Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati sutuaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.
Tokom skoro godinu dana, od kada je u martu prošle godine Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila globalnu pandemiju Kovida-19, sve druge bolesti su istisnute iz javnosti, ali i iz mnogih zdravstvenih ustanova koje su silom prilika pretvorene u kovid bolnice. Korona dominira zdravstvenim sistemom i sada, bilo da je u pitanju lečenje zaraženih ili aktuelna vakcinacija koja je prioritet u naporima da se virus što pre stavi pod kontrolu.
Ako je korona sve ovo vreme predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže. Zahvaljujući udruženim naporima nadležnih zdravstvenih institucija i farmaceutskih kompanija, tržište lekova je tokom čitave prošle godine bilo stabilno „a očekujemo da će tako biti i ove godine, u kojoj ćemo se i dalje boriti sa pandemijom korona virusa“, kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (Inovia).
Za razliku od lekova, dostupnost zdravstvene nege mimo lečenja od korone je u značajnoj meri bila ograničena, potvrdila su istraživanja koje je Udruženje sprovodilo tokom protekle godine. Posebne teškoće su imali pacijenti iz unutrašnjosti koji su morali da rešavaju svoje zdravstvene probleme u referentnim zdravstvenim centrima u Beogradu.
Bolnice su odlagale deo operativnih zahvata, ali su i mnogi hronični pacijenti odustajali od zakazanih intervencija ili kontrola, u strahu da se ne zaraze koronom. „To je potpuno razumljivo“, smatra Trkulja, „jer se pokazalo da su hronični pacijenti, pogotovo strarije osobe, oni za koje je ishod najgori ako dođe do zaraze“.
Pandemija onemogućila rano utvrđivanje kancera
Naročito osetljiva kategorija obolelih, onkološki pacijenti, mogli su da nastave redovnu terapiju jer nije bilo nikakvih zastoja u snabdevanju ovom vrstom lekova „a mi se borimo da budu dostupni i inovativni lekovi koji su već registrovani, a ne nalaze se na pozitivnoj listi“, ističe Ana Govedarica, predsednica Upravnog odbora Inovie i direktorka komapnije Roche.
Najveći problem je, upozorava, to što u okolnostima koje nameće pandemija parktično nema rane dijagnostike bolesti, jer oni koji osete određene simptome i posumnjaju da su oboleli, ne znaju kome da se obrate i kako da obave sve neophodne specijalističke preglede.
„Ministarstvo zdravlja je, pre izbijanja pandemije, pravilo velike besplatne skrininge i to se pokazalo kao veoma dobra akcija, jer je upravo zahvaljujući takvim pregledima otkriveno dosta slučajeva karcinoma u ranoj fazi. Sada preti opasnost da se kod mnogih kancer utvrdi u kasnijim fazama, što je jako ozbiljan problem. Stoga, kada se zdravstvena situacija sa Kovidom-19 iole normalizuje, potrebno je da se odmah napravi pretrijaža za one pacijente koji su primarni za dijagnostifikovanje bolesti i da se što pre započne sa terapijom. Upravo je pandemija pokazala da kada ima volje i svi sarađujemo – može jako brzo da se reaguje“, naglašava Govedarica.
Iz ovih razloga, u Udruženju očekuju da će u narednom periodu potrebe hroničnih, ali i novodijagnostifikovanih bolesnika biti značajno veće. Samim tim, dodatno će dobiti na važnosti sve inetrvencije i inovativne terapije koje doprinose da se podigne efikasnost zdravstvenog sistema i smanji pritisak na zdravstvene resurse u uslovima pandemije.
Preko 50 inovativnih lekova na čekanju
Država je prošle godine uložila u zdravstvo 311 milijardi dinara, najviše u infrastrukturu, za prilagođavanje standardnih bolnica kovid bolnicama, te u gradnju dve nove bolnice u Batajnici i Kruševcu. Sredstva iz budžeta su bila izdvojena i za nabavku testova, zaštitne opreme, respiratora, kao i za dodatno zapošljavanje zdravstvenih radnika i poboljšanje materijalnog položaja lekara i medicinskog osoblja, a pred kraj godine i za avanse za nabavku vakcina.Budžetom za ovu godinu, za zdravstvo je predviđeno 386 milijardi dinara.
S druge strane, iako je prošle godine bilo planirano pet milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na Listu lekova, pre početka pandemije na listu je ušlo 16 novih lekova vrednosti oko 2,7 milijardi dinara. Predstavnici države pružili su uveravanja da će ostatak predviđenog novca u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji nije iskorišćen zbog izbijanja pandemije, biti dodat na 3,5 milijarde dinara planiranih za ulazak inovativnih lekova na listu u ovoj godini, kažu u Udruženju proizvođača inovativnih lekova.
„To znači da bismo u ovoj godini imali veoma značajnu sumu na raspolaganju od 5,8 milijardi dinara. Već pregovaramo sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje u pripremi takozvanih posebnih ugovora, koji podrazumevaju da veliki deo troškova uvođenja novih inovativnih lekova na Listu lekova snose same farmaceutske kompanije, odnosno naše kompanije članice. Mi očekujemo da će se značajno poboljšati i dostupnost onih lekova koji se uzimaju na recept, a ne samo u bolnicama“, najavljuje Trkulja.
Direktor Inovie podseća da je za više od 50 inovativnih lekova namenjenih lečenju različitih bolesti podnet zahtev za stavljanje na pozitivnu listu. Zato je, dodaje, jako važno da se u skladu sa sredstvima koja će biti na raspolaganju pravilno naprave prioriteti, što je zadatak struke i Centralne komisije za lekove, a ne farmaceutske industrije. Neki od najvažnijih kriterijuma se odnose na efikasnost samog leka, odnosno koliko veliki napredak obezbeđuje u lečenju bolesti, kao i koliko je zastarela terapija u pojedinim grupama lekova.
Veće uključivanje predstavnika pacijenata
Pandemija je podstakla i značajnu reaktivaciju Udruženja pacijenata, a krajem prošle godine je osnovano i Udruženje pacijenata Srbije. Ono bi moglo da predstavlja zametak jednog krovnog uduženja pacijenata „i mislimo da je to nešto što apsolutno treba podržati“, ističe Trkulja i dodaje:
„Cilj podrške nije da takvo udruženje bude nekakva produžena ruka farmaceutske industrije. Naprotiv, ono treba da bude samostalno, da se u nekim stvarima i ne slaže sa farmaceutskim kompanijama, kako bismo oko bitnih stvari imali nezavisna mišljenja. Ono treba da bude partner državi u procesu odlučivanja ne samo oko uvođenja novih lekova na listu, već oko svih bitnih uslova u zdravstvenom sistemu, počev od prevencije. Imamo odlično iskustvo kako to izgleda kada su u pitanju retke bolesti. Zahvaljujući uključivanju predstavnika pacijenta, budžet za retke bolesti je značajno porastao za prethodnih pet godina, tako da danas država može da leči mnogo više pacijenata“.
Veće uključivanje predstavnika pacijenata u procese odlučivanja trebalo bi da bude bolje regulisano i novim Zakonom o lekovima, za koji se predstavnici inovativnih farmaceutskih kompanija nadaju da će konačno biti usvojen ove godine. Ovaj zakon je izuzetno važan, napominju, jer će omogućiti kompletno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa direktivama EU i tako doprineti većoj konkurentnosti tržišta, ubrzanju procedura registracije lekova i određivanja njihovih cena, kao i poboljšanju u procesu evaluacije i ulaska lekova na Listu lekova.
„Ova kriza najbolje pokazuje da zdravstveni sistem Srbije mora da ostane prioritet zajednice. Jasno je da će i ove godine najvažnije biti suzbijanje pandemije, ali mora se nastaviti i sa ulaganjem u inovativne lekove, kako bi se hroničnim pacijentima olakšala situacija zbog manje dostupnosti zdravstvene zaštite. Imajući u vidu da iznos od 5,8 milijardi dinara za inovativne lekove nismo imali u prethodnih pet godina zajedno, u Udruženju očekujemo da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi, što bi bio jako dobar rezultat“, zaključuje Bojan Trkulja.
Zorica Žarković
Foto: Pixabay