Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji ne garantuje brže izdavanje građevinskih dozvola jer nije usaglašen sa sektorskim zakonima koji regulišu rad javnih preduzeća i drugih nosilaca javnih ovlašćenja što će predstavljati značajnu kočnicu u primeni, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Sektorski zakoni (o energetici, šumama, vodama, putevima itd.) sačuvaće javnim preduzećima pravo odlučivanja u procesu odobravanja građevinske dozvole, što je i do sada predstavljalo najveće usko grlo sistema zbog kojeg Srbija ima jednu od najkomplikovanijih i najdužih procedura u svetu. NALED smatra da je kroz usaglašavanje ovih zakona sa nacrtom zakona o UPI bilo neophodno kako bi se omogućilo sprovođenje novog zakona.
Javna rasprava o nacrtu završava se danas, a ono što je takođe problematično jesu situacije u kojima lokalne samouprave nemaju usvojene planove detaljne regulacije. Ni novi zakon neće dozvoljavati gradnju po generalnom urbanističkom planu što znači da će investitori i dalje morati da čekaju da gradovi i opštine usvoje PDR. Zbog toga, NALED predlaže da se pronađe alternativno rešenje u slučajevima kada lokalne samouprave nemaju novca za izradu planova jer će veliki broj parcela širom Srbije i narednih godina biti „zaključan“ za dobijanje građevinske dozvole i gradnju.
Za lokalne samouprave veliki problem predstavljaće i odredba koja omogućava resornom ministru da propiše maksimalni iznos naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Ne samo da se zadire u jedan od važnih prihoda lokalnog nivoa vlasti već će takva praksa dovesti investitore u neizvesnu situaciju dok čekaju na odluku ministra.
Korak unazad zakon o UPI predstavlja za telekomunikacione kompanije, pre svega operatere mobilne telefonije. Iako im Zakon o planiranju i izgradnji omogućava olakšanu gradnju, novi propis ukinuće neke od pogodnosti (za deo objekata ubuduće će morati da traže građevinsku dozvolu i izrađuju dodatnu dokumentaciju) što će otežati i smanjiti investicije u telekomunikacionu mrežu.
Interesantno je da i ovaj zakon produžava „životni vek“ pečatu jer zahteva overu dokumenata iako je upotreba pečata ukinuta Zakonom o privrednim društvima.
Takođe, NALED smatra veoma problematičnim to što ponovo ni za jedan podzakonski akt nije predviđen rok do kada će biti donet. Podsećamo da, prema NALED-ovom Barometru propisa, Zakon o planiranju i izgradnji drži neslavni rekord jer devet podzakonskih akata koji prate taj propis nisu doneti ni 1.370 dana nakon isteka propisanog roka.