Ukoliko zadrži sadašnji tempo pošumljavanja, Srbiji će da dostigne evropske standarde u ovoj oblasti biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Poglavlje 27 u oblasti evrointegracija koje je Srbija nedavno otvorila odnosi se na zaštitu vazduha, vode, prirode, kao i na sprečavanje zagađenja.
„Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva predstavljaju su važan deo Poglavlja 27. U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. To se finansira i od seče šuma, što je suprotno očuvanju prirode“, objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).
Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je pod šumama 40 odsto teritorije, za razliku od naših 30 odsto. Ipak, Srbija se, kako dodaje, obavezala da joj 41% teritorije biti pod šumama.
Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Prostornom planu i prema kome je 2019. godine pošumljeno svega 600 hektara, trebaće nam preko 1.400 godina, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, kao i da je to loše u ekonomskom smislu i u ekološkom smislu.
„U njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće“, objašnjava predstavnica BOŠ-a.
Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha.
Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay