Da li personalne karakteristike ministra finansija utiču na veličinu javnog duga? Što je duže iskustvo ministra finansija na ranijim pozicijama unutar vlade, i što je veća njegova politička snaga, to je manji deficit budžeta, ili veći suficit budžeta, piše ekonomista Mark-Danijel Mosinger, posle istraživanja ličnih karakteristika evropskih ministara finansija i njihovih premijera od 1980 do 2010 godine u jednom od retkih istraživanja na temu povezanosti ličnih karakteristika ministara finansija i visine javnog duga u odnosu na društveni proizvod.
Školska sprema i ideološka stanovišta ministra nisu u značajnoj korelaciji sa visinom javnog duga, proizilazi iz istraživanja.
Mosinger je istraživač istraživačkog odeljenja “Korporativno oporezivanje i javne finansije” u Centru za evropska ekonomska istraživanja (ZEW) u Manhajmu, a predmet njegovih istraživanja su javne finansije i evropske integracije i posebno uticaj ličnih karakteristika i institucionalnih prerogativa političara na donošenje odluka u oblasti fiskalne politike.
Uloga ministra finansija razlikuje se u mnogim aspektima u odnosu na preostale članova kabineta. Njegov glavni zadatak je da sprovede opšte budžetske ciljeve. Zavisno o organizacije budžetskog procesa, funkcije ministra finansija kreću se u rasponu od funkcije praćenja do odgovornosti za sprovođenje dogovorenih budžetskih principa i fiskalne politike u predstojećim godinama. Pored svog osnovnog zadatka vezanog za budžet, ministar finansija nije prevashodno odgovoran za određene projekte potrošnje. Takvi lokalni projekti koji svakom političaru služe da se dodvorava svom izbornom telu, naprotiv razvodnjavaju njegove napore da održi budžetsku disciplinu. Institucionalna uloga ministra finansija je da se odupre pritiscima svijih kolega ministara koji su skloni većem trošenju od dogovorenog. Ministar finansija je, dakle, član kabineta koji ima najjači interes da očuva zdrave javne finansije i ima sveobuhvatan pogled na budžet, navodi Mosinger u istraživačkom radu koji možete da pročitate ovde.
Iako postoji rastući broj istraživanja o uticaju ličnih karakteristika donosilaca odluka na poslovne odluke u različitim oblastima ekonomije, istraživanja vezana za fiskalnu politiku i lične karakteristike ministara finansija i dalje su retka i uglavnom se odnose na lične osobine premijera.
Ovaj rad predstavlja inovaciju iz tri raloga: koliko je meni poznato, piše Mosinger, to je prvi opis ličnih karakteristika nacionalnih ministara finansija u Evropi za od period od 1980 – 2010. Drugo, istraživanje se proteže na literaturu o determinantama javnog duga od strane, do sada, u velikoj meri zanemarenih faktora uticaja među kojima je uticaj jedinih od najrelevantnijih donosilaca odluka (ministara finansija), i treće, to je prvo istraživanje koja kombinuje lična svojstva ministara finansija sa onima njihovih premijera.
Da bih odgovorio na pitanje da li lične karakteristike ministara finansija utiču na razvoj javnog duga, koristio sam jedinstven skup podataka o ličnim karakteristikama evropskih ministara finansija i njihovih premijera za period 1980 – 2010. Ukratko, rezultati pokazuju da je za ministra finansija posebno važno iskustvo stečeno u administraciji i njegovo političko iskustvo. Ta dva faktora imaju odlučujući značaj na razvoj javnog duga: odnos racija duga u odnosu na BDP je negativan što više iskustva ministar finansija ima bilo da ga je stekao prethodno kao ministar finansija (ranijih godina ili u ponovljenom mandatu), ili na prethodnim pozicijama člana vlade, navodi Mosinger. Nasuprot tome, školska sprema i ideološka uverenja ne pokazuju značajnu korelaciju odnosno značajan uticaj na promenu visine javnog duga.
Deskriptivna statistika: Merenje iskustva ministara finansija (1980 – 2010)
Rezultati su u skladu sa teorijom. Institucionalni funkcija ministra finansija je da se odupre pritiscima na trošenje svojih kolega u kabinetu. Stoga je razumno pretpostaviti da oni ministri koji imaju solidno razumevanje načina političkog odlučivanja imaju komparativne prednosti u odnosu na relativno neiskusne ministre finansija. Ministri finansija, koji su bili članovi kabineta pre imenovanja na mesto ministra finansija pokazali su veću sposobnost da prežive u politici. Odlučnost i samopouzdanje koje su stekli na prethodnim poslovima, zatim demonstriraju na svom novom položaju ministra finansija.
Iskustvo ministra finansija posebno utiče na razvoj visine javnog duga . Iskutsvo ministra stečeno tokom rada u vladi i njegovo političko iskustvo su od izrazite važnosti. Što je više iskustva minister prethodno stekao u administraciji to je manja promena u odnosu javnog duga i BDP. To podrazumeva da je postavljanje iskusnog ministra ili znači smanjenje budžetskog deficita ili povećanje budžetskog suficita ukoliko je ministar politički snažna figura.
T.J