Najveću vrednost investicija po tekućim kursevima valuta u regionu ima Hrvatska (6,3 milijarde evra), praćena Srbijom (5,4) i Slovenijom (4,3). Makedonija ima malo veću vrednost investicija (1.548 miliona evra) od Federacije BiH (1.475 miliona), a bitno niže vrednosti imaju Republika Srpska (827 miliona) i Crna Gora (437 miliona evra), piše na svom blogu ekonomista Miroslav Zdravković.
Iako ima manju vrednost poljoprivredne proizvodnje Hrvatska je u 2011. godini imala dvostruko veću vrednost investicija od Srbije. Ona ima i najveću vrednost investicija u snabdevanju vodom, građevinarstvu, trgovini, turizmu, finansijama, nekretninama, administrativnim delatnostima i javnoj upravi i odbrani.
Srbija je imala najveća investiciona ulaganja u prerađivačkoj industriji, električnoj energiji, informacijama i komunikacijama, stručnim i naučnim delatnostima, umetnosti zabavi i rekreaciji i u ostalim uslužnim delatnostima.
Slovenija je imala najveća ulaganja u saobraćaju, u obrazovanju i u zdravstvu. Republika Srpska je „iskočila“ ispred Hrvatske u investicijama u vađenje ruda i kamena. BiH ne bi, u zbirnim podacima entiteta i Distrikta Brčko, više bila ni u jednoj drugoj delatnosti prva po investicijama osim u ovoj delatnosti.
Kada vrednost investicija podelimo sa brojem stanovnika dolazima do investicionih ulaganja po stanovniku. Investicije su bile 2.093 evra u Sloveniji, 1.462 evra u Hrvatskoj, dok su bile prilično izjednačene u ostalim teritorijama/entitetima/državama: od 761 evra u Srbiji, 753 evra u Makedoniji, 698 u Crnoj Gori, 631 u Federaciji BiH i 579 u Republici Srpskoj.
Gledano po stanovniku Srbija gubi sve liderske pozicije koje skoro na ravne časti dele Slovenija i Hrvatska. Slovenija je ubedljivo najveći investitor u državnu upravu (353 evra), u obrazovanje (83) i u zdravstvo (79 evra). U obrazovanju Srbija, Federacija BiH i Crna Gora imaju istih po 6 eva, dok je u zdravstvu, sa 14 evra Srbija na zajedničkom dnu sa Republikom Srpskom.
Na pitanje koliko sve zaposlene koštaju javne usluge dobijamo odgovor da je Slovenija tu ubedljivo najskuplja: investicije u javnu upravu koštale su sve zaposlene u proseku 996 evra, u obrazovanje 234 evra i u zdravstvo 224 evra. Mi tu nemamo velike izdatke, jer kako sarkastično komentariše Zdravković “pamet nam ne treba a i više verujemo u narodnu medicinu nego u školovane doktore”.
Srbija pak ima najveće izdatke u umetnosti, zabavi i rekreaciji, 111 evra po zaposlenom. Ali sa ovim podacima treba biti oprezan jer se tu često ne radi o visokoj kulturi, već o Farmama, Talentima, Prvim glasovima i sličnim emisijama.
Makedonija ima najveća ulaganja u građevinarstu, 981 evra po zaposlenom, Federacija BiH ima najviše investicija u stručnim i naučnim delatnostima i u ostalim uslužnim delatnostima, a Republika Srpska u vađenju ruda i kamena. Crna Gora najmanje ulaže u obrazovanje (21 evro) a i u zdravstvu je jedina lošija od Srbije.
S obzirom na činjenicu da sadašnja investiciona ulaganja opredeljuju budući nivo ekonomske aktivnosti i kvaliteta života vrlo lako možemo predvideti kakva će nam otprilike biti budućnost.
*Za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni su podaci za 2011. godinu, dok su za Federaciju BiH, Republiku Srpsku i Crnu Goru dostupni i podaci iz prošle godine