Nemac Tomas Mirou novi je predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, koji će od početka jula zameniti Francuza Žana Lemijera, a koji se povlači nakon dva četvorogodišnja mandata, odluka je uprave guvernera EBRD.
Mirou je trenutno državni sekretar u nemačkom ministarstvu finansija zadužen za nacionalno i međunarodno finansijsko tržište, međunarodne finansijske institucije i multilateralne razvojne banke.
– Veoma sam počastvovan što se pridružujem instituciji koja je postigla tako mnogo za samo nekoliko godina od pada Berlinskog zida. Region u kome banka deluje još se suočava sa brojnim izazovima i ubeđen sam da EBRD ima veštinu, iskustvo i odlučnost da mu pomogne da se izbori sa njima – rekao je Tomas Mirou.
Godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj ove godine održala se u Kijevu 18. i 19 maja, a jedna od glavnih tema bila je energetska stabilnost. Glavni ekonomista EBRD Erik Berghof ukazao je da zemlje u tranziciji nailaze na različite probleme u oblasti energetike, ali da je “sve očiglednije” da sve one moraju da imaju pravilnu politiku, koja će garantovati stabilno snabdevanje energijom, njenu efikasnu primenu i minimalni uticaj na životnu sredinu.
EBRD je uvela novi indeks za definisanje energetske stabilnosti, kako bi naročito zemljama u tranziciji pomogla u nastojanjima da obezbede stabilno snabdevanje energijom. Novi instrument monitoringa omogućiće procenu napretka zemalja u sprovođenju reformi u tri ključne oblasti – energetskoj efikasnosti, korišćenju obnovljivih energetskih izvora i načinu rešavanja klimatskih promena.
Delegacija Vlade Srbije, koju je predvodio Božidar Đelić, potpredsednik, u Kijevu je imala niz sastanaka sa zvaničnicima Ukrajine, kao i predstavnicima EBRD-a. Đelić je na godišnjem zasedanju pozvao investitore da ulažu u Srbiju, a bilo je i reči o sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine.
Na zasedanju skupštine EBRD u Kijevu istaknuto je da je Srbija zainteresovana za nastavak i jačanje saradnje posebno u domenu infrastrukture, energetske efikasnosti i korporativnog sektora, a kako je najavljeno Srbija će 2010. godine dobiti novu strategiju pomoći.
Kao primer dobre saradnje sa ovom međunarodnom institucijom rečeno je da će EBRD ove godine uložiti između 220 i 260 miliona evra u projekte u Srbiji. Tako će ukupan iznos kredita koja je ta institucija realizovala od 2000. godine dostići 1,5 milijardi evra. Planovi EBRD-a su da i dalje investira u razvoj infrastrukture, finansijskog sektora, energetike, komunalne infrastrukture, kao i poljoprivrede i industrije.
Strategijom EBRD-a, predviđeno je da u projekte u Srbiji u naredne dve godine bude uloženo oko 350 miliona evra, od čega je 172,5 miliona evra namenjeno sektoru infrastrukture, a najvažniji projekti su rekonstrukcija mosta Gazela i izgradnja obilaznice oko Beograda (vrednost 80 miliona evra). Finansijskim institucijama namenjeno je 84,8 miliona evra, dok će tri projekta u sektoru industrije dobiti 34 miliona evra od čega će 10,3 miliona biti plasirano kroz učešće u kapitalu, a 23,7 miliona putem kredita. Za četiri projekta kompanija u specijalizovanim delatnostima namenjena su 32,2 miliona evra, od toga su 22,2 miliona kredita, a 10 miliona putem učešća u kapitalu.
Na zasedanju se moglo čuti da EBRD za ovu godinu predviđa niži privredni rast u regionu jugoistočne Evrope i zemljama nastalim na teritoriji bivšeg SSR-a. Prognoze su da će se pad globalne ekonomske aktivnosti odraziti, nepovoljno i na srednjoročni tempo rasta privreda u tim zemljama.
Srbija je prema proceni stručnjaka EBRD-a jedna od zemalja koja će se suočiti sa nižom stopom privrednog rasta. Naime, prognoze ove institucije su pad ekonomskog rasta u našoj zemlji tokom ove godine na nešto manje od pet odsto, prema prošlogodišnjih 7,5 odsto. Ipak, stručnjaci predviđaju da Srbija i druge zemlje regiona mogu u 2008. da računaju na osetno veći rod žitarica i drugih poljoprivrednih sirovina, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na prihode seoskih domaćinstava i stabilizaciju cena osnovnih prehrambenih proizvoda.
Stalni rast cena nafte i drugih energenata, a takođe i osnovnih poljoprivrednih sirovina, kao i teškoće privlačenja stranog kapitala u region, mogu u narednom periodu da izazovu velike probleme u državnom i privatnom sektoru širom jugoistočne Evrope, ali i većini tranzicionih azijskih zemlja, navodi se u analizi Evropske banke za obnovu i razvoj.
Na godišnjoj skupštini EBRD u Kijevu i “Unikredit banka” predstavila je rezultate svog istraživanja o stanju na tržištu nekretnina. Prema rezultatima, na tržištu nekretnina Srbije i ostalih zemalja jugoistočne Evrope nema dovoljno kuća i stanova. Kao posledica tranzicionog procesa, veliki broj nekretnina u regionu Centralne i Istočne Evrope je u privatnom vlasništvu, međutim postoji manjak ponude. Čak i povećanje ponude mesta stanovanja poslednjih godina nije zadovoljilo potrebe, odnosno nije popunilo prazninu. Budući da se prihodi povećavaju, a životni standard poboljšava, potražnja za nekretninama ostaje velika.
Istraživanje pokazuje da u sledećih deset godina, dva od deset domaćinstva planiraju da kupe kuću, uglavnom kao mesto stanovanja, međutim povećana je tražnja za stanovima u svrhu investiranja (za izdavanje), kao i nekretninama kao sekundarnim mestima stanovanja. Rezultati “Unikredit banke” kažu da približno 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da uskoro kupi stan ili kuću, a trećina to planira da učini u naredne tri godine. Od toga će 88 odsto nekretnina biti korišćeno kao stambeni prostor, a namera da se nekretnina kupi kao poslovna investicija najizraženija je u Srbiji – devet odsto, Hrvatskoj – osam odsto i Bugarskoj – sedam odsto planiranih stanova.
U Srbiji šest odsto ispitanika ima u planu da kupi novu nekretninu u naredne tri godine, osam odsto u sledećih deset godina, dok pet odsto nakon 10 godina. Potražnja za kvadratima uglavnom se povezuje sa stanovništvom koje ima više prihode. Naravno, verovatnoća kupovine je veća što su ispitanici mlađi. Cene kuća i stanova poslednjih godina doživele su značajan rast, a smatra se da su osnovni pokretači koji su uticali na to zarade, olakšani pristup sredstvima kreditiranja i manja ponuda.
Dom u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 sobe i 63 kvadrata upotrebljenog prostora, dok stanovnici zapadnih evropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji u proseku imaju 4,2 sobe i 87 kvadratnih metara prostora.
“U Jugoistočnoj Evropi ima 413 stambenih jedinca na 1.000 ljudi, a u Zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi su se u protekle tri godine gradile tri stambene jedince po stanovniku, a u zemljama zapadne Evrope 7,4 – ukazala je Debora Revoltela, glavni ekonomista “Unikredita” za jugoistočnu Evropu.
Većina stanova u jugoistočne Evrope nasleđena je iz doba socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada izgrađeno je između 1945. i 1990. godine. U kućama živi 56 odsto ispitanika, dok u stanovima 44 odsto. Srbija prednjači po broju građana koji žive u stanovima – 71odsto, sa Bosnom – 75 odsto i Mađarskom – 70 odsto.
Danijela Milosavljević
broj 44, jun 2008.