Nedavno je na nivou EU okončan spor koji je verovatno broj jedan na listi nesvakidašnjih načina istiskivanja konkurencije sa tržišta. Spor je nastao kada je poljska naftna kompanija Orlen htela da raskine dugogodišnje partnerstvo sa Litvanskom železnicom, kako bi obezbedila jeftiniji prevoz za svoje proizvode preko nacionalnog železničkog prevoznika u susednoj Letoniji. Tada je Litvanska železnica primenila neverovatan poslovni potez protiv konkurenata. Uklonila je 19 kilometara pruge na deonici koja je povezivala Litvaniju i Letoniju, u blizini Orlenove rafinerije, bez namere da je u skorije vreme popravi!
Krajem prošle godine doneta je konačna presuda povodom spora koji je pokrenut još pre deset godina, ali je po svemu jedinstven i verovatno predstavlja jednu od najgrubljih zloupotreba dominantnog položaja ikada zabeleženih.
Prvi učesnik ove nesvakidašnje poslovne priče je Litvanska železnica (LŽ), državno preduzeće koje upravlja železničkom infrastrukturom i pruža usluge putničkog i teretnog železničkog transporta u Litvaniji. Ova kompanija sa više od 1200 radnika, ostvarila je u 2019. godini prihod od 505 miliona evra. Najveći izvor prihoda su putnički i teretni saobraćaj, a o značaju Litvanske železnice u ovom segmentu tržišta na Baltiku govori i podatak da je u 2018. prevezla 5,1 miliona putnika i 56,8
U prevozu tereta dominira nafta, što nas dovodi do drugog učesnika u pomenutom sporu. To je preduzeće AB Orlen Lietuva (Orlen), u vlasništvu poljske naftne kompanije PKN Orlen, koja ističe da upravlja najnaprednijom rafinerijom na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i jedinom na prostoru Baltika.
Orlen broji više od 1400 zaposlenih, u 2019. godini je ostvario prihod od preko 67 miliona evra, a kompanija je specijalizovana za preradu sirove nafte i distribuciju rafiniranih naftnih proizvoda. Dobitnik je brojnih nagrada, a neke od najznačajnijih su „Izvoznik godine“, „Litvanski proizvod godine“, „Nagrada za društvenu odgovornost“…
Na osnovu navedenih poslovnih pokazatelja o akterima spora, jasno je da je reč o dve velike kompanije čiji uticaj značajno prevazilazi lokalno tržište.
Sve je počelo zbog visine naknade
Dve strane su započele saradnju 1999. godine, zaključivši ugovor o prevozu naftnih derivata iz Orlenove rafinerije u mestu Bugeniai, nedaleko od granice sa Letonijom, do litvanske luke Klajpeda, odakle su se ti proizvodi distribuirali u zapadnu Evropu. Informacije o vrednosti ovog posla nisu dostupne, ali da je ona svakako velika pokazuje podatak da je čak 90% naftnih derivata iz Orlenove rafinerije transportovano železnicom, što je Orlen pozicioniralo među najznačajnije partnere Litvanske železnice.
Problemi su nastali 2008. godine, kada je Orlen zbog visine naknade koju je plaćao Litvanskoj železnici za transport svojih proizvoda, počeo da traži jeftiniju opciju. U kompaniji su razmatrali mogućnost da prebace prekomorski izvoz iz litvanske luke Klajpede, u letonske luke Riga i Ventspils, i povere transport svojih proizvoda nacionalnoj železničkoj kompaniji Letonije, Latvijas dzelzceļš (LDZ).
Ubrzo zatim, Orlen je kod nadležnog ministarstva Letonije zatražio sastanak povodom moguće saradnje. Litvanska železnica je reagovala tako što je u leto 2008. godine pokrenula postupak arbitraže zbog jednostrane odluke Orlena da plaća naknadu po nižoj stopi od one koju je LŽ zahtevala. Ali potom je preduzela potez koji je bez presedana kada je reč o pravu zaštite konkurencije.
Litvanska železnica je uklonila 19 kilometara pruge na deonici koja je povezivala Litvaniju i Letoniju, u blizini Orlenove rafinerije, bez namere da je u skorije vreme popravi! Razlog je bio očigledan. Posle ove „demontaže“, Orlen je bio primoran da koristi značajno duži put do Letonije.
Očekivana presuda
Dve godine kasnije, Evropska komisija je primila inicijativu koju je Orlen podneo protiv Litvanske železnice. Komisija je do kraja 2015. godine sprovela kontrolu, pokrenula postupak, usvojila i poslala Obaveštenje o bitnim činjenicama Litvanskoj železnici, koja je svoj odgovor dostavila u decembru iste godine.
Konačno, Evropska komisija je 2017. donela očekivanu odluku: „Komisija je zauzela stav da je litvanska železnička kompanija u državnom vlasništvu, zloupotrebila dominantan položaj kao subjekt kome je poveren nadzor nad železničkom infrastrukturom, time što je uklonila deo pruge koja vodi od Litvanije do Letonije, i time sprečila da letonska kompanija uđe na litvansko tržište. Komisija je izrekla novčanu kaznu i naredila da se prekine sa zloupotrebom.”
Opšti sud Evropske unije je u novembru 2020. godine potvrdio odluku Evropske komisije, s tim što je umanjio novčani iznos kazne. Litvanskoj železnici je izrečena mera da preduzme neophodne radnje kako bi se sprečila dalja povreda konkurencije i novčana kazna od 20 miliona evra, dok je Komisija inicijalno odredila iznos od oko 28 miliona evra.
Ukupne ekonomske posledice uklanjanja pruge je teško proceniti, budući da je za sada jedini dostupni podatak računica o gubicima koju je zvanično iznela nacionalna železnička kompanija Letonije. Naime, LDZ je u postupku oko ovog slučaja podnela zahtev za naknadu štete u visini od 82 miliona evra, koliko prema njenoj proceni iznose gubici koje je pretrpela u periodu od 2009. do 2017. godine.
Litvanija je ovakav potez LDZ okarakterisala kao politički, dok je Opšti sud Evropske unije odbacio ovaj zahtev uz obrazloženje da uprkos povredi konkurencije, Litvanska železnica ne snosi odgovornost za finansijske gubitke letonskih kompanija.
Jasna zloupotreba dominantnog položaja
Sudske odluke u ovom slučaju zasnivaju se na članu 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), koji zabranjuje svaku zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Potrebno je, međutim, pojasniti nekoliko važnih stvari.
Prvo, imati dominantan položaj na tržištu nije samo po sebi nedozvoljeno, pa stoga ni Litvanska železnica ne krši zakon samo zato što dominira u železničkom prevozu na litvanskom tržištu. Drugo, iako ima dominantan položaj, EU propisi ne zabranjuju ovoj kompaniji da učestvuje u tržišnoj utakmici pod uslovima koji važe za sve. Treće, kao subjekt koji ima dominantan položaj na litvanskom tržištu, Litvanska železnica ima posebnu odgovornost prema zaštiti konkurencije.
Član 102 UFEU je kontroverzan zato što većina slučajeva potencijalne zloupotrebe dominantnog položaja ima ambivalentne posledice na konkurenciju. U prevodu, nije lako kvalifikovati postupke kao zloupotrebu. Međutim, u ovom slučaju, situacija je kristalno jasna i Litvanska železnica je optužena da je uklanjanjem 19 kilometara pruge, bez opravdanog razloga, narušila konkurenciju zloupotrebom dominantnog položaja.
Ovaj primer otvara još jedno važno pravno pitanje: da li je uopšte potrebno da se analiziraju posledice po konkurenciju zbog radnji koje je preduzela Litvanska železnica, odnosno dokazivati da je reč o zloupotrebi s ciljem da se naruši konkurencija?
Naime, kada neka radnja nema drugu svrhu osim da eliminiše konkurente, ne postoji razlog da se traži dokaz o negativnim efektima na konkurenciju. Uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, teško je naći razlog koji opravdava uklanjanje železničkih šina i braniti stav da cilj nije bio eliminisanje konkurenata. Stoga, ne postoji potreba da se analiziraju posledice takvih postupaka po konkurenciju.
U međuvremenu, obe strane su uspele da nađu zajednički jezik i dogovoreno je da se sporni deo pruge obnovi. Orlen i dalje posluje u baltičkim zemljama, i trenutno, rafinerija preradi približno 10 miliona tona sirove nafte godišnje.
Miluša Okiljević, Miloš Brkić i David Spaić, advokati i saradnici u advokatskoj kancelariji Gecić Law
Foto: Pixabay