Najveći korisnici lizinga su mala i srednja preduzeća: poljoprivredni proizvođači, transportni i komercijalni sektor, proizvodnja, sektor informacionih tehnologija. Ipak, u odnosu na zemlje EU gde 40 odsto MSP koristi lizing, potencijal u Srbiji i dalje nedovoljno iskorišćen, a srpsko tržište po finansijkoj vrednosti obuhvata tek 0,20% udela na evropskom tržištu.
U poslednjih 11 godina, koliko je lizing prisutan na domaćem tržištu, zahvaljujući ovom vidu finansiranja nabavke vozila, mašina, opreme i nekretnina, u privredu Republike Srbije direktno je investirano preko 4,3 milijarde evra, saopšteno je na međunarodnoj konferenciji “Lizing kao podrška privredi Srbije”, održanoj u Beogradu.
Na konferenciji organizovanoj na inicijativu Asocijacije lizing kompanija Srbije i Privredne komore Srbije istaknuto je da lizing, sa fokusom na privredna društva koja predstavljaju preko 85 odsto korisnika lizinga, i mala i srednja preduzeća posebno, omogućava lakše finansiranje investicija i bolje upravljanje troškovima, u odnosu na tradicionalno kreditiranje.
“Sredstva plasirana privredi putem lizinga predstavljaju direktno i dugoročno ulaganje u proizvodnju, jer je osnovno sredstvo poznato u momentu zaključenja ugovora o lizingu. Lizing omogućava malim i srednjim preduzećima da nadoknade ograničene mogućnosti finansiranja iz drugih izvora, i na taj način, putem lizinga investiraju u dalju proizvodnju što doprinosi boljem i efikasnijem poslovanju ovog sektora, te direktno utiče i na privredni rast zemlje”, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije. Među najvećim korisnicima lizinga su kompanije iz transportne, proizvodne i trgovinske delatnosti, koji na lizing kupuju kamione, priključna i ostala vozila, proizvodnu opremu i mašine. Lizing kao značajno sredstvo finansiranja koriste poljoprivredni proizvođači i gazdinstva, koji na lizing kupuju poljoprivredne mašine i opremu, ali i silose, sušare, rashladne komore i plastenike, kao i sektor informacionih tehnologija, koji putem lizinga finansira nabavku IT opreme i mrežnih sistema.
Emilijano Štajnf, predsednik ALCS, istakao je da industrijski sektor koristi ovaj vid finansiranja za nabavku svih vrsta mašina, opreme, pogona i proizvodnih linija. On ističe da su među korisnicima lizinga zastupljena i fizička i pravna lica koja koriste lizing za kupovinu putničkih automobila i flota vozila i da u perspektivi, veliki potencijal lizinga leži i u finansiranju projekata obnovljivih izvora energije.
Učesnici konferencije su se složili da, iako je lizing prepoznat od strane velikog dela privrede, trenutno stanje nije ni blizu maksimalne iskorišćenosti lizinga, imajući u vidu da u zemljama Evropske unije čak 40 odsto malih i srednjih preduzeća koristi lizing.
Tako je na primer u Hrvatskoj, pored sektora malih i srednjih preduzeća jedan od najvećih korisnika lizinga državni i javni sektor, koji u Srbiji još uvek ne koristi sve pogodnosti lizinga. “U većini slučajeva, državni i javni sektor u Republici Hrvatskoj putem finansijskog lizinga finansira pre svega segment voznog parka, javnog prevoza i komunalnih potreba, i čini veoma značajan udeo u ukupnim plasmanima lizing industrije”, objašnjava Darko Urukalović, potpredsednik lizing društava Privredne komore Hrvatske.
Da bi se podstakao dalji razvoj lizinga u Srbiji, neophodno je dalje unapređenje zakonodavstva i harmonizacija propisa koji se odnose na lizing industriju, a koji trenutno nisu usklađeni. Trenutno, srpsko tržište lizinga čini tek 0,11% ukupnog evropskog tržišta po broju zaključenih ugovora, a 0,20% po finansijkoj vrednosti. Međutim, u prošloj godini je u Evropi u celini došlo do dalje kontrakcije tržišta od 0,89%, dok je u Srbiji zabeležen rast od 2,20%, istakao je Emilijano Štajnf.
“U poslednjih godinu dana, ostvaren je značajan napredak u komunikaciji predstavnika lizing kompanija i donosilaca zakonske regulative i verujem da je došao momenat da se ovakvo razumevanje i podrška materijalizuju u vidu formiranja radne grupe, u cilju izmene Zakona o finansijskom lizingu”, istakla je Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizinga Srbije.
“Zalažemo se da se omoguće subvencioni programi finansiranja putem lizinga istim intenzitetom kao što postoji i za finansiranje putem kredita. Takođe, predlažemo da se poslovanje davalaca lizinga kao finansijskih institucija proširi i da se omogući ostvarivanje prihoda po osnovu vršenja delatnosti koje su srodne, poput toga da se lizing kompanijama omogući da budu zastupnici u osiguranju”, pojašnjava Emilijano Štajnfl, predsednik ALCS.
Predstavnici lizing industrije su skrenuli pažnju da je Asocijacija lizing kompanija Srbije već inicirala pred Ministarstvom poljoprivrede dopunu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se definišu mogućnosti subvencionisanog finansiranja, a koji je u ovom trenutku rezervisan isključivo za kreditnu podršku. Na taj način, poljoprivrednim proizvođačima bi se omogućilo i subvencionisano finansiranje mehanizacije na lizing, i ponudio povoljniji način finansiranja od trenutnog.