Prerađivači plastike trenutno su u težoj situaciji od kolega iz gumarske industrije, jer i pored toga što su sirovine poskupele preko 250 odsto, ne mogu da nabave dovoljno polietilena i polipropilena, kažu u Privrednoj komori Srbije (PKS) za B&F. S druge strane, proizvođači gume upozoravaju na poteškoće u dostupnosti prirodnog kaučuka, što itekako zabrinjava, s obzirom na značaj te industrije za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.
„Cene polimera i sintetičke gume umnogome zavise od cene nafte, a poremećaju na tržištu Evropske unije i velikom skoku cena sirovina, pored skoka cene nafte i pandemije, doprineli su zastoji u radu petrohemijske industrije u Americi i u Kini”, objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije (PKS). Prema njegovim rečima, normalizacija u snabdevanju se očekuje početkom juna, a čitava industrija se nada da će tada prva količina petrohemijskih proizvoda iz Amerike stići u Evropu.
Stevanović ocenjuje da preduzeća iz oblasti prerade gume nisu imala značajnijih problema u nabavci sirovine, ali da je veća cena zahtevala korekciju cena gotovih proizvoda za sve ugovore za koje nije dogovorena fiksna cena.
„Kod prerađivača plastike situacija je mnogo teža, jer i pored toga što je sirovina poskupela preko 250 odsto, bilo je teško nabaviti i polietilen, a posebno polipropilen. Takođe je teško podići cenu gotovog proizvoda 250 odsto za dugoročne ugovore”, upozorava Stevanović.
Takva kretanja cene sirovine potvrđuje i iskustvo kompanije „Roloflex“ iz Gornjeg Milanovca, koja proizvodi polietilenske folije, termoskupljajuće monofolije, kese i vreće. Kako nam je rekao direktor Goran Ković, cena sirovine, odnosno polietilenskih granulata je od oktobra 2020. godine do aprila 2021. porasla više od dva puta, i to sa prosečnih 950 evra po toni na 2.100 evra po toni. „To su poremećaji na tržištu koji se ne mogu lako amortizovati. Konkretno, u zadnjih deset godina nije zabeležena situacija da osnovni materijal, PE granulati, za samo šest meseci poskupi dva puta“, naglašava Ković.
Ocenjuje da je sasvim logično da kupci nisu mogli sami izneti teret povećanja cena, tako da u ovom trenutku rade na nivou proste reprodukcije. „Direktna posledica velikih cenovnih poremećaja je pad realizacije, koji će svoj ekvivalent imati u padu profita“, konstatuje Ković. Podseća da srpski privrednici makar mogu da računaju na domaću fabriku granulata HIP Pančevo, pa su barem donekle pošteđeni problema u snabdevanju. Kako ovi problemi nisu potpuno isključeni, „Roloflex“ ih je prevazilazio tako što su isprobavali materijale novih dobavljača, mahom iz istočnih zemalja.
Čak je i rast tražnje problem
Kompanija „Peštan“ iz Aranđelovca, regionalni lider na tržištu plastičnih cevi, takođe je osetila poteškoće u snabdevanju sirovinama, potvrdio nam je direktor biznis funkcije Ivan Terzić.
„Uprkos čvrstim i jakim ugovorima koje imamo sa našim dobavljačima, okolnosti koje su nastupile na globalnom nivou su uticale da postojeći kanali snabdevanja postanu ograničeni. Fleksibilnim pristupom i alternativnim kanalima snabdevanja uspeli smo da prevaziđemo postojeće probleme, ali još uvek je situacija krajnje nepredvidiva”, ocenjuje Terzić i naglašava da trend kretanja cena sirovina i dalje ima eksponencijalni rast što, kako kaže, svakako otežava kreiranje adekvatne cenovne politike finalnih proizvoda.
Ispostavilo se, takođe, da nešto što bi u „normalna vremena“ bila sjajna vest za kompanije poput „Peštana“, danas mora da se podvede pod „izazove“.
„Radi se o činjenici da su mnoge države kao izlaz iz kovid krize opredelile značajna finansijska sredstva za razvoj infrastrukture. To je, opet, uticalo na porast tražnje za našim proizvodima, te je na globalnom nivou stvoren veliki disbalans između ponude i tražnje”, kaže Terzić, ali naglašava da su uspeli da opskrbe postojeće kanale distribucije, pa čak i da prošire „prodajni miks“.
Neizvesno i sa prirodnim kaučukom
„Blumberg“ je nedavno upozorio da bi globalna auto industrija, koja se već suočila sa zatvaranjem fabrika tokom pandemije i usporavanjem proizvodnje zbog nedostatka čipova sada mogla da popuni „triling problema“ sa nestašicom guma. Ruku na srce, za probleme u snabdevanju prirodnim kaučukom ne možemo okriviti samo pandemiju, čije zasluge se u ovom slučaju svode na izazivanje logističkih glavobolja.
Najveći svetski proizvođač i izvoznik prirodne gume je Tajland, čiji su se uzgajivači drveta, kako piše „Blumberg“, godinama pre kovid krize borili sa niskim cenama prirodnog kaučuka, sušom i poplavama, kao i bolešću lišća, a slabo se ulagalo u nove zasade, kojima inače treba sedam godina da sazru za eksploataciju. Sve to danas, u skladu sa Marfijevim zakonom, dolazi na naplatu u najgorem trenutku.
Prema navodima američkih medija, velike autokompanije poput „Forda“, „Stelantisa“ ili „Dženeral Motorsa“ prate situaciju na tržištu, ali se još se nisu suočile sa nestašicom automobilskih guma ili gumenih komponenata. Na pitanje da li imaju poteškoća u nabavci sirovine i treba li se zaista bojati nestašice guma, u pirotskoj kompaniji „Tigar Tyres“, u vlasništvu francuskog „Mišelina“, odgovaraju da postoje globalne poteškoće u dostupnosti prirodnog kaučuka.
„Poteškoće su uslovljene brojnim razlozima, poput značajnog pritiska na saobraćaj i kompanije koje se bave prekomorskim transportom u trenutnim sanitarnim uslovima“, objašnjavaju u „Tigar Tyres“-u i naglašavaju da zbog trenutne neizvesnosti stalno prate situaciju na tržištu i preduzimaju sve neophodne aktivnosti kako bi smanjili mogući uticaj ove nestašice na svoje kupce.
Sumirajući stanje u sektoru gume i plastike, Dragan Stevanović iz PKS kaže da su neka manja preduzeća zatvorila proizvodnju i čekaju da se situacija stabilizuje, da drugi rade smanjenim kapacitetom, a da veća preduzeća imaju ugovore u kojima se cena proizvoda računa u zavisnosti od cene sirovina i energenata, što znači da su svojim kupcima podigli cene gotovih proizvoda.
Prema podacima PKS, u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu, proizvodnja proizvoda od gume i plastike beleži pad od 3,4 odsto. S druge strane, izvoz proizvoda od gume i plastike iznosio je čak 1,5 milijardi evra. Ovaj sektor je zabeležio suficit u spolјnotrgovinskoj razmeni u iznosu od 479 miliona, i to zahvaljujući proizvodnji gume, koja je tokom 2020. zabeležila suficit od 434 miliona evra. Treba, međutim, imati na umu i da su u 2020. godini i izvoz i uvoz proizvoda od gume bili manji nego u 2019. godini, i to za 8,3 odsto.
Milica Rilak
Foto: Pixabay