Popularnost karakterističnih crtanih junaka iz „zemlje izlazećeg sunca“ daleko izvan njenih granica je kulturološki fenomen koji ima sve veći broj pobornika i u Srbiji. Za razliku od zapadnih medija, koji internacionalni uspeh japanske kulture pre svega pripisuju tamošnjoj državnoj podršci, u Japanskoj ambasadi u Srbiji smatraju da je otvorenost Japanaca prema drugim kulturama presudna za prijemčivost njihove kulturne baštine širom sveta.
Nove generacije u Srbiji, kao i njihovi vršnjaci na Zapadu, zaljubljene su u japanske anime i mange. To je potvrdila i letošnja, osma po redu konvencija ljubitelja japanske kulture „Japanizam“ u organizaciji Udruženja građana za promociju japanske pop-kulture „Sakurabana“ i Doma omladine Beograda. Tokom četiri dana ovog festivala u Domu omladine, više hiljada momaka i devojaka iz cele Srbije diskutovali su o omiljenim animama, na licu mesta igrali kompjuterske igrice i kupovali mange po povoljnim cenama. Prolaznike koji nisu bili upoznati sa dešavanjima u centru grada tih dana, verovatno je iznenadio veliki broj devojaka drečavih frizura, nalik na njihove omiljene junake iz bogate zbirke izmišljenih japanskih likova.
Popularnost karakterističnih crtanih junaka iz „zemlje izlazećeg sunca“ daleko van njenih granica je fenomen kojim se bave mnogi analitičari. Tako engleski „The Spectator“, u pokušaju da nađe odgovor na pitanje zašto je japanska pop-kultura toliko omiljena među mladima u Velikoj Britaniji, navodi podatak da su skoro svi izmišljeni junaci koji su izazvali pomamu u proteklih tridesetak godina – potekli iz Japana. Crtani filmovi oskarovca Hajao Mijazakea, Pokemoni, Transformersi, Moćni rendžeri, Naruto – uz ozbiljniji sadržaj, poput romana Harukija Murakamija i Rjua Murakamija – osvojili su planetu i za kratko vreme stekli veliki broj poklonika. U komentaru britanskog časopisa, kao jedan od presudnih činilaca za takav uspeh navodi se spremnost japanske države da ulaže u internacionalnu promociju i izvoz kulturnih sadržaja.
Duh majstorstva
Državne subvencije, međutim, ne garantuju masovnu prihvaćenost i popularnost tako specifičnog proizvoda, ukoliko poruke koje proizilaze iz određene kulture nisu razumljive i privlačne za publiku iz drugačijih sredina.
„Japanci uče mnoge stvari od drugih naroda, a neki od tih uticaja se integrišu i u našu kulturu. Možda je, upravo, u tome ključ njene popularnosti i prijemčivosti širom sveta”, kaže za „Biznis & Finansije“ Juićiro Omori (Yuichiro Omori), ataše za kulturu Japanske ambasade u Republici Srbiji.
Danas se na internetu lako mogu pronaći informacije o japanskoj popularnoj kulturi, za koju Omori ističe da, poput celokupne japanske tradicije, teži duhu majstorstva i savršenstva. „Japanci u svemu traže čistu lepotu, čisto uživanje, čist osmeh“. Zato, dodaje, iako država pruža podršku stvaraocima koji promovišu japansku kulturu, njena nagla popularnost je, pre svega, nastala spontano. „Naravno da su među mlađom, a i među starijom populacijom, veoma popularne anime i mange, ali veliko interesovanje pobuđuju i drugi segmenti naše bogate kulturne baštine. Ljudi iz drugih zemalja vole ikebanu, japansku hranu, bonsai, japanske borilačke veštine – sve što sadrži energiju ‘zemlje izlazećeg sunca’. Upravo zbog velikog zanimanja građana Srbije da bolje upoznaju naš način života, Japanska ambasada svakoga meseca organizuje događaje na kojima mogu da saznaju više o nekim aspektima tradicionalne, ali i moderne japanske kulture. U tu svrhu pokrenuli smo i internet magazin ‘Glas Ambasade Japana’, koji u ovom trenutku ima oko tri hiljade redovnih čitalaca, a njihov broj stalno raste“, naglašava ataše za kulturu Japanske ambasade.
Insistiranje na kvalitetu
Beogradski izdavač „Darkwood“ objavljuje neke od najpoznatijih japanskih mangi na srpskom jeziku. Međutim, put do pribavljanja prava za njihovo objavljivanje nije bio nimalo lak. „Razmišljali smo o tome i pre pokretanja izdavačke delatnosti, jer smo smatrali da su mange jedini način da nove generacije u većem broju zainteresujemo za strip.
S tiražima od 2.000 do 5.000 primeraka, Srbija je veoma malo tržište u poređenju sa višemilionskim tiražima koje mange imaju u Japanu. Nakon skoro četiri godine pregovora, uključujući i susrete sa potencijalnim japanskim partnerima na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji, uspeli smo da dobijemo najpopularnije naslove, kao što su ‘Naruto’ i ‘One Piece’. Presudno je bilo da nosiocu prava dokažemo da je naš poslovni model održiv i da su naša izdanja kvalitetna. Jer, osim zarade, Japancima je izuzetno stalo da izdavač na stranom tržištu bude proveren i poštuje originalna dizajnerska rešenja“, ističe Milan Jovanović, urednik u „Darkwood”-u.
Prema njegovim rečima, bolje se prodaju one mange čije TV serije se odavno prikazuju na nekoliko srpskih televizija. S druge strane, vremenom su pridobijeni i stariji čitaoci, koji su tradicionalno više privrženi evropskoj i američkoj školi stripa, pa sad razmenjuju utiske sa svojim mlađim „kolegama“.
Jovanović smatra da je „Japanizam” dobro mesto za okupljanje mladih koji teže pronalaze istomišljenike u svojim sredinama jer na ovom festivalu imaju priliku da sretnu vršnjake sličnih interesovanja. Na toj osnovi stvara se subkultura novih ljubitelja japanske kulture i povezuje sa generacijama koje pamte ranija velika dostignuća japanskih umetnika, od Mišime do Kurosave.
„Na ovom festivalu se potvrdilo da je interesovanje za mange zaista veliko. Tokom njegovog trajanja prodamo veći broj primeraka nego u redovnoj distribuciji na kioscima, jer prodajna mreža ne doseže do svih mesta u Srbiji, pa kupci neprestano zovu da se raspitaju gde mogu da nabave najnovija izdanja“. Jovanović je, zato, optimista u pogledu perspektive njihovog izdavačkog poduhvata i očekuje da će publika biti sve masovnija sa eventualnim poboljšanjem ekonomske situacije u zemlji.
Zemlja zaljubljenika u stripove
Popularnost japanskih stripova u Evropi raste i zahvaljujući sistemu franšiza koji, prema rečima urednika izdavačke kuće „Darkwood“ Milana Jovanovića, podrazumeva i prodaju pratećih igračaka, igrica, crtanih filmova… „Ovakav sistem izvoza japanske popularne kulture je sličan načinu na koji to rade u Sjedinjenim Državama. Međutim, značajna razlika je u tome što interesovanje za stripove u Japanu nije ograničeno na određenu grupu ljubitelja ove vrste umetnosti, već je izraženo među svim generacijama i profesijama. Zato je razvijen veliki broj podžanrova za tinejdžere, studente, zaposlene, penzionere, devojčice… Samim tim, njihova publika je daleko masovnija i raznovrsnija“, objašnjava Jovanović.