Grupa nekadašnjih NASA-inih astronauta nedavno je osnovala neprofitnu organizaciju sa ciljem da prikupe 250 miliona američkih dolara za projekat koji bi čovečanstvu, ako ga već neće spasti, trebalo da barem pravovremeno da do znanja kada bi moglo doći do smaka sveta.
‘Igramo kosmički rulet’, rekao je bivši astronaut Ed Lu. U pitanju je opasnost koja Zemlji preti od mogućeg nailaska nekog velikog asteroida, za kojeg još nismo ni svesni da juri ka nama. ‘Ne možemo da nastavimo da igramo i da očekujemo da ćemo svaki put pobediti’, upozorava Lu.
On je na čelu spomenute grupe astronauta koja je osnovala Fondaciju B612, a njihova ideja je da sakupe 250 miliona dolara i ulože ih u konstruisanje moćnog svemirskog teleskopa, koji bi bio u stanju da najmanje nekoliko godina unapred primeti sve što bi moglo da se sruči na Zemlju i poremeti sav živi svet na njoj. Takav teleskop bi ljudima dao priliku da, u narednih nekoliko godina, pokušaju da osmisle barem nekakav plan odbrane ili, ako ništa drugo, života nakon žestokog udara.
Kao argument Lu navodi zapanjujući nalet asteroida koji je eksplodirao nad ruskim Čeljabinskom. Niko nije primetio da on stiže, a detonacija koju je ulaskom u Zemljinu atmosferu proizveo mogla se uporediti sa čak 30 atomskih bombi bačenih na Hirošimu.
Nije primećen jer je stizao iz smera Sunca, pa ga zbog sjaja nije uočio nijedan teleskop na Zemljinom tlu, a istog dana je iz drugog smera pristizao još jedan asteroid, za koji se ispravno verovalo da će nas promašiti. Svi su ga očekivali, a onda je 16 sati pre usledio šok u Čeljabinsku – gromada teža od Ajfelovog tornja je, poput vatrene kugle, uletela u atmosferu brzinom od 68.000 kilometara na sat i snažno eksplodirala na visini od oko 30 kilometara. Oštećeno je više hiljada kuća i drugih objekata, a ranjeno je preko 1.500 ljudi.
Astronom Piter Braun s kanadskog Univerziteta Zapadni Ontario je početkom godine objavio da je samo od 2001. do danas do Zemlje stiglo čak 26 asteroida sličnih ili još većih od onoga koji je uznemirio stanovnike Čeljabinska, što je znatno više nego što se ranije pretpostavljalo. Detaljnije informacije o tim asteroidima Lu i njegove kolege objaviće uskoro na konferenciji za novinare, na kojoj će uz raskošnu video-prezentaciju predstaviti svoj projekat svemirskog teleskopa nazvanog ‘Sentinel’.
(Rasti Švajkart, Ed Lu i profesor na Stenfordu Skot Habard. foto: stanford.edu)
‘Mi se doslovce nalazimo na strelištu’, kaže bivši astronaut Rasti Švajkart, koji je svojevremeno bio deo ekipe u misiji Apolo 9. ‘Želimo da ljudi shvate o čemu je reč. Te stvari se događaju, a trenutno je na putu ka nama velika gromada, samo je pitanje trenutka’, upozorio je on.
S njim se slaže Ed Lu i napominje da smo dosad samo imali puno sreće. ‘Mislim da će ljudi biti šokirani kada shvate koliko toga iz svemira doleti na Zemlju. Mnogi su uvereni da su udari asteroida jako retki, a to nije tačno. Ali mi imamo mogućnosti da ih učinimo jako retkima’, kaže Lu.
Ako u neko skorije vreme prikupe potreban novac, ‘Sentinel’ bi u svemir mogao biti lansiran tokom 2018. godine, a trebalo bi da bude pozicioniran bliže Veneri, na udaljenosti od oko 275 miliona kilometara od Zemlje. Sa te bi se lokacije mogli pratiti i objekti koje sa Zemlje nije lako uočiti zbog sunčevog sjaja.
Astronauti su uvereni da bi samo u prvih mesec dana Sentinel registrovao čak 20.000 asteroida čija putanja ide blizu Zemlje, što je brojka veća od svih asteroida otkrivenih uz pomoć svih teleskopa u proteklih 30 godina. Tokom šest i po godina rada, mapirao bi 98% svih potencijalno opasnih objekata, dok se sada barata brojkom od tek jedan odsto.
Nakon lansiranja, za potrebe redovnog rada Sentinela tokom šest i po godina trebalo bi potrošiti dodatnih 200 miliona dolara, navode astronauti.
Rasti Švajkart je prilično besan na američke vlasti, koje nisu spremne da izdvoje novac za ovakav projekat. ‘Naučni projekti kao što je otkrivanje okeana ispod leda na Jupiterovom satelitu Evropa su sjajna stvar, ali to ne bi trebalo da bude vladin prioritet kada je reč o finansiranju (kosmičkih programa). Bezbednost čovečanstva mora biti važnija od toga’, kaže Rasti, i dodaje da za državu nekoliko stotina miliona dolara za projekat kao što je ‘Sentinel’ ne bi bilo puno novca.
Osim njega i Eda Lua, Sentinel podržava i Tom Džons, koji je u svemir išao spejs šatlom u četiri navrata, a tu je i Bil Anders, koji je bio član posade u misiji Apollo 8 kada je 1968. prvi put obletela Mesec. Upravo je on autor kultne fotografije ‘izlaska Zemlje’, koju je zabeležio tokom obletanja Zemljinog prirodnog satelita.