Mladost je vreme kada se donose najvažnije i najbrojnije odluke. Profesionalna orijentacija je životna orijentacija, koja mladog čoveka priprema da prepozna mogućnosti i izabere svoj put, i da na njemu uvek može da pronađe nove puteve. Ovakav koncept traži od odraslih da podele odgovornost za podršku detetu u donošenju samostalnih odluka.
„Kada su me u školi pitali šta želim da budem kad porastem, ja sam napisao – srećan. Nastavnici su mi rekli da nisam dobro shvatio pitanje. Ja sam im odgovorio: vi niste dobro shvatili život“. Ovo su reči legendarnog muzičara Džona Lenona kojima počinje film o ciljevima i ostvarenim rezultatima projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji“, koji od 2011. realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom omladine i sporta po nalogu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Lenon verovatno nije pretpostavljao da će ove njegove reči u budućnosti izraziti suštinu jednog novog pristupa osnaživanju mladih, u kojem odrasli imaju zadatak da stvore uslove i pomognu deci i mladima da sami nađu odgovor na pitanje čime žele da se bave u životu i kako to da ostvare.
Tako postavljen cilj programa ukazuje da je on atipičan za bilateralne projekte na mnogo načina, ističe vođa GIZ projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ Hajnc Diter Harbers. „Roditelji žele da im dete izraste u samostalnog i odgovornog čoveka, nastavnici da učenik shvati vrednost znanja za ceo život i da ume da ga primenjuje i razvija. Kompanije traže sposobnog, kreativnog i samostalnog radnika koji brzo uči nove stvari, političari građanina koji će preuzeti odgovornost za svoj život i doprineti na svoj način društvenom razvoju… Ali ono što prethodi svemu tome jesu pitanja za nas odrasle koji gajimo takva očekivanja: da li zaista znamo kako mladi ljudi vide sebe u sopstvenom životu, koliko su svesni mogućnosti da to ostvare u svetu koji se menja iz dana u dan, da li smo spremni da podelimo odgovornost u podršci ka njihovom osamostaljivanju i koliko smo sposobni da u tom cilju osmislimo dobre ideje, jer one najbolje povezuje ljude. Zato kada kažemo da je naš osnovni zadatak u ovom projektu da uspostavimo mrežu odgovornih ljudi koja će na taj način aktivirati celu zajednicu u podršci mladima da se kroz profesionalnu orijentaciju osposobe za kvalitetan život – onda to po svom značaju, obuhvatu, trajanju i potrebi da se razvija mnoštvo različitih mogućnosti, za sve nas predstavlja cilj koji nadrasta bilateralni projekat“, kaže Harbers.
Savremeni koncept profesionalne orijentacije i karijernog vođenja i savetovanja je potpuno drugačiji pristup u odnosu na prethodne metode rada sa mladima, objašnjava Marija Radovanović, viša menadžerka ovog projekta u GIZ-u. „Ranije su učenici rešavali testove koji su sačinjeni za tu namenu, a potom su psiholozi analizirali rezultate i na osnovu njih svetovali đake o izboru mogućih zanimanja i daljeg školovanja. Sada je fokus na tome da se kod mladih razvijaju snage da donesu odluku na osnovu informacija, svojih mogućnosti i sopstvenog plana i da se osposobe da kroz celoživotno učenje upravljaju svojom karijerom“.
Put koji otvara mnoge mogućnosti
Naši sagovornici ukazuju da se učenicima na putu do te odluke pruža podrška kroz pet koraka. Učenik kroz radioničarski rad sa vršnjacima prvo upoznaje sopstvene talente i predispozicije, ali i kako njegove sposobnosti vide drugi. Zatim dobija sve neophodne informacije o željenom zanimanju i kako se ono kotira na tržištu rada, a potom o načinu školovanja. U četvrtoj fazi učenik dobija priliku da kroz realne susrete u kompanijama sagleda kako željeno zanimanje izgleda u praksi, a u petoj podršku da na osnovu svih tih informacija donese odluku i osposobi se da svoj dalji profesionalni plan prilagođava promenama u okruženju.
Glavna prednost ovakvog modela u odnosu na prethodni je što on daleko kvalitetnije i efikasnije odgovara na potrebe brzog prilagođavanja u izuzetno dinamičnim okolnostima koje su uslovile globalizacija i nove tehnologije. „U takvom okruženju više nema pravolinijskog razvoja od škole do doživotnog posla“, ukazuje Radovanović. „Okruženje je do te mere promenljivo i difersifikovano da mlad čovek mora da bude u stanju da prepozna mogućnosti i izabere svoj put, i da na njemu uvek može da pronađe nove puteve. Zato za ovaj program kažemo da je to put do željenog zanimanja, jer okolnosti su takve da je pojedinac stalno na tom putu i mora sam ga oblikuje. To je priprema mladih da žive svoj život, da nauče da iskoriste šanse i savladaju prepreke“.
Važnost ovakvog pristupa potvrđuju i rezultati istraživanja među mladima u Srbiji pre primene programa, prema kojima na odluku deteta o daljem školovanju najviše utiču vršnjaci, blizina škole, šta je od zanimanja u tom trenutku popularno u javnosti, slika o tome u kojim profesijama najviše može da se zaradi i mišljenje roditelja, naročito u situacijama kada je već razvijen porodični posao. Na vrhu liste najpoželjnijih profesija našli su se advokat, pravnik, lekar, veterinar, IT inženjer, zanimanja vezana za sport i estradu. Istovremeno, detaljnija ispitivanja na terenu su predočila da deca uglavnom imaju nerealne predstave o željenim zanimanjima.
„Na primer, posao socijalnog radnika zamišljaju kao rad u kancelariji za računarom. Tek kad ih postupno suočite sa činjenicama ko su njihovi korisnici i sa kakvim sve problemima mogu da se sretnu, počinju da shvataju šta sve traži bavljenje takvim poslom. Zato je jako važno formiranje realne slike kroz susrete sa profesionalcima u kompanijama. Deca su u prilici da saznaju vrlo konkretne informacije o samom poslu, ali i da prevaziđu stereotipe o utabanom putu do sigurnog, relativno lagodnog i pristojno plaćenog radnog mesta koje će im, pritom, obezbediti neko drugi. Tu sliku i dalje negujemo u našoj kulturi, iako je više niko ne živi u ovoj zemlji“, ističe naša sagovornica.
Podsticaj za uspeh
Stoga ovakav koncept traži i od odraslih da promene svoj način razmišljanja i prihvate da podele odgovornost za podršku detetu, napominje Harbers. „Škola je uporište programa, a kroz lokalne timove za profesionalnu orijentaciju aktivno se uključuju roditelji, lokalne samouprave, službe za zapošljavanje, službe za socijalni rad, kancelarije za mlade, kompanije… Programom su za ove tri godine obuhvaćene sve osnovne škole u Srbiji, projekat je posebno prilagođen školama za decu sa posebnim potrebama, a sa srednjoškolskom populacijom je rađeno kroz vršnjačko informisanje u kancelarijama za mlade u koje su uključeni i studenti različitih fakulteta. Aktivno sarađujemo sa 32 lokalne samouprave i sa preko 1.000 kompanija, a krug učesnika se neprestano širi“, kaže Harbers. Uporedo su rađene evaluacije projekta radi njegovog poboljšanja, a kao ključni rezultat Harbers ističe značajno bolju informisanost učenika prilikom donošenja odluka. To potvrđuje podatak da više od 90% svršenih osnovaca upisuje prvu želju sa liste, ali i visoka ocena od 4,5 kojom su učesnici programa ocenili njegov kvalitet.
Osnovni razlog za ovakav prijem programa naši sagovornici vide u tome što su korsinici u njemu prepoznali da je životan i da kod svakog deteta, shodno njegovim sposobnostima, neguje uslove da uspe. Ovakav koncept profesionalne orijentacije i karijernog vođenja i savetovanja je u suštini životna orijentacija za mlade, u trenutku kada im je i najpotrebnija. Mladost je vreme kada se donose najvažnije i najbrojnije odluke o karijeri i o privatnom životu, i kada je mladom čoveku potrebno mnogo hrabrosti i znanja da napravi prave izbore i na odgovoran način stane iza njih.
Tekst je iz specijalnog priloga „Profesionalna orijentacija u Srbiji: Put u odgovoran život“