Portugalskim merama štednje je kraj: ova zemlja izlazi iz programa MMF-a, a ekonomija se oporavlja. To je sada druga država evrozone koja, posle Irske, izlazi iz programa spašavanja, nakon što je 2011. godine u jeku dužničke krize u evrozoni bio prisiljen da zatraži paket međunarodne pomoći od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda a zbog recesije i ogromnih dugova.
Portugal je u nedelju objavio da će ovog meseca izaći iz trogodišnjeg programa međunarodne pomoći vrednog 78 milijardi evra, jer se ekonomija oporavlja nakon bolnih mera štednje i nepopularnih reformi.
Odluku vlade, koja znači da Portugal nakon završetka programa pomoći 17. maja više neće morati da odgovara inostranim poveriocima, objavio je premijer Pedro Pasos Koeljo u televizijskom obraćanju naciji.
„Vlada je odlučila da izađe iz programa pomoći, bez zahteva za bilo kakvim programom predostrožnosti“, rekao je premijer nakon jučerašnje sednice vlade, dodajući da će evropski partneri podržati svaku odluku vlade.
Prošle sedmice Portugal je prošao zadnju proveru od strane poverilaca koji su učestvovali u programu spašavanja, čime je otvoren prostor za izlazak zemlje iz tog programa bez potrebe za daljom pomoći.
Portugal je tako druga zemlja evrozone, nakon Irske, koja izlazi iz programa spašavanja, nakon što je 2011. godine u jeku dužničke krize u evrozoni bio prisiljen da zatraži paket međunarodne pomoći od EU i MMF a zbog recesije i ogromnih dugova, koje usled snažnog rasta prinosa na državne obveznice više nije mogao da samostalno refinansira na međunarodnom tržištu.
„Evropska komisija primila je na znanje ovu odluku i, kao što je prethodno poručila, podržaće portugalske vlasti i građane u ovom samostalnom izboru“, poručio je u saopštenju Sim Kalas, potpredsednik Evropske komisije.
Lisabon će ovu odluku i službeno saopštiti na sednici Evrogrupe ministara finansija u ponedeljak.
Odluka da se iz programa pomoći izađe bez ikakvog programa predostrožnosti je veliki uspeh za vladu koja je stekla poverenje međunarodnih investitora, pridržavajući se oštrih mera štednje i reformi koje su od nje tražili strani kreditori.
Vlada desnog centra pridržavala se plana za spašavanje i postigla zadane ciljeve smanjenja budžetskog deficita zemlje. Zbog toga je izgubila deo podrške glasača, ali se popularnost vlade stabilizovala jer je ekonomija sredinom prošle godine počela da se oporavlja.
Za vreme programa spašavanja portugalska ekonomija zabeležila je najveći pad od 1970.-ih godina, mada je privredna aktivnost prošle godine bila u porastu, dok su prinosi na državne obveznice oštro pali. To podržava uverenje da Portugal može da izađe iz programa pomoći i vrati se finansiranju na međunarodnim tržištima obveznica.
Prinosi na 10-godišnje obveznice Portugala trenutno se kreću oko 3,65 odsto, nedaleko najnižih nivoa u osam godina, dok su se na vrhuncu dužničke krize 2012. godine kretali blizu 17 odsto.