Iako je učešće dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na srpskom tržišu još uvek malo u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama, ono prethodnih godina beleži stabilan rast, što je posledica povećanja svesti o ovom proizvodu kod osiguranika na srpskom tržištu, ali i sve bolje ponude osiguravajućih kuća. Izjednačavanje statusa privatnih i državnih pružalaca medicinskih usluga takođe bi povećalo raspoloživost resursa, uticalo na brzinu i kvalitet pružene usluge i dodatno pomoglo osiguranicima da naprave najbolji izbor.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je u UNIQA osiguranju tokom 2014. ostvarilo najdinamičniji rast od 52 odsto, što je nastavljeno i u prvom kvartalu 2015. sa rastom od 67,3 odsto. Međutim, učešće dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja na srpskom tržištu je još uvek malo i iznosi svega 13 odsto.
Za nepune četiri godine, od kako je uvedeno MedUNIQA zdravstveno osiguranje, kompanija UNIQA Srbija uspela je da zauzme vodeću poziciju na tržištu u segmentu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. S druge strane, ovakva vrsta osiguranja u strukturi portfelja kompanije, učestvuje sa svega 4,2 odsto, jer predstavlja njen najmlađi proizvod u ponudi. Svakako da će se i ovaj udeo vremenom menjati, kako građani Srbije sve više budu izdvajali za potrebe osiguranja. Podsetimo, sa prosečnim godišnjim izdvajanjem za osiguranja od 78 evra po glavi stanovnika Srbija je među najniže rangiranim u Evropi, pa je samim tim i njen potencijal za rast veliki.
Tradicionalno najzastupljenije u zemlji je obavezno osiguranje od autoodgovornosti, za kojim idu druga neživotna osiguranja, a tek u poslednjih nekoliko godina beleži se rast životnih i dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja. Poređenja radi, najveća evropska prosečna premija na godišnjem nivou iznosi 1.975 evra u Austriji, u regionu Hrvati izdvajaju 272 evra, Bugari 122, Crnogorci 117, dok su na dnu lestvice Makedonci sa 56 evra i Albanci sa tek 19 evra.
Procene su da oko 30 odsto zdravstvenih troškova građani Srbije plaćaju iz svog džepa, dok se ostatak pokriva iz doprinosa. Jedna od najvećih prepreka za dalji razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji je što i dalje preovlađuje uverenje da je takva usluga dostupna samo samo građanima sa visokom platežnom moći. To je zabluda – upravo oni koji nisu u mogućnosti da u momentu ozbiljnijih lečenja izdvoje potrebna sredstva da bi brže stigli do potrebne dijagnostike, treba da računaju na osiguranje. Naime, na osnovu statistike moguće je izračunati verovatnoću nastanka bolesti kod korisnika, što na veliki broj osiguranih lica daje mogućnost da za desetak evra mesečno omogućimo lečenje sa godišnjim budžetom od 1.000 evra. Naravno, postoje paketi koji daju i veće pokriće i mesečno više koštaju, ali bitno je da o osiguranju treba misliti pre nego što se čovek razboli, kako bi u momentu bolesti imao komfor lečenja u svim privatnim ili državnim ustanovama koje sa osiguravajućom kućom imaju potpisan ugovor o saradnji.
Dobrovoljno kao dopuna obaveznog osiguranja
Tržište definitivno ima veliki prostor za rast, uzimajući u obzir broj mogućih osiguranika u poređenju sa trenutnim brojem od oko 30.000 lica koja uživaju beneficiju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Potrebno je uspostaviti saradnju u okviru obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i povezivati državne i privatne zdravstvene institucije. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje bi u Srbiji trebalo da bude dopuna obaveznog zdravstvenog osiguranja. Primarno je potrebno da se razvija pružanje usluga koje ne postoje u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ili pružanje višeg nivoa i kvaliteta usluga, što bi trebalo da utiče na smanjenje izdataka pojedinaca na usluge zdravstvenog osiguranja “iz džepa”. Neophodno je uvesti još podsticajnije poreske olakšice, kao i pojačati edukaciju stanovništva o načinu funkcionisanja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uz bolju promociju usluga ove vrste osiguranja.
Početni korak u državnim merama je učinjen u junu 2013. kada se poreski tretman premije dobrovoljnog zdravstenog osiguranja izjednačio sa tretmanom penzionih fondova, odnosno premija koju poslodavac plaća za zaposlenog nije oporeziva do iznosa od 5.420 dinara mesečno. Izjednačavanje statusa privatnih i državnih pružalaca medicinskih usluga takođe bi povećalo raspoloživost resursa, uticalo na brzinu i kvalitet pružene usluge. Na taj način bi privatno zdravstveno osiguranje našim klijentima ostavilo mogućnost da biraju gde će se lečiti, u zavisnosti od toga šta im je prioritet u izboru ustanove. To može biti lekar, komfor koji pruža ustanova, oprema koja je dostupna u ustanovi…
Naša osiguravajuća kuća u ovom trenutku sarađuje i sa određenim brojem državnih bolnica sa kojima smo potpisali ugovor o saradnji, ali broj privatnih zdravstvenih ustanova ipak je znatno veći. UNIQA u Austriji u svom vlasništvu ima četiri bolnice. Iskustvo na srpskom tržištu je pokazalo da osiguranici radije sami biraju ustanovu u kojoj žele da se leče, pa se, u skladu sa tim, svakodnevno trudimo da za naše klijente uvećamo broj dostupnih medicinskih ustanova. Pratićemo potrebe naših klijenta i osluškivati tržište, pa nije isključeno da će se u nekom trenutku pokazati potreba za bolnicom u našem vlasništvu i na srpskom tržištu.
MedUNIQA u šezdeset pet gradova Srbije
MedUNIQA mreža broji više od 560 zdravstvenih ustanova u 65 gradova Srbije – specijalističkih ordinacija, poliklinika, domova zdravlja i bolnica, pri čemu se njihov broj konstantno povećava. Osnovna podela MedUNIQA zdravstvenog osiguranja je na osnovu vrste i obima pokrića. Osnovni paketi, koji su i najzastupljeniji na domaćem tržištu, pokrivaju vanbolničko lečenje, tj. specijalističke i preglede lekara opšte prakse, dijagnostiku (ultrazvuk, magnetna rezonanca, skener i sl.), laboratorijske analize. Širi paketi povrh vanbolničkog, pružaju i pokriće za bolničko lečenje, uključujući hirurške intervencije, kao i troškove porođaja.
Klijentima je na raspolaganju i MedUNIQA kontakt centar koji 24 časa dnevno, svaki dan u godini, pruža potrebne medicinske savete, kao i pomoć prilikom izbora zdravstvene ustanove i zakazivanja termina u izabranoj ustanovi.
Sve ustanove u MedUNIQA mreži su preuzele ugovornu obavezu u pogledu ispunjenja UNIQA standarda koji zahtevaju da klijent MedUNIQA-e mora biti primljen u najkraćem roku, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada se javi i da ne sme da čeka duže od 15 minuta od zakazanog termina. Implementacijom ovakvog sistema dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja UNIQA, pored matične kompanije u Austriji, već zauzima vodeću poziciju i na tržištu Srbije.
Milena Zečević, direktor centra za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, UNIQA osiguranje
tekst je objavljen u godišnjoj ediciji „Finansije TOP 2014/15“ časopisa „Biznis & Finansije“