Evropski think-thank CEPS objavio je studiju o nejednakosti na starom kontinentu, iz koje izdvajamo deo o reprodukciji iste kroz obrazovni sistem.
Naime, u njoj je objašnjeno kako socijalni status utiče na nivo obrazovanja kroz finansijsku potporu i genetiku. Međutim postoji i teorija po kojoj su razlike u zaradama i u postignućima na poslu posledica različitih osobina među ljudima i porodične situacije, a ne uvek samo rezultat ekonomske situacije. Kombinacijom ove dve teorije dobija se zaključak da su dobrostojeće i obrazovane porodice sklonije da imaju istu takvu decu, i obrnuto.
Stoga stvaranje sve većeg jaza između bogatih i siromašnih vodi manjoj socijalnoj pokretljivosti. Donja tabela pokazuje da u poređenju sa decom manuelnih radnika, potomci administrativnih radnika i menadžera u većoj meri upisuju fakultet.
U Italiji na primer deca menadžera imaju 120% veću šansu da završe fakultet od radnika u proizvodnji, dok je u drugim zemljama ta razlika nešto manja ali ipak upadljiva. Ovo podupire teoriju da ekonomska situacija u porodici bitno utiče na dalji izbor profesije među decom. Ako nejednakost nastavi da se produbljuje, sve je veća šansa da će se ona reprodukovati i u budućnosti.
Druga teorija o različitosti između ljudi iz različitih porodica je potvrđena i kroz istraživanje CEPS-a koje je pokazalo da je nejednakost među ljudima sa istim nivoom obazovanja veća nego među različito obrazovanima. Podaci iz 2005. pokazuju i da zanimanja roditelja bitno utiču na dalji životni stadard dece. U Velikoj Britaniji na primer deca menažera zarađuju u proseku 26% više nego deca manuelnih radnika, čak i ako ispitana deca imaju isti nivo obrazovanja. Slično je i u Irskoj, Italiji, Španiji a u manjoj meri i u Francuskoj i Nemačkoj. Razlika između kancelarijskih i manuelnih radnika je manja, ali ipak uočljiva.
Dakle, u većini evropskih zemalja obrazovanje nije uspelo da prevlada klasne i socijalne razlike i da svima pruži podjednake šanse za uspeh u životu.