MMF smanjio projekciju privrednog rasta Srbije na 2,8 odsto uz rast inflacije

Međunarodni monetarni fond (MMF) u danas objavljenim Svetskim ekonomskim izgledima (SEI) smanjio je prognoze rasta svetske privrede sa procene iz januara od 3,3 na 3,1 odsto.

MMF je smanjio i procenu rasta privrede Srbije na 2,8 odsto u 2026. godini, dok je u oktobarskim izgledima prošle godine, projekcija bila da će BDP Srbije u 2026. porasti za 3,6 odsto koju su u januaru korigovali na tri odsto.

U 2025. godini privredni rast je iznosio 2,8 odsto.

Takođe, očekivanja su da će prosečna inflacija u 2026. u Srbiji iznoisti 5,2 odsto. U martu je godišnja inflacija iznosila 2,8 odsto, a NBS cilja inflaciju u koridoru od 1,5 do 4,5 odsto.

Što se tiče sveta, prognoza za 2026. revidirana je naniže za 0,2 procentna poena, dok je za 2027. nepromenjena u odnosu na ažuriranje SEI iz januara 2026. Očekuje se da globalna ukupna inflacija poraste na 4,4 odsto u 2026. i vrati se na 3,7 odsto u 2027, usled rata na Bliskom Istoku.

Kako se navodi u izveštaju Fonda, bez rata, globalni rast bi bio revidiran naviše. Prognoze zasnovane na pretpostavkama pre sukoba pokazale bi blago povećanje rasta za 2026. u odnosu na januar, za 0,1 procentni poen, na 3,4 odsto.

„Revizija naniže za 2026. u velikoj meri odražava poremećaje izazvane sukobom na Bliskom istoku, delimično ublažene nedavnim snažnim podacima i smanjenim carinskim stopama“, navodi se u Svetskim ekonomskim izgledima za 2026.

„S obzirom na poteškoće u realnom vremenu da se zasnuje dosledan skup pretpostavki za projekcije, ovaj izveštaj o svetskim ekonomskim izgledima (SEI) predstavlja „referentnu prognozu“ — umesto tradicionalne osnovne — zasnovanu na pretpostavci da će rat imati ograničeno trajanje, intenzitet i obim, tako da će poremećaji nestati do sredine 2026, u skladu sa terminskim cenama roba od 10. marta. Međutim, imajući u vidu promenljivu situaciju, izveštaj dopunjuje globalnu referentnu prognozu scenarijima u kojima sukob traje duže ili se širi. Verovatnoća ostvarivanja ovih scenarija raste kako se neprijateljstva i povezani poremećaji nastavljaju“, navode u Fondu.

U nepovoljnom scenariju sa većim i trajnijim rastom cena energije, globalni rast bi dodatno usporio na 2,5 odsto u 2026, a inflacija bi dostigla 5,4 odsto. U još težem scenariju, sa većim oštećenjima energetske infrastrukture u regionu sukoba, uticaj bi bio još veći: globalni rast bi pao na oko dva odsto u 2026, dok bi inflacija bila nešto iznad šest odsto do 2027. Uticaj na ekonomije u razvoju bio bi gotovo dvostruko veći nego na razvijene zemlje.

Oni ističu da se geopolitičke tenzije mogu dodatno pogoršati, pretvarajući situaciju u najveću energetsku krizu modernog doba, ali takođe mogu izbiti i unutrašnje političke napetosti.

Nezavisno od geopolitike, trgovinski sporovi mogu ponovo eskalirati, ocenjuju oni.