Poverenje je jedan od osnovnih pokretača ekonomije, ali najčešće i jedan od njenih najmanje razumljivih varijabli. Institut za novu ekonomsku misao pokrenuo je formiranje Indeksa poverenja, sa konkretnim merljivim unosima za izračunavanje poverenja investitora u finansijskom sistemu.
Thomson Reuters TRust Index Instituta za novu ekonomsku misao pokušao je metrički da pokaže koliko je trenutno poverenje finansijskih investitora, u trenutku još uvek krhkog globalnog privrednog oporavka. Prema ovom merenju pokazalo se da, iako su vodeće svetske finansijske institucije i banke sada bolje osigurane od bankrota nego u trenutku izbijanja krize 2008. godine, poverenje u njih ipak nije poraslo, pa je negativni nivo poverenja i dalje na snazi. Njemu su doprineli strah od prestanka finansiranja američke administracije, višegodišnaj situacija u Grčkoj i na nivou čitave evrozone ili prošlogodišnji skandal sa nameštanjem libora.
U analizi dobijenih rezultata ovog Instituta kaže se da tokom krize velike korporacije, baš kao i privatna lica, štede svoj novac i, u ovom slučaju, zlato što se diretkno ogleda u dostizanju rekordne cene ovog plemenitog metala na tržištu. S druge strane, takvo konzervativno ponašanje dovodi do nerešenog pitanja velike nezaposlenosti i stagniranja privrede. Takođe, izjava aktuelnog državnog javnog pravobranioca SAD Erika Holdera pred američkim Senatom, da su „neke banke jednostavno previše veliek da bi podlegle planiranim reformama i zakonskim obavezama“ samo podcrtava da postkrizno „preuređenje“ finansijskog sektora u Sjedinjenim Državama nije odrađeno do kraja. Drugim rečima, iako su kvartalni izveštaji u poslednje vreme ponovo pozitivni i profiti se povećavaju, finansijski sektor zapadnog sveta mora da pruži nešto više od dobrih rezultata kako bi nanovo privukao investitore i ubrzao oporavak, kaže se u saopštenju Instituta za novu ekonomsku misao.