Japanci su i pre pojave korona virusa veoma često nosili zaštitu za lice. I to ne samo u proteklim godinama, već u vekovima koji su iza nas. Pojedini stručnjaci tvrde da je široko rasprostranjena upotreba maski zaslužna za mali broj zaraženih i preminulih od Kovida-19 u ovoj zemlji, bar u poređenju sa zapadnim društvima u kojima se i dalje debatuje da li treba nositi maske ili ne.
Svuda u svetu broj zaraženih korona virusom raste, ali ne istom brzinom. Primera radi, u Japanu koji ima 126 miliona stanovnika, potvrđeno je 93.933 slučajeva zaraze i 1.679 preminulih, a u SAD sa njenih 382 miliona stanovnika zabeleženo je 8,5 miliona zaraženih 227.419 preminulih.
Broj preminulih u velikoj meri zavisi od sposobnosti zdravstvenog sistema da se nosi sa pandemijskim šokovima, ali broj zaraženih zavisi od više faktora. U dobroj meri i od mentaliteta, odnosno od spremnosti naroda da poštuje preporuke o držanju socijalne distance.
Jedna od preporuka je i nošenje zaštitnih maski, koja je u mnogim zapadnim društvima na udaru brojnih kritika. Protivnici nošenja maski razvijaju razna opravdanja za nepoštovanje ovih mera, kao što su ona o udisanju povećane količine ugljen dioksida tokom nošenja maski, što je besmisleno jer su molekuli CO2 više hiljada puta manji od pora maske i nesmetano prolaze kroz njih, kao i ona o sistemskom porobljavanju tj. pripremi ljudi, takozvanih “brnjičara”, da posle prihvatanja maski prihvate bilo šta što će ubuduće nametati neki svetski lideri, iz ne zna se baš kojeg razloga.
Na Istoku se međutim retko ko buni protiv maski. Šta više, mnogi azijski narodi su ih nosili i pre pojave pandemije. Kinezi pre svega zbog velikog zagađenja, a Japanci čak i iz kulturoloških razloga.
Papir preko usta
Kako piše Japan Times, u zemlji izlazećeg sunca maske se nose već vekovima. U 17. veku Japanci su pokrivali usta papirom kako bi sprečili širenje “nečistog” daha tokom određenih verskih rituala. Tokom vladavine Tokugava šogunata (1603-1868) ova praksa masovno se proširila po zemlji, i počela da se primenjuje i iz medicinskih razloga. Doduše, nosili su ih potencijalno zaraženi pacijenti, a ne doktori. Često su ih koristili i rudari i drugi Japanci koji su se bavili “prljavim” poslovima.
Moderna istorija korišćenja maski u ovoj zemlji počinje sa formiranjem Japanskog carstva 1868. godine. Maske su do tada uglavnom uvožene iz inostranstva, i to one od tekstila isprepletanog mesinganim “filterima”. Međutim, 1879. godine u jednim japanskim novinama počele su da se reklamiraju i domaće maske. U narednom periodu je rastao broj njihovih korisnika, što zbog zaštite pri radu, što iz medicinskih razloga.
Od 1912. do 1926. godine ovaj biznis je procvetao, paralelno sa rastom ekonomije. Doduše, istine radi, nije samo rast ekonomskog standarda doprineo rastu potrošnje maski, već i epidemija Španskog gripa koja je harala svetom između 1918. i 1920. godine.
Tada su ljudi sami shvatili koliku zaštitu im pružaju maske a širenju njihove upotrebe nisu odmogli ni edukativni posteri koje je objavljivala vlast, sa porukama poput “Nemarni su oni koji ne nose maske”.
Tako je nošenje zaštite na licu postalo društveni imperativ, a onima koji nisu mogli da ih priušte novine su redovno davale savete kako da ih naprave u kućnoj radinosti. Slično se u Japanu dešavalo i nedavno, tokom nestašice maski usled pandemije korona virusa, samo što su ovi tutorijali sada bili u formi video snimaka i delili su se preko društvenih mreža.
Zašto Japanci danas nose maske?
Korišćenje zaštite za lice u japanskoj kulturi ne smatra se samo vođenjem računa o sopstvenom zdravlju, već i brigom o zdravlju svojih sugrađana.
Takođe, posebno tokom prolećne sezone, maske Japancima pomažu da se zaštite od polena koji kod velikog broja njih izaziva alergije. Osim toga, u poslednjoj deceniji maske su tamo postale i modni detalj. Prave se u raznim dezenima i zanimljivog su dizajna, pa neki kroz njih ističu svoju kreativnost. Dodatno ih je pogurao trend favorizovanja mladalačke ženske lepote, koji je mnoge Japanke podstakao da se oblače kao tinejdžerke, što u ovom slučaju znači da nose i roze maske. Žene ih nekada koriste i kada nemaju vremena da se našminkaju, a moraju na posao. Postoji čak i naziv za pripadnice lepšeg pola kojima dobro stoji maska – masuku bijin. I popularnost manga junaka takođe podstiče mnoge Japance na kupovinu maski za lice.
Maske ipak nisu jedine zaslužne za realtivno mali broj obolelih i preminulih tokom aktuelne pandemije u zemlji izlazećeg sunca. Tome doprinose i određene higijenske navike poput one da se učestalo peru ruke, i da se ljudi ne ljube prilikom pozdrava.
Foto: pasja1000, Pixabay