Na današnjem samitu su Italija i Španija blokirale napore Nemačke vezane za konkretan dogovor o rešavanju problema evrozone sve dok nisu izvojevale labavljenje strogih uslova za dobijanje pomoći. Lideri zemalja evrozone dogovorili su se i o direktnim dokapitalizacijama banaka, kao i o nadgledanju bankarskog sektora od strane evropskih supervizora. Na ovo su pozitivno reagovala tržišta kapitala u Italiji i Španiji ali i zajednička valuta, koja se oporavila.
Iako je francuski predsednik Fransoa Oland prokomentarisao je da Italija i Španija „nisu nikoga ucenjivale“, ove dve zemlje suskoro 14 sati držaleostale evropske zvaničnike „kao taoce“, stavivši veto na donošenje odluke o „paktu za rast“ dok ne bude sigurno da će dvodnevni sastanak evropskih lidera proizvesti bilo kakvo rešenje za situaciju u evrozoni. Samit je započeo sukobljavanjima Engleske, Nemačke i Francuske oko lokacije budućeg Evropskog suda za patente i nastavljen je u negativnom tonu.
Pa ipak su na kraju ispregovarali o novom sistemu nadgledanja banaka koji bi trebalo da bude uspostavljen do kraja godine i da potpada pod ovlašćenja ECB-a i o direktnoj pomoći banakama, a ne njihovim državama. Za španske banke ipak će biti odvojeno 100 milijardi evra, ali detalji sporazuma u javnost će biti pušteni tek za 10 dana.
No, niko nije dobio baš sve što je želeo što potvrđuju i reči nemačke kancelarke: „Doneli smo neke važne odluke ali ostajemo pri našoj odluci da nema pomoći bez traženja nečega za uzvrat“.
Mediji međutim već postavljaju pitanje da li je ovo uopšte održiv dogovor jer je cela ova ideja o uniji banaka veoma kompleksna i nije laka za sprovođenje. Ostaje i da se vidi da li će se smanjiti pritisak na tržišta i na troškove pozajmljivanja za Španiju i Italiju. Tu je i pitanje da li će dva fonda za spašavanje koja raspolažu sa 740 milijardi evra biti dovoljna za rešavanje krize u dve problematične zemlje. Ono što se sa sigurnošću pak može tvrditi je da je ovaj samit pokazao da se jaz između zvaničnog Pariza i Berlina sve više produbljuje.