Projekat ‘Mars 1’ ima za cilj da uspostavi ljudsku koloniju na crvenoj planeti do 2025. Među prvih četvoro ‘izglednih’ kolonista su tri Britanca, koja su imala sreću da, od 200 hiljada zainteresovanih, budu izabrana u drugi krug, u kojem je ‘samo’ njih hiljadu.
Umetnikovo viđenje kako bi prva ljudska kolonija ‘Mars jedan’ mogla da izgleda. Fotografija: Mars Jedan / Brajan Fersteeg / Mars – one.com
Od svog objavljivanja u maju 2012, Mars Jedan projekat nije imao lak put. Kritičari su ispitivali sve aspekte, od tehničke izvodljivosti do načina na koji se ova misija finansira. Ipak, nedavni događaji u vezi projekta izgleda da su pokretanje ove kolonije na Marsu do 2025 učinili malo izvesnijim.
Prošlog meseca je holandski preduzetnik Bas Lansdorp, koosnivač projekta, najavio partnerstvo sa kompanijom ‘Lokid Martin’, iste kompanije koja već nekoliko decenija obavlja poslove ugovorene sa NASA-om, u cilju izgradnje letelice ‘Orion’. Tu je i kompanija Surrey Satellite Technology, uključena u izgradnju satelita koji bi, počev od 2018, trebalo da bude prethodnica, a potom i podrška misiji na tlu Crvene Planete. U pitanju je decidna izjava o namerama za razvoj projekta, koji ima za cilj slanje četiri volontera sa „kartom u jednom pravcu“, koji bi pojedinačno leteli ka Marsu na svakih 26 meseci – da bi tamo i zauvek ostali, provodeći na Marsu ostatak svojih života.
Pod pretpostavkom da mogu prevazići neke od ne tako beznačajnih tehničkih poteškoća – kao što je minimizacija izlaganja radijaciji kojoj su astronauti podvrgnuti ili bezbedno spuštanje teškog broda s ljudskom posadom na površinu – jedno od glavnih pitanja s kojim se u projektu suočavaju je, po svemu sudeći, njegovo finansiranje. Cilj je da se većina troškova, koji su za sada procenjeni na 6 milijardi dolara, namire prodajom televizijskih prava i sponzorskih ugovora.
Po uzoru na Olimpijadu, koja je u periodu 2009 – 2011 namakla oko 8 milijardi dolara kroz prodaju prava za emitovanje, sponzorstva i ulaznice, ljudi iz misije procenjuju kako će za deset godina biti četiri milijarde ljudi kojima će biti pristupačni vizuelni mediji, pa bi, ako svi oni budu gledali Mars 1, procenjena suma od 6mlrd dolara mogla bi biti veoma lako prevaziđena. Misija je nedavno pokrenula kampanju masovnih donacija ‘Indiegogo’, nudeći donatorima mogućnost da se njihove digitalne fotografije, u ‘Mars Orbit Selfie’ varijanti, pošalju na Crvenu planetu po ceni od 25$. za 10 dolara, postaćete 728. osoba sa „eksluzivnim pristupom“ Marsu 1.
U 2019, Mars 1 komunikacioni satelit primaće u Marsovoj orbiti vaše digitalne fotografije, na koju će „nalepiti“ i svoju fotografiju Marsa napravljenu u datom trenutku. Za ovu „marsijansku galeriju“ trenutno ima 359 uplata. Tu je i mogućnost slanja vaše odštampane fotografije sa ličnom porukom, po ceni od 1250 dolara. Jedna uplata već je napravljena.
Onima koji Mars 1 budu podržali sa 95 dolara, biće omogućeno da „kreiraju ličnu oporuku“. Ona će biti ispisana na padobranu koji će se 2019. koristiti za sletanje prve u nizu letelica. Bas Landsdorp, koosnivač projekta Mars 1 misli da su ovakvi potezi „prilika koja se nudi samo jednom u životu“. „Poruke na padobranu su jedan od mojih ličnih favorita. Slanje svoje fizičke poruke na Mars, a sve za samo 95 dolara… Razmislite o tome… i to jeftinije od cene paketa kojeg FedEx ili UPS šalju iz Evrope u SAD!“ Majice s kratkim rukavima su 35-50$ ali požurite – ostalo ih je još samo 140 (u trenutku pisanja ove priče, Mars 1 kampanja namakla je malo više od polovine zacrtane sume od 400 hiljada dolara).
Cene za Mars 1 „usluge idu i do 25.000 dolara i više, a oni koji uplate ovu sumu odmah dobijaju status ‘dobrotvora’ i mogućnost prisustva na Gala večerama uoči svakog lansiranja.“
I dok preduzetni Bas Lansdorp misli kako ćemo prve ljude na Marsu videti do 2035, drugi čovek koji je posle Nila Armstronga hodao po Mesecu, Baz Oldrin, veoma je skeptičan u vezi tog tajminga i signala o naprecima na projektu Mars 1. „Ne mislim da (ova misija) poseduje toliko adekvatne tehnologije koja bi eventualno ukazivala da će Mars 1 korporacija, sa više od 150.000 aplikanata za ulazak u misiju, zaista umeti i znati kako da četiri osobe pošalje na Mars do 2023 [sic ] – čak i ako se njih četvoro nikada više ne budu vratili nazad, na Zemlju.“
(foto: buzzaldrin.com)
On je još dodao da, iako veruje kako privatne korporacije imaju važnu ulogu u istraživanju svemira, nešto takvo kao što je ‘monumentalni poduhvat slanja ljudi na Mars’ može biti postignuto jedino kroz međunarodnu saradnju. Uzgred, Oldrin je još 2010. u jednom intervjuu izjavio kako bi, u principu, (Amerikanci) bili u mogućnosti da slete na Mars na jedan važan jubilej, a to je „20.juli 2019, kako bi se obeležila lunarna misija Apolo 11 i prvo spuštanje na Mesec“, u kojem je i on učestvovao).
Šta će, dakle, uslediti? Mars 1 korporacija je nedavno najavila da će, po obavljenoj prvoj fazi selekcije 200 hiljada pristiglih aplikacija iz više od 140 zemalja, broj kandidata biti srezan za 99,5%. tako da u drugu fazu ulazi 1058 kandidata.
Šta će ovi aplikanti morati da prođu u drugom krugu – još uvek nije dogovoreno; razlog ovome je što, trenutno, Mars 1 pregovara s medijima oko prodaje prava za prenošenje izbora kandidata (uključujući i intervju s već pomenuta tri kandidata, koji će uslediti drugom delu ove priče).
Crvena planeta je je beživotna, ledena pustinja. Bez vazduha, vode i hrane. Pa, kako je uopšte moguće preživeti na takvoj negostoljubivoj planeti? Koliko je i da li je uopšte moguće ostati (iole) normalan u takvim uslovima dugotrajne, doživotne izolacije? Kako i da li je moguće da budete zauvek odsečeni, ‘daleko od ‘Majke Zemlje’, svojih porodica i onih koje volite? Kakvi su motivi i razmišljanja onih koji žele da „padnu na Mars“ – i tamo ostanu do kraja života – sledi u drugom delu.
(M.L)