EU i Sjedinjene Države najavile su prošle nedelje da će povećati obim sankcija Ruskoj federaciji zbog krize u Ukrajini. Međutim, one bi mogle da imaju veoma negativan efekat po njvažniju ekonomiju u evrozoni – Nemačku, piše danas Špigl onlajn.
Po prvobitnom uvođenju sankcija od starne SAD i EU ruski zvaničnici su sa osmehom odmahivali glavom: sankcije su bile usmerene protiv nekih značajnih pojedinaca, više kao opomena nego prava mera koja bi treblo da pogodi rast ruske ekonomije. Ipak, prošle nedelje njihovo raspoloženje naglo je splasnulo.
Evropska unija se mesecima odupirala uvođenju širih sankcija Ruskoj federaciji, ali pre šest dana njenih 28 članica napokon su pristale da se započne sa sankcionisanjem velikih nacionalnih kompanija i njihovog poslovanja na evropskom tlu. Konkretna lista ovih preduzeća trebalo bi da bude sastavljena do kraja meseca. S druge strane, SAD su već kaznile nekoliko ruskih konglomerata, uključujući i Rosneft, Gazprombank, Novatek i proizvođača oružja Kalashnikov. Ovim kompanijama će nesumnjivo biti zadan veliki udarac, pogotovu jer im je već teško da privuku kapital u sopstvenoj zemlji zbog povlačenja investitora.
U svetlu ove objave ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da „sankcije obično izazivaju efekat bumeranga“. A taj efekat osetiće i najmoćnija ekonomija u evrozoni – Nemačka. Ukrajinska kriza je već počela, iako neznatno, da se oseća, a izračunato je da bi njeno prolongiranje moglo da dovede do ugrožavanja oko 25.000 radnih mesta u ovoj zemlji.
Nemačka privredna komora utvrdila je da će sankcionisanjem ruskih kompanija biti pogođeno oko četvrtina svih nemačkih preduzeća koje posluju u inostranstvu. Primera radi, bavarska firma EagleBurgmann, koja ima ugovor sa drugom po veličini ruskom kompanijom za eksploataciju i distribuciju prirodnog gasa, Novatekom, već je izgubila 30% profita, dok firma Bilfinger održava sistema Rosnefta, a Siemens je nedvano sklopio posao od 90 miliona evra za isporuku turbina i generatora, koji će sada morati da pričeka sa realizacijom.
Poslovna nesigurnost Evropljana počela je da se oseća. U anketiranju Business Climate Indeksa pre tri nedelje čak trećina evropskih preduzeća rekla je da očekuju povratne efekte. Istovremeno, ruski potrošači sve više traže dobavljače izvan Evrope.
Dizeldorfski energetski gigant E.on je izgradio elektrane u Rusiji u vrednosti od devet milijardi evra, ali je povraćaj na investiciju trenutno mnogo manji od očekivanog jerstanovništvo štedi usled straha od povećanja krize. Volkswagen beleži za 10% manje profite, a Opel je na nekoliko nedelja obustavio proizvodnju modela Opel Astra u fabrici u Sankt Petersburgu.