Kina će imati koristi od antiruskih sankcija kaže ugledni ekonomista, Hari Brodman.
Kada počnu sankcije Zapada, trgovinski tok Moskve će se pomeriti ka kineskom tržištu.
Predviđa se da će širi spektar sankcija protiv Rusije produbiti trgovinske odnose između Rusije i Kine koji nisu denominirani u dolarima, kaže bivši američki trgovinski pregovarač i zvaničnik Svetske banke Hari Brodman.
„Problem sa sankcijama, posebno u vezi sa proizvođačem nafte, što Rusija jeste, biće curenje u sistemu“, rekao je Brodman.
Otkako su 2014. godine uvedene manje kaznene mere nakon ujedinjenja poluostrva Krim, Kina se, navodno, pojavila kao njena najveća izvozna destinacija.
Vašington i zapadne zemlje spremne su da uvedu širi spektar ekonomskih kazni protiv Rusije ako Moskva eskalira trenutni sukob u otcepljenim republikama. Kremlj je ranije ove nedelje priznao nezavisnost i jednog i drugog.
Priznanje je navelo Belu kuću da oslobodi „prvu tranšu“ novih sankcija Rusiji. U utorak je američki predsednik Džo Bajden potpisao izvršnu uredbu koja bi trebalo da bude usmerena na „rusku elitu i članove porodice“. Bajden je takođe tvrdio da projekat gasovoda Severni tok 2 „neće napredovati“ i da će sankcije pomoći „da se ruska vlada odseče od zapadnog finansiranja“ zabranom trgovine njenim suverenim dugom.
Prema izvršnoj naredbi, bilo koja institucija u ruskom sektoru finansijskih usluga je meta daljih sankcija. Podseća se da se više od 80 odsto ruskih dnevnih deviznih transakcija i polovina njene trgovine namiruju u američkim dolarima.
Kina je i dalje ruski dobavljač broj jedana
Bajden je obećao da će preduzeti snažne mere kako bi se uverio da sankcije budu usmerne isključivo na rusku ekonomiju.
Međutim, nekoliko eksperata kaže da izbacivanje privrede od 1,5 biliona dolara iz globalne trgovine nije lak zadatak jer je Rusija među vodećim svetskim izvoznicima nafte, prirodnog gasa, bakra, aluminijuma, paladijuma i drugih vitalnih proizvoda.
Bajdenove najave dovele su cene nafte do maksimuma koji nisu viđeni od 2014.
Prema podacima Svetske banke, Rusija je činila skoro 2% svetske trgovine 2020. godine, što je pad sa 2,8% u 2013. godini. BDP zemlje u 2020. je rangiran na 11. mestu u svetu, između Brazila i Južne Koreje.
Prema bazi podataka Svetske banke za svetsku međunarodnu trgovinu, zavisnost Rusije od trgovine je opala u poslednjih 20 godina. U međuvremenu, njegove izvozne destinacije su se takođe promenile.
Holandija je pre deceniju bila najveća izvozna destinacija, zbog trgovine naftom, ali ju je zamenila Kina. Kupovine Nemačke i Britanije iz Rusije uglavnom su stabilne, dok beloruski uvoz raste.
Kina je i dalje ruski dobavljač broj jedana, sa mobilnim telefonima, kompjuterima, telekomunikacionom opremom, igračkama, tekstilom, odećom i delovima elektronike među vrhunskim kategorijama. Njen udeo u ruskom uvozu je porastao od 2014. godine, dok je udeo iz Nemačke značajno opao.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Pixabay