U medijima ali i na društvenim mrežama svakodnevno dobijamo suprotstavljene informacije o ozbiljnosti novog soja korona virusa. Prema jednima on izaziva blažu formu kovida i zato nema mesta za paniku, dok je prema njihovim neistomišljenicima omikron veoma ozbiljan problem budući da se brzo i lako širi i da može zaobići prethodno stečen imunitet. Šta je od toga istina?
Zapravo, u svakoj od ovih tvrdnji ima istine. To najbolje pokazuju brojke prikupljane u Južnoj Africi (gde se ovaj soj prvi pojavio) u jeku zaraze, odnosno od 1. decembra do 21. decembra ove godine. One govore da je broj novozaraženih za to vreme porastao za 380 odsto dok je broj smrtnih slučajeva porastao za 25 odsto.
Omikron je u međuvremenu postao dominantan i u delovima Velike Britanije, pa, između ostalog, i u njenom najvećem gradu Londonu. Međutim, pre upoređivanja britanskih sa brojkama iz Južnoafričke republike bitno je istaći jednu činjenicu: u JA se čak ni ne zna koliko ima vakcinisanih ali se procenjuje da se taj broj kreće između 26 i 46 odsto, dok je u Britaniji više od 76 odsto celokupne populacije primilo bar jednu dozu vakcine a više od 70 procenata minimum dve.
U Velikoj Britaniji je od 1. decembra do 21. decembra broj novozaraženih porastao za 101 odsto a broj smrtnih slučajeva je zapravo smanjen za pet procenata.
Dakle, za sada se čini da omikron jeste blaži ali da zaražava toliki broj ljudi da bi u jednom trenutku bolnice mogle biti prebukirane. Iz svega navedenog se može izvući i još jedan zaključak – da vakcine, iako im je zbog silnih mutacija spajk proteina smanjena efikasnost na omikron, ipak rade svoj posao.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay