Zvaničnici evrozone u utorak su pozvali francusku vladu da se drži svojih obećanja koja se tiču reformi, a Grčkoj su poručili da iskoristi svoje bolne žrtve nastale strogim merama štednje.
Poziv Parizu na dalji nastavak reformi došao je u trenutku kada je francuski predsednik Fransoa Oland nagovestio da će Francuska tražiti blaži tretman od strane EU Komisije, a u vezi reprogramiranja svog javnog deficita, kako je francuski predsednik već najavio u svom predstavljanju nove vlade.
„Neophodno je da Francuska odlučno deluje kako bi obezbedila održivost svojih javnih finansija, ali i kako bi obratila mnogo više pažnje i truda u rešavanju dobro poznatih ‘uskih grla’, koja se tiču francuske konkurentnost i ekonomskog rasta“, rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren.
„Da bismo malo osvežili pamćenje, naglasićemo da je ovaj postojeći završni rok za francuski deficit Francuske već dva puta produživan i odlagan„, izjavio je Ren novinarima tokom dvodnevnog sastanka evropskih ministara finansija u Atini.
Oland od EU vlasti želi da, prilikom analiziranja njenog deficita, uzmu u obzir strukturne reforme u nastajanju, koje su u Francuskoj u toku.
Ali, šef Evrogrupe Jeroen Dijselbloem izjavio je kako misli da „Francuska dobro shvata svoje obaveze. Prošlo je dve godine koje su joj date, i, očigledno, ima još posla kojeg treba obaviti…“
„U potpunosti se slažem sa predsednikom Francuske, da je u interesu Evrope da ima jaku Francusku. (Ali) Francuska mora da ispuni svoje obaveze prema svom zacrtanom ekonomskom rastu, kao i Prema paktu za stabilnost“, rekao je Dijselbloem.
Francuski javni deficit, ili jaz između potrošnje i prihoda, iznosio je prošle godine 4,3 odsto nacionalnog proizvoda, pokazuju najsvežiji zvanični podaci od ponedeljka.
Ovo je iznad ciljanih 4,1 odsto koji su dogovoreni sa EU, što je podiglo uloge otkako je Oland počeo da sastavlja novu vladu, a nakon debakla na lokalnim izborima koji su se odigrali u nedelju 31. marta.
Francuska treba da smanji potrošnju za 30 milijardi evra (41 milijardu dolara), kako bi kompenzovala olakšice koje se tiču troškova poslovanja u sklopu Pakta o odgovornosti kojeg je ona predložila, a kojem se protivi krilo sastavljeno od levičarskih stranaka.
Nezavisno od toga, kako bi ispunio ciljeve u pogledu EU deficita, Pariz mora da se prilagodi budžetskom balansu za oko 20 do 25 milijardi evra, što, u totalu, iznosi ukupno oko 50 milijardi evra za regulisanje.
Rimu, s ljubavlju
Evrogrupa je imala sličnu poruku i za Italiju, gde je novi premijer Mateo Renci najavio poreske rezove od 10 milijardi evra, što je trebalo da bude olakšica namenjena porodicama sa niskim primanjima – potez koji bi mogao izvršiti pritisak na zacrtane budžetske planove i prognoze.
„Verujemo da će Italija poštovati svoju posvećenost ispunjavanju evropskih obaveza, i fokusirati se na podsticanje održivog rasta i otvaranje novih radnih mesta“, rekao je Ren.
Grčka dobila (pre)dugo očekivana sredstva
Evrogrupa je Grčkoj dostavila ‘finansijski proboj’. Grci su potrošili sedam meseci napornih pregovora o reformama, zauzvrat dobivši sredstva preko potrebna za otplatu grčkog duga, koji u vidu potraživanja od poverilaca dospeva u maju mesecu. Grčki parlament je u nedelju 31. maja, za dlaku, usvojio još jedan omnibus zakon kojim se omogućava isplata duga poveriocima.
Atina će krajem aprila dobiti dugo očekivanih 6,3 milijardi evra (8,7 milijardi dolara) od EU fonda za krizne pozajmice, izjavio je šef Evrogrupe Dijselbloem. Još dve tranše ukupne vrednosti od po 1,0 milijardi evra biće Grčkoj isplaćene u junu i julu, mada će ovo zavisiti pre svega od reformskog napretka koji će Grčka, u međuvremenu, morati i dalje da čini.
„Najvažnije je da se sada nastavi sa sprovođenjem svih prethodno dogovorenih strukturnih reformi“, rekao je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. „Ono što treba uraditi jeste ne razlabaviti mere štednje i odustati od daljeg fiskalnog prilagođavanja – ne rušiti napredak koji je s toliko bola i napora dosad postignut“, dodao je on .
Grčki sindikati sinoć su pozvali na ulične proteste u prestonici; protesti bi bili upereni protiv daljih mera štednje .
„Napor grčke vlade da ubedi evropske ministre kako grčki narod prihvata finansijske mere Trojke – uperene protiv grčkih radnika – ne sme ostati bez odgovora“, izjava je glavnog grčkog sindikata, GSEE.
Expatica