Bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji u 2015. mogao bi biti manji nego u 2014. izmedju 0,5 i jedan odsto, izjavio je danas urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Vladimir Vučković. Na prezentaciji novog broja časopisa MAT kojeg izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije (PKS), Vučković je kazao da je moguće da se ove godine uspostavi rastući trend u industriji, ali da su procene da bi, imajući u vidu kretanja spoljnotrgovinske razmene, BDP ipak mogao opasti do jedan odsto.
Vučković je dodao da se procenjuje da bi novi investicioni ciklus u Srbiji mogao započeti tako što bi se fiksne investicije u 2015. realno povećale za oko četiri odsto, ali bi se njihova realna stopa rasta u naredne dve godine morala približno udvostručiti.
To pretpostavlja rast neto priliva stranih direktnih investicija za oko 50 odsto u ovoj godini i njihovo približno udvostručenje u odnosu na 2014. tokom naredne dve godine.
Vučković je istakao da izvoz Fijata i njegova proizvodnja bez ulaganja u nove proizvode i oporavka tražnje na svetskom tržištu, neće biti vodeća komponenta ni izvoza, ni preradjivačke industrije Srbije, podsetivši da je „najsjajniji period“ Fabrike automobila Srbija (FAS) iz Kragujevca bio sredinom 2013.
Nove vodeće komponente rasta izvoza i proizvodnje preradjivačke industrije Srbije, kako je dodao, mogle bi postati proizvodnja osnovnih metala i hemijska industrija.
„To treba da bude i rezultat privatizacije smederevske železare, ali treba računati da je za ekspanziju proizvodnje potebno vreme i, u najboljem slučaju se, sa aktiviranjem punog kapaciteta i proizvodnje i izvoza, teško može računati pre četvrtog kvartala“, kazao je on.
Po rečima urednika MAT-a za oporavak hemijske industrije u odnosu na nivo s kraja 2014, nužno je rešavanje poznatih problema i aktiviranje stabilnog rasta proizvodnje agrohemije i petrohemije. Pretpostavka da se taj rast ubrza je i ispunjavanje standarda EU u većem delu proizvodnje gde sad nema kontrole tih standarada ili oni nisu u celosti ispunjeni, rekao je Vučković.
Ekonomista Stojan Stamenković je na prezentaciji MAT-a kazao da masa zarada stagnira i pored smanjenja dela plata i penzija i da to nije rezultat stvarnog obima proizvodnje već prelaska iz sive zone u legalne tokove.
Stamenković je povodom navoda predstavnika vlasti da stopa nezaposlenosti pada, ukazao da to nije odraz stvarne stope nezaposlenosti već da je u pitanju statistički fenomen.
On je napomenuo da pad nezaposlenosti zavisi od rasta BDP i rasta investicija.
Stamenković je rekao da vlasti u Srbiji i poslovne banke treba da sačekaju nekoliko nedelja kako bi utvrdile šta je najbolje rešenje za otplatu kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
„Ako bi država sada zamrzla odnos dinara i franka to bi bilo loše rešenje“, rekao je Stamenković.Po njegovoj oceni, ukoliko bi bio napravljen izuzetak u otplati kredita u švajcarskoj valuti, zbog jačanja franka nakon ukidanja njegovog pariteta prema evru, slične olakšice bi tražili i korisnici kredita u drugim valutama.
On je kazao da je madjarska vlada platila bankama tri milijarde evra kao nadoknadu što su kredite u francima vezali za forintu i zapitao da li Vlada Srbija može da pribegne takvoj meri.
Po oceni Stamenkovića, koji je član saveta NBS, sadašnja vrednost franka prema evru i dolaru neće se zadržati na duži rok.