Koronavirus je došao da bi ostao. Verovatno će postati sezonska bolest, sa novim talasima epidemije u zimskim mesecima. Dok se ne pronađe delotvorna vakcina, vrtećemo se u začaranom krugu. Restriktivna izolacija ljudi u dužem periodu efikasno suzbija zarazu, ali ne obezbeđuje imunitet. Ako se mere distanciranja prerano ukinu, to će biti katastrofa za svetski zdravstveni sistem. Zato je poželjno produžiti mere distanciranja do 2022. godine, uz dodatne mere u javnom zdravstvu, pokazuje najnovija studija američkog univerziteta Harvard.
Upravo objavljena studija američkog univerziteta Harvard upozorava da se ne žuri sa popuštanjem vanrednih mera. Računarska simulacija koju je tim sa Harvarda objavio u naučnom časopisu „Science“ predviđa da će Kovid-19 postati sezonska bolest. To znači da će se korona virus vratiti i da će nastati novi talas epidemije kada se ukinu vanredne mere. Stoga je potrebno da se mere fizičkog distanciranja među ljudima primenjuju do 2022. godine, smatraju naučnici sa Harvarda.
Studija je objavljena upravo u vreme kada nekoliko evropskih i šest američkih saveznih država razmatraju delimično ukidanje vanrednog stanja i pokretanje ekonomije.
U studiji se ističe da predviđanja kako će se pandemija završiti ovog leta nisu u skladu sa dosadašnjim saznanjima o „ponašanju“ virusa. Naprotiv, kompjuterska simulacija ukazuje da će Kovid-19 postati sezonska bolest. Kao i srodni virusi, koji izazivaju običnu prehladu, ponovo će se masovnije širiti tokom zimskih meseci.
Autori studije napominju da je ipak previše toga još nepoznato. Pre svega koliko dugo bolest traje, odnosno kakav nivo imunološke zaštite imaju oni koji su bolest preboleli.
Začarani krug
Imajući u vidu da se i dalje ne raspolaže sa dovoljno dokazanih činjenica, tim sa Harvarda je sačinio različite procene kako će se virus širiti ubuduće. Procene se razlikuju zavisno od stepena stečenog imuniteta, jenjavanja virusa u toplijim mesecima i nivoa fizičkog distanciranja među ljudima.
Prema svim simulacijama, uključujući jednokratnu izolaciju i povremeno fizičko distanciranje, zaraza je ponovo buknula nakon što su ukinute restrikcije. Najveći talas bolesti se vratio u zimskom periodu. To je sličan scenario pandemiji španskog gripa 1918. godine, kada je zaražena četvrtina svetskog stanovništva, a umrlo sto miliona ljudi.
Model je prikazao i posledice preduge izolacije. Period od dvadeset nedelja društvene izolacije i ekonomskog zatvaranja bio je toliko efikasan u suzbijanju virusa „da u populaciji nije razvijen gotovo nikakav imunitet“. To je, povratno, u idućem talasu bolesti opet izazvalo preopterećenje celokupnog zdravstvenog sistema.
Šta da se radi?
Jedno je sigurno: virus je došao kako bi ostao, navode autori. Malo je verovatno da će nivo kolektivnog imuniteta biti dovoljno rasprostranjen i jak da Kovid-19 „izumre“ nakon prvog talasa, kao što se dogodilo sa SARS-om 2003. godine.
Šta su, onda, mere koje bi trebalo preduzeti u javnom zdravstvu kako bi se poboljšale prognoze? Potrebno je više dijagnostičkog testiranja, rigorozno praćenje kontakata obolelih i širenje kapaciteta na odeljenjima intenzivne nege. Takođe, neophodno je precizno testiranje na antitela, pronalaženje efikasnijih metoda lečenja i naravno – vakcina, kao najdelotvornije sredstvo.
Naučnici sa Harvarda ističu da njihov cilj nije da nameću državama kakve će ekonomske odluke doneti, jer su veoma svesni u kojoj meri i kojom brzinom vanredno stanje uvedeno zbog pandemije urušava svetsku privredu. Ali naglašavaju da ukoliko mere distanciranja ne budu delotvorne i ne potraju dovoljno dugo – to će biti katastrofa za zdravstveni sistem u celom svetu.
Foto: MiroslavaChrienova, Pixabay