu sredinu sa merama zaštite i sanacije životne sredine, mere rekultivacije, uticaj rudarskih aktivnosti na društvenu zajednicu i sl.
Bitan uslov za dobijanje bilo kog od navedenih odobrenja jeste da potencijalni nosilac odobrenja ne može biti privredni subjekt koji ima dospele a neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine.
Zakonom je takođe na uopšten način propisano da je privredni subjekt (nosilac odobrenja) dužan da planira i sprovodi razne mere u cilju zaštite životne sredine (mere kojima se sprečava ugrožavanje režima voda i životne sredine, odnosno mere rekultivacije i sanacije) kao i da vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih i štetnih materija koje koristi u vršenju delatnosti i koje ispušta odnosno odlaže u životnu sredinu, a sve u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. To znači da navedene mere nije potrebno ispuniti samo pre dobijanja odobrenja već se mora nastaviti sa njihovim poštovanjem i nakon dobijanja odobrenja. U suprotnom, nepoštovanje ovih mera može dovesti do oduzimanja odobrenja. S tim u vezi, nosilac esploatacije je obavezan da obezbedi stručan nadzor (od strane lica koje ispunjava zakonom propisane uslove i koje poseduje odgovarajuću licencu). Lice koje sprovodi nadzor dužno je između ostaog da kontroliše i da li nosilac odobrenja poštuje mere zaštite životne sredine prilikom eksploatacije.
Nadležni organ će takođe oduzeti dozvolu za ekploataciju/izvođenje rudarskih radova ako se eksploatacijom ugrožava život i zdravlje ljudi i životna sredina, a druge mere predviđene zakonom i drugim propisima nisu dovoljne da se to spreči.
U slučaju trajne obustave radova, nosilac eksploatacije dužan je da preduzme sve mere zaštite rudarskog objekta i zemljišta na kome su se radovi izvodili i mere zaštite i sanacije životne sredine radi obezbeđenja života i zdravlja ljudi i imovine, u svemu prema glavnom rudarskom projektu trajne obustave radova. Mere sanacije i rekultivacije zemljišta nosilac odobrenja dužan je da sprovodi u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji, a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova. O sprovedenim merama izveštava se Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
U slučaju planirane trajne obustave rudarskih aktivnosti kada eksploataciju vrši javno preduzeće, dužno je da prethodno izradi program zatvaranja rudnika koji će između ostalog sadržati rešenje problema zaštite životne sredine nastalih usled zatvaranja rudnika.
U slučaju napuštenog rudnika za koji nosilac odobrenja za eksploataciju nije poznat ili više ne postoji a ne može se utvrditi vlasništvo nad predmetnim rudnikom, Vlada će utvrditi uslove, kriterijume, postupak i način vršenja sanacije i rekultivacije.
Odgovornost
Za sprovođenje i unapređivanje mera zaštite životne sredine odgovoran je direktor privrednog subjekta nosioca dozvole, kao i lica sa posebnim ovlašćenjima (utvrđenim aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta). Nepoštovanje ovih mera povlači za sobom oduzimanje dozvole/odobrenja i predstavlja privredni prestup za koji je predviđena novčana kazna u rasponu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice/preduzetnika i od 100.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine predstavlja dug i spor proces. Usklađivanjem novog Zakona o rudarstvu sa evropskim standardima učinjen je pozitivni pomak u razvoju tog procesa u okviru oblasti rudarstva. Poštovanje zakona u aspektu zaštite životne sredine donelo bi obostranu korist, kako izvođačima rudarskih radova, tako i lokalnoj zajednici. Naime, izvođači rudarskih radova ne samo da bi izbegli negativne posledice u vidu novčane kazne ili oduzimanja dozvole, već bi stekli poverenje lokalne zajednice na duže staze što je od krucijalne važnosti zbog realizacije budućih rudarskih projekata. S druge strane, lokalna zajednica bi zahvaljujući rudarskim radovima smanjila stopu nezaposlenosti lokalnog stanovništva i dobila priliv investicija na svojoj teritoriji i što je najvažnije, uprkos rudarskim radovima, uspela bi da očuva i zaštiti životnu sredinu.
Autor: Milena Vlatković, Senior Associate
JPM Janković Popović Mitić