Kako to da je platforma za trgovinu derivatima, mlađa od Džastina Bibera, na putu da kupi Njujoršku berzu na kojoj se trguje od 1792? Vol Strit Džornal i Ekonomist su objavili dve analize o značaju kupovine Njujorške berze od strane ICE elektronske platforme za trgovinu derivatima, koja je saopštena u četvrtak.
Najava od četvrtka uveče da će IntercontinentalExchange (ICE) kupiti NYSE Euronext za oko 8 milijardi dolara deo je priče o brzorastućim tehnološkim startapovima koji pomračuju slavu nekadašnjih giganata, piše Vol Strit Džornal u kratkom i donekle jetkom komentaru na račun američkih regulatora berzanskog tržišta.
To baš nije obična kapitalistička priča o slobodnom tržištu i kreativnoj destrukciji, piše ovaj list. Bilo je ovde i nekog uništavanja used neodgovarajuće regulative i zato u poslednje vreme cela stvar i izgleda manje kreativno.
Svega 12 godina od svog osnivanja ICE ima veću tržišnu kapitalizaciju od čuvene Njujorške berze. Jedan od razloga za to je činjenica da je ICE lider u seljenju trgovanja finansijskim instrumentima na elektronske plaforme, i napuštanja staromodnog trgovanja sa ljudima koji viču i ispunjavaju podijum za trgovanje. Drugi razlog je to što je tržištu „energetskim fjučursima“ u Londonu, gde ICE pravi dosta novca, dozvoljeno da raste dok su propisi u Americi nametnuli veliki teret domaćem tržištu kapitala za koje je NYSE tradicionalno vezan.
Dovođenje novih preduzeća na berzu je važna funkcija za održavanje živahnosti privrede i ključni izvor prihoda za berzu. Аli tržište IPO u SAD se nikada u potpunosti nije oporavilo od zakona Sarbans Oksli iz 2002. godine. Donet na brzinu posle računovodstvenih skandala u velikim kompanijama, on je istovremeno proizveo veliki teret za manje firme. Predsednik Obama je ove godine inicirao usvajanje propisa koji su delimično oslobodili tog tereta firme koje imaju prihode manje od milijardu dolara.
Taj novi zakon (JOBS act) sadrži niz korisnih reformi koje bi trebalo da pomognu otvaranje novih radnih mesta u budućnosti ali po upravo objavljenoj statistici ove godine je bilo svega 48 inicijalnih javnih podunuda (IPO). To je manje od prošlogodišnja 52 slučaja i znatno manje nego u ranim 90-tim da ne govorimo o godinama u kojima je usledio Internet bum kad ih je u periodu od 1990. do 1994. bilo prosečno 160.
Kad je reč o trgovanju već listiranim akcijama Vašington je od 1975. na dalje doneo niz zakona kojima se obuzdava dominatan položaj NYSE, u čemu su regulator ii uspeli. Trgovanje većinom akcija na NYSE listiranih kompanija događa se van berze. Napor regulatora koji su omogućili da kupac dobije brži i bolji dil gde god da se ta trgovina odvija je bio koristan za potrošače i doveo do smanjenja cena transakcija. Teško da bi bilo ko od investitora voleo da se vrati nazad u prošlost.
Ali kako se moglo čuti u Senatu ove nedelje, bilo je i troškova i to ne samo za NYSE franšizu. Mnogi investitori smatraju da je američko trgovanje na berzama postalo prekomplikovano i netransparetno pa čak i disfunkcionalno.
Od problema na početku trgovanja Fejsbukovim akcijama 2010, do pogrešnih koraka u martu kad je kompanija BATS upropastila svoj IPO, loša situacija na američkom tržištu akcija nikad nije bila vidljivija. Propisi u trgovanju u SAD u najvećoj meri su delo Komisije za hartije od vrednosti. Stvaranje drugih mesta za trgovanje berzanskim materijalom, van NYSE, doprinelo je rastu konkurencije ali način na koji ta tržišta komuniciraju jedna sa drugim na zapletene načina ne treba mešati sa onim što čini zdravo tržište.
Nasuprot tome, na tržištima fjučersa gde je ICE beležio veliki uspeh regulatori su tradicionalno imali više poštovanja za vlasnička prava berzanskih operatora. Iako čikaški CMR zauzima 90% tržišta administracija u Vašingtonu nije se bavila njegovim razaranjem. Jedna od prednosti spajanja ICE i NYSE je da će ova kombinovana kompanija sada predstavljati takmaca CME, na tržišnim osnovama a ne kroz proizvodnju regulative.
Preuzimanje NYSE od strane ICE takođe će imati pozitivnu stranu kad se govorio o ekonomiji obima i kad se govori o globalnoj zastupljenosti. Kombinovana kompanija će takođe značiti pritisak za NASDAQ OMX da i samo nađe partnera za ukrupnjavanje, ako to regulatori uopšte i dozvole. Njujorška berza će takođe morati da povuče svoj raniji plan za spajanje sa Frankfurtskom berzom.
I na kraju jedna primedba koja nije previše dobra za američku ekonomiju: ne možemo a da ne primetimo da u eri monetarnog avanturizma FED i prejake regulacije američkog poslovnog ambijenta, vlasnik jednog mesta u Londonu gde se trguje ugovorima baziranih na nafti i sirovinama vredniji od jedne berze na kojom se trguje akcijama američkih kompanija, zaključuje Vol Strit Džornal.
Za Ekonomist, dugovečnost Njujorške berze – 200 godina postojanja – predstavlja neuobičajeno dug rok života za finansijsko tržište. Pre nešto više od 200 godina trgovci su po prvi put seli pod jedno drvo na Vol Stritu, a tu instituciju koju su oni napravili, Njujoršku berzi, kupio je skorojević sa elektronskog tržišta, IntercontintalEkchange (ICE) , nominalno sa sedištem u Atlanti, Džordžija, ili tačnije rečeno entitet iz elektronske stratosfere.
Dogovor koji je objavljen 20. decembra ostao je gotovo tajan, možda zato što su njegovi učesnici dobro čuvali informacije ili zbog toga što je činenica o promeni vlasnika toliko postala nevažna da je malo kome bilo stalo da se time bavi. Cena od 8,2 milijarde dolara ili 3,12 dolara po akciji nosi značajan premijum ali je i dalje znatno manja od one koja o kojoj se govorilo pre dve godine kad se pričalo o spajanju Frankfurtske i Njujorške berze. Sadašnja cena akcije je minimalna u odnosu na vrednost akcije od 108,26 dolara, koja je dostignuta krajem 2006. I to govori o tome koliko je opala vrednost ove berze, da ne govorimo da je u ceni sada bio značaniji deo Euronexta igde se trguje fjučersima.
ICE je takođe osetio efekte finansijske krize, ali njegove akcije su se snažno oporavile, ako ne i svasvim vratile na pređašnji nivo. Na koji način to će biit pitanje provere koja će uslediti tokom procesa odobravanja kupovine. Svakako elektronsko tržište ima cenovnu prednost u odnosu na fizičku razmenu, ali se mora imati u vidu da je i na Njujorškoj berzi gotovo sve bilo na elektronskom nivou, izuzev zvonca na otvaranju. ICE je imao velike koristi od toga što trguje ugovorima vezanim za sirovine, kredite, interesne stope i derivate – koji su postali jako popularni među investitorima.
Ali da li je to dovoljno objašnjenje za suprotne rezultate poslovanja ove dve institucije, je otvoreno pitanje. Teškoće Njujorške berze su dobro poznate. Dok je ranije imala monopol nad trgovinom najvrednijih kompanija u Americi, ona sada aktivno mora da se takmiči za material za trgovanje i u tom poslu beležila je stalan pad svog tržišnog udela. Njen rad je pod jakim reflektorima regulatora, ne smao onih koji se takmiče za naslove u novinama.
Nasuprot tome, oblast ekspertize ICE je široj publici potpuno nerazumljiv. Džefri Špreher, izvršni direktor ICE, je rekao da će spajanje omogućiti kompanijama da zajedno budu „vodeći svetski berzanski operater koji će ostati lider u evoluciji tržišta”. Sa tim prestižnim tržišnim mestom će, ili bi trebalo da dođe i veći nadzor nad onim što je ICE radila a što je do sada izmicalo regulatorima. To je odavno trebalo da se desi, zaključuje Ekonomist.
prevela i pripremila: Tanja Jakobi