Populacija razvijenih i zemalja u razvoju je ekološki sve osvešćenija, što nije promaklo ni marketinškim stručnjacima. Oni se naime trude da proizvode koje reklamiraju predstave kao što “zelenije”, iako oni to često nisu. Ovaj trend u marketingu se zove “zeleno pranje”, i ono se najviše primenjuje na proizvode poput sledećih:
1. Gumeno tlo za bašte – bilo da je u pitanju veštačka trava ili neki drugi vid zaštitnog materijala za podove, koji se pod velom recikliranja automobilskih guma koriste kao ekološki proizvodi a postoje opravdane sumnje da uzrokuju neurotoskitčne i alergijske reakcije, probleme sa štitnom žlezdom, ali i ozbiljnije probleme u razvoju.
2. Biorazgradive higijenske vreće za pse – u SAD se na primer koriste u ogromnom broju, jer 78 miliona pasa proizvede više od 10 miliona tona izmeta godišnje. Mnoge od ekoloških kesa za uklanjanje psećeg izmeta su od biljnih materijala i ne sadrže polietilen, dakle one se razgrađuju brže od plastičnih kesa ali neki stručnjaci tvrde da ovo nije uvek dobra stvar jer se zajedno sa razlaganjem kesa brže oslobađa i metan iz izmeta, koji doprinosi ubrzanju globalnog zagrevanja.
3. Tkanine od bambusa – iako se proizvode iz obnovljivih izvora na kojima nisu upotrebljivani đubriva i pesticidi, proces proizvodnje tkanine iz bambusa je hemijski intenzivan i troši mnogo energije. I ne samo to – najveći deo ovog tekstila se proizvodi u Kini u kojoj radnici u fabrikama nisu zaštićeni prilikom rada sa opasnim hemikalijama.
4. Etanol kao gorivo – postoji dilema da li uopšte ono smanjuje emisije ugljen dioksida, koju nedavno objavljena studija žurnala Nature Climate Change i Univerziteta iz Nebraske rešava jednoglasno – odričnim odgovorom. Ova studija pokazuje da etanol proizveden iz kukuruza kratkoročno više doprinosi klimatskim promenama od benzina.
5. “Zeleni” proizvodi za čišćenje. Većina konvencionalnih higijenskih sredstava sadrži alkohol, hlor, amonijak i materijale na bazi nafte. “Zelena” sredstva pak su uglavnom netoksična, biorazgradiva i proizvedena iz obnovljivih izvora ali su slabija pa ih morate koristiti u većoj količini kako biste očistili npr celu kuću, što znači da morate trošiti i veću količinu plastične ambalaže. Bolji (i zeleniji) efekat se na primer može postići sa nekim tradicionalnijim sredstvima, poput hidrogen peroksida za uklanjanje mrlja i izbeljivanje, zatim ulja od drveta čaja i vode za dezinfekciju ili belog sirćeta za čišćenje stakla i pločica.
Izvor: AlterNet