Tokom ove nedelje Centralni komitet kineske komunističke partije održaće niz sastanaka na kojima će formulisati ciljeve novog petogodišnjeg plana u sklopu kojeg će se od 2016. do 2020. godine sprovoditi niz ekonomskih reformi i velikih infrastrukturnih projekata.
Plan će se sastojati od načelnih ciljeva kao što je povećanje kvalitete života, ali i konkretnih ekonomskih ciljeva kao što je liberalizacija određenih ekonomskih grana, ekonomski rast, postotak urbanog stanovništva, donošenje zakona o ekološkoj zaštiti i sl.
Investitorima na finansijskim tržištima će u fokusu biti planirana stopa rasta BDP-a za koju se očekuje da će biti postavljena na približno 6,5% godišnje, što je ispod ciljane stope od 7% u aktuelnom planu, koji će biti okončan krajem ove godine. Nižom ciljanom stopom ekonosmkog rasta kineska vlada želi da postigne stabilniji i održiviji rast. Osim toga, plan je i da se poveća nivo privatne potrošnje građanstva, kako bi nacionalna ekonomija manje zavisila o ogromnom izvozu.
Ali mnogi ekonomisti i investitori su zabrinuti da snižavanjem planirane stope rasta kineska vlast priznaje da situacija u ekonomiji nije bajna, pa nisu sigurni da li je, posle naglog usporavanja ekonomskog rasta ove godine, ostvariva i stopa od 6,5%.
Mišljenje analitičara
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da će planirano i očekivano usporavanje ekonomskog rasta u Kini sigurno dovesti i do usporavanja potražnje za energentima i sirovinama. Budući da je Kina već decenijama jedan od najvećih uvoznika nafte, gvožđa, bakra, aluminijuma i mnogih drugih sirovina, vrlo je verovatno da će im cena u bliskoj budućnosti padati ili barem rasti sporije nego poslednjih godina.
Ukoliko iz bilo kojeg razloga dođe do usporavanja većeg od planiranog, može doći do još većeg usporavanja globalne ekonomije, pa možda čak i do nove recesije na Zapadu, gde je rast i dalje poprilično nizak.
U takvom scenariju bi ponovno moglo doći do pada cena akcija na globalnom nivou, i do novog talasa jačanja valuta koje tradicionalno jačaju u recesijama – švajcarskog franka, japanskog jena i američkog dolara. Među njima, američki dolar ima najveći potencijal za jačanje jer su poslednjih nekoliko godina švajcarska i japanska centralna banka mnogo direktnije intervenisali na tržištu i za razliku od američke centralne banke otovoreno zagovarali slabljenje svoje valute.