Švajcarski mediji se poslednjih dana pored Davosa bave i „prošlošću lidera kosmetskih Albanaca“ obzirom da je devedestih godina, kako se ističe, „veći deo UCK boravio u Švajcarskoj“.
Priču je pokrenuo Dik Marti a nastavili su je predsednik kosmetske vlade, Hašim Tači, i predsednik Skupštine Kosova, Dževad Haljiti. U optužbama na račun Dika Martija, kosovski su političari apostrofirali „Martijeve političke motive koji se očito oslanjaju na dubiozne izvore tajnih službi“ ili čak eksplicitnije tvrdili da je reč o „prosrpskoj propagandi“.
Sve ovo pokrenulo je ovdašnju medijsku javnost da se pozabavi „likom i delom“ aktuelnih čelnika Kosmeta. Tako je ugledni NZZ (Neue Zuriche Zeitung) naveo da su nakon okončanja kosovskog rata, švajcarske službe i državni organi dobili more dokumenata direktno od NATO-a. U pojedinim dokumentima, kako citiraju ovdašnji mediji, decidirano se navode podaci vezani za predsednika kosmetskog pralamenta, Dževada Haljitija.
Haljiti je, da podsetimo, 1986.g. pobegao u Švajcarsku, upisao studije, i pokrenuo privatni biznis.
Međutim, kako tvrde švajcarski mediji, „u dokumentima tajnih službi NATO, na više od 41 stranice se navode dugačke liste ljudi čiju je likvidaciju naređivao upravo Dževad Haljiti, po Kosmetu i šire“, te dodaje da su „ agenti NATO tajnih službi precizno utvrdili sve poslove kojima se Haljiti za vreme boravka u Švajcarskoj bavio: od trgovine drogom i oružjem, do prostitucije, trgovine ženama itd“.
NZZ pogotovo apostrofira „šokiranost agenata NATO službi činjenicom da protiv Haljitija niko još nije, i pored svih dokaza, izdao nalog za hapšenje, niti je pronađen ijedan živi svedok, koji bi mogao u nekom eventualnom sudskom procesu da svedoči iako je odavno evidentirano da je Haljiti imao poslovne veze sa firmama za koje se pouzdano zna da su bliske džihadistima“.
Uticajni dnevnik analizu pomenutih dokumenata NATO-a u koje su novinari lista imali uvida, završava analizom odnosa Džavida Haljitija i Hašima Tačija, tvrdeći da „je reč o jednoj simbiozi koja je neraskidiva, obzirom da je Haljiti ‘jaki čovek’ sa vezama od albanskog podzemlja do organizovanog kriminala, i kao takav nije u mogućnosti da zauzme jače političke pozicije, a Tači sa druge strane bez Haljitijeve podrške ne može da egzistira“.
Ovakvi medijski napisi su, primećuju poznavaoci prilika, bili očekivani, obzirom na raspoloženje koje trenutno postoji u delu ovdašnje javnosti. Tako se prema ispitivanju javnog mnjenja (mladih do 27. godina života) navodi da više od 67,8% mladih Švajcaraca ne žele kao prve komšije da imaju kosmetske Albance. Srbi u ovoj analizi raspoloženja dela populacije, zauzimaju drugo mesto sa 63%.
Kako god bilo, očito se na relaciji Priština – Bern, neke stvari suštinski menjaju.
Zoran Vitorović,
Bern