Banke širom sveta beleže oporavak poslovanja u tekućoj godini, podstaknute pre svega „otvaranjem“ privreda i smanjivanjem rezervisanja po kreditnim gubicima, te povećanim aktivnostima u korporativnom svetu na polju preuzimanja i spajanja. Ove trendove delimično dele i ovdašnje banke, ali ipak u senci masovne sudske borbe sa klijentima za priznavanje ranije naplaćenih troškova.
Domaći bankarski sektor izdržao je na nogama dosadašnje pandemijske talase i u vezi sa njim sve državne mere koje su, poput moratorijuma na otplatu kredita, imale kratkoročno veoma negativne efekte po njegovo poslovanje. No, s druge strane, zahvaljujući jakim fiskalnim podsticajima države, problematični plasmani banaka ostali su na više nego prihvatljivom nivou. Značajan doprinos stabilnosti domaćeg finansijskog sektora dale su i globalne prilike – obilje novca iz fiskalne i monetarne sfere preplavilo je globalnu privredu i olakšalo prevazilaženje krize i domaćim firmama, uključenim u međunarodne lance vrednosti.
Istina, profitabilnost domaćeg bankarskog sektora u prvih šest meseci nije nadmašila prošlogodišnji period, ali pre svega usled povećanih ostalih rashoda (8,5 milijardi dinara), koji su jednokratne prirode i veoma lako mogu biti posledica sprovođenja nekog od učestalih spajanja na domaćem tržištu. Profit bankarskog sektora u periodu januar-jun iznosio je 26,1 milijardu dinara i bio je oko devet odsto niži u odnosu na 2020. godinu.
Međutim, ovo nikako ne odslikava situaciju u osnovnom bankarskom poslovnom području: neto prihodi od kamata skočili su 7,6 odsto na 62 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija porastao čak 18,1 odsto na 20,9 milijardi dinara, delimično i usled neuporedivosti sa prošlogodišnjim periodom koji je u većoj meri obeležio karantin bankarskih klijenata. Doprinos boljem finansijskom rezultatu dala su i smanjena rezervisanja za oko tri milijarde dinara, pa je stopa prinosa na kapital u prvih šest meseci bila 7,4 odsto, što je iznad 6,5 odsto ostvarenih u pandemijskoj 2020. godini.
Uprkos usporavanju kreditne aktivnosti u drugom tromesečju, na kraju juna ukupni domaći krediti rasli su na godišnjem nivou stopom od 6,3 odsto, dok su novoodobreni krediti bili na sličnom nivou kao u predpandemijskoj, 2019. godini, i naravno za više od 25 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Istina, privreda kredite i dalje podiže pre svega za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, ali je rast kreditne aktivnosti kod stanovništva u velikoj meri posledica uzimanja stambenih kredita.
Kada je u pitanju cena zaduživanja, nastavljen je trend rekordno niskih nivoa. Dinarski krediti privredi u proseku su koštali 3,2 odsto, dok su indeksirani u evrima iznosili 2,5 odsto. Stanovništvo je dinarske kredite plaćalo 8,7 odsto, dok su evroindeksirani krediti pali po prvi put na granicu od tri procenta. Ništa manje afirmativni trendovi nisu zabeleženi ni kada je u pitanju stopa nenaplativih kredita, koja je pala ispod predpandemijskog pokazatelja. Na kraju juna nivo loših plasmana je iznosio 3,6 odsto, što je deset baznih poena bolje u odnosu na kraj 2020. godine.
Koncentracija na vrhu
Uporedo sa konsolidacijom poslovanja nakon prvih udara pandemije, nastavljeno je pregrupisanje u pozicioniranju na domaćoj bankarskoj sceni. Neka od najavljenih preuzimanja su već i formalno sprovedena (OTP preuzeo Vojvođansku i Societe Generale banku), druga su u punom zamahu (NLB upravo sprovodi spajanje nedavno preuzete Komercijalne banke i lokalne beogradske podružnice), a to očito nije kraj. Banka koja je dugo godina na početku tranzicije držala vodeću poziciju, Raiffeisen, a posle svetske ekonomske krize zadržala čist portfolio nauštrb rasta, rešila je da redefiniše strategiju i postigne rast mimo organskog puta. Ova banka je najavila preuzimanje lokalne Credi Agricole banke, čime će tržišni udeo podići na 11,7 odsto, dok će nakon ovog spajanja otići i poslednja banka sa ovdašnjeg tržišta u čijoj je osnovi francuski kapital.
Jedina preostala državna banka, Poštanska štedionica, takođe je u fazi širenja, premda je teško reći da je ova aktivnost čisto tržišnog karaktera kada se zna da su predmet preuzimanja Telekomova mts banka i banjalučka podružnica Komercijalne banke. Najavljeno je i spajanje Direktne banke, iza koje stoji domaći kapital i jedine grčke banke u Srbiji, Eurobank, što bi mogao biti početak trenda odlaska domaćih preduzetnika iz bankarskog posla, započetog pre desetak godina na vrhu finansijske krize. Ovome bi se mogle dodati špekulacije o prodaji centralnoevropskog poslovanja Sberbanke, a među kupcima bi se navodno mogla naći domaća AIK banka, koja je svoje poslovanje već raširila van granica naše zemlje kupovinom slovenačke Gorenjske banke.
Rang lista banaka po aktivi, jun 2021.
Bilo kako bilo, i dosadašnja preuzimanja značajno su konsolidovala domaću bankarsku scenu, pa po prvi put od početka tranzicije najvećih deset učesnika na tržištu ima udeo od oko 90 procenata, dok su ostatku igrača šanse za opstanak srazmerne njihovom nevelikom tržišnom udelu. I dok Bank of China i Mirabank imaju „debela leđa“ i jasne motive za prisustvo na domaćem tržištu, makar i izostala ekspanzija poslovanja, preostale manje banke biće pod još većim pritiskom da održe glavu iznad vode.
Troškovi po meri klijenata
Više nego ubrzano „mešanje karata“ među vodećim bankarskim igračima na domaćem tržištu, ipak je ostalo u senci masovnih sudskih sporova između banaka i korisnika njihovih usluga, koji su u proteklih nekoliko godina dostigli broj od četvrt miliona. Masovne prvostepene presude u korist građana sa pozamašnim sudskim troškovima bile su dovoljan razlog da upale „crveni alarm“ među bankama. On je brzo propraćen novim stavom najviše sudske instance, Vrhovnog kasacionog suda, koji je zaključio da banke zakonito naplaćuju obradu troškova i osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, čak i ako jasno ne naglašavaju šta spada u te troškove. Ova odluka izazvala je revolt među nosiocima advokatske prakse, koji je kulminirao dvodnevnom obustavom rada advokata u svim postupcima.
Premda je teško predviđati rasplet ove situacije, jedino što je izvesno u nastavku ovih sudskih sporova jeste nastupanje pravne neizvesnosti, odnosno izostanak dosadašnje prakse gotovo unisonog donošenja odluka od strane nižestepenih sudova. Klijenti banaka sada sve više strahuju da bi na kraju umesto povraćaja novca, mogli dobiti na naplatu sudske troškove i u potpunosti platiti ceh ove borbe koja se vodi između dve jake interesne grupacije. Zajedničko za obe jeste poprilična superiornost u odnosu na prosečnog klijenta, bilo da je u pitanju pružanje bankarske ili advokatske usluge.
A verovatno je sve moglo biti drugačije da bankama nije dozvoljeno da u potpunosti uzurpiraju finansijsko tržište, i da su korisnici njihovih usluga mogli uživati blagodeti povoljnijih cena usled konkurencije, a ne samo zbog globalno niskih kamata. Ili da je uspostavljen efikasan pravosudni sistem, u kojem bi se znala pravila igre i njen ishod bio nezavisan od jačine igrača koji se na zakon poziva. U takvim okolnostima, situacija nalik trenutnoj teško bi mogla biti zamisliva. Ovako, čak i postizanje sada malo verovatne pobede obiće se o glavu klijentima banaka u bližoj ili daljoj budućnosti – kroz još skuplje bankarske usluge.
Nenad Gujaničić
Biznis & finansije, Biznis top 2020/21
Foto: Pixabay