Iako postoji skoro dva veka i pravi neke od najvrednijih lekova na svetu, farmaceutski gigant „Bristol Myers Squibb“ nije preterano poznat na našim prostorima.
Ako je prošla godina bila loša za svet, nije za američki „Fajzer“ koji je od švajcarskog „Roša“ preoteo titulu najveće farmaceutske kompanije na svetu. Za to je najzaslužnija njihova vakcina protiv korona virusa koja je sa 59,1 milijardi dolara prometa bila najprodavaniji svetski medikament. „Fajzer“ se nada još većim prihodima ove godine, pa će verovatno biti prvi iz te branše čiji će godišnji obrt premašiti 100 milijardi dolara.
Analizirajući ostvarene prihode u 2021. godini, specijalizovani portal „Drug discovery & development“ sačinio je top listu 50 najvrednijih lekova, iz koje se vidi da su i druge vakcine i preparati za lečenje ili dijagnostikovanje korone bili vrlo unosni. Ovo samo doliva ulje na vatru ionako oštrim raspravama oko toga da li su ovolike zarade opravdane u pandemijskim okolnostima. U takvoj atmosferi, „Fajzer“, „Moderna“, „AstraZeneka“ i drugi proizvođači ovih preparata privlače pažnju javnosti i više nego što žele. Istovremeno, to potiskuje u još dublju senku neke druge medikamente i one koji ih prave, uprkos basnoslovnim sumama koje se oko njih okreću.
Korona nije jedina boljka
U tu grupu spada i američki gigant „Bristol Myers Squibb“ („BMS“), koji je malo poznat najširoj javnosti u Srbiji, iako se čak pet njegovih lekova vrlo visoko kotira na pomenutoj listi. Isti broj ima još samo „AstraZeneka“, a više „blokbaster“ medikamenata, tačnije sedam, plasira jedino kompanija „Roš“. „BMS“-ove najveće uzdanice su antikoagulant „Eliquis“ (razvijan sa „Fajzerom“) i lek za multipli mijelom „Revlimid“ koji su peti i šesti najvredniji lek na svetu, sa zaradom od 16,7 odnosno 12,8 milijardi dolara. Ova kompanija proizvodi i lek za kancer „Opdivo“ na kome je zaradila 7,5 milijardi, još jedan lek za multipli mijelom „Pomalyst“, kao i lek „Orencia“ za reumatoidni artritis koji su zaradili po 3,3 milijarde dolara.
Pomenuti proizvodi su najviše doprineli da prošlogodišnji prihodi „BMS“-a dostignu 46,4 milijardi, a profit sedam milijardi dolara. Ovakvi rezultati, uz 32.000 zaposlenih, svrstavaju američku kompaniju u nekoliko najvećih farmaceutskih giganata na svetu. Sedište kompanije je u Njujorku, u čijoj su okolini i najvažniji istraživački centri i proizvodni pogoni, ali je firma prisutna i na više drugih lokacija u SAD, Britaniji, Švajcarskoj i drugim zemljama. Njihove akcije su deo S&P 500, berzanskog indeksa koji obuhvata 500 najvećih kompanija sa američke berze, a tržišna kapitalizacija im uobičajeno premašuje 150 milijardi dolara. „BMS“ radije ističe da im je američki predsednik 1999. godine dodelio Nacionalnu medalju za tehnologiju, što je tamošnje najprestižnije priznanje za tehnološka dostignuća, ali i sveukupno poslovanje.
Vojne porudžbine kao pokretač razvoja
Ako je „BMS“ nedovoljno poznat na balkanskim prostorima, drugačije je u SAD, gde se pored veličine ističe i netipično dugom tradicijom. Kompanija je osnovana još 1858. godine u Bruklinu, kao „Squibb Corporation“ i bila je tokom američkog građanskog rata najveći snabdevač severnjačke armije medicinskim materijalom. To je uključivalo i slavne portabl hirurške komplete, koje su napravili za rad u terenskim uslovima. Sa armijom su nastavili da sarađuju i kasnije, pa je svojevremeno najveća fabrika penicilina na svetu, koju su otvorili 1944. godine u Nju Džersiju, prvobitno bila namenjena za vojne potrebe. Kompanija je vremenom menjala naziv, organizaciju i vlasnike, ali je u imenu uvek zadržavala prezime osnivača, uvaženog lekara Vilijama Skiba, koji je poznat po velikom doprinosu podizanju higijenskih standarda u američkom zdravstvu.
Drugi preteča današnjeg farmaceutskog giganta je preduzeće „Bristol, Myers and Company“, koje su Vilijam Bristol i Džon Majers osnovali u Njujorku 1887. godine. Ono je na početku pravilo zubne paste, laksative, boje za kosu i slične proizvode, a preorijentaciju na farmaciju su ubrzali tokom Drugog svetskog rata, kada su i oni proizvodili penicilin za američku vojsku.
Period međusobne konkurencije okončan je udruživanjem ovih firmi 1989. godine, od kada posluju pod imenom „Bristol Myers Squibb“. Nova kompanija je od tada preduzela brojne akvizicije, od kojih je najpoznatije preuzimanje preduzeća „Celgen“ 2019. godine. Reč je o jednoj od najvećih akvizicija svih vremena koja je, ukoliko se računaju i preuzeti dugovi, „BMS“ koštala 95 milijardi dolara.
Ovaj potez je u stručnoj javnosti propraćen skepsom, zbog ogromnih kredita kojima se zadužio „BMS“, ali sada preovlađuju stavovi da im se rizik isplatio. Tome je doprinela činjenica da im lek „Revlimid“ trenutno donosi gotovo 13 milijardi dolara godišnje, a sticanje prava na njegov razvoj i plasman je bio osnovni motiv za preuzimanje „Celgen“-a. „BMS“ nikada nije ni imao dilema oko svoje odluke, što je pokazao već naredne godine kada je preuzeo i kompaniju „MyoKardia“ za 13,1 milijardu dolara.
Konkurencija generičkih supstituta
Ovakav predatorski pristup tržištu ne isključuje saradnju „BMS“-a sa ostalim farmaceutskim džinovima, poput „Fajzera“, „AstraZeneke“, „Gileada“ i drugih. Međutim, bilo bi pogrešno da se iz toga zaključi kako nisu dovoljno posvećeni organskom rastu i sopstvenim istraživanjima. Naprotiv, njihova izdvajanja za te svrhe su među najvećim u svetu i 2020. godine su dostigla 11,4 milijardi dolara, što je bilo jednako četvrtini ukupnih prihoda kompanije.
Upućeni u farmaceutsko tržište imaju različita mišljenja o tome kako „BMS“ koristi ova sredstva: dok jedni zameraju kompaniji da nije dovoljno usredsređena na specifičnu oblast lečenja, drugi smatraju da takav pristup nameće žurba da se proizvedu novi lekovi, koji će proširiti sadašnju ponudu tržišnih aduta. Indikativno je da se tokom prve pandemijske godine, uprkos ogromnom budžetu za istraživanja i razvoj, „BMS“ nije uključivao u trku za vakcinama i lekovima za koronu. Ali su zato naredne godine na tržište izbacili šest novih lekova drugih namena. Ove godine najavljuju još tri, pri čemu najviše nade polažu u novi lek za kardio oboljenja „Camzyos“, koji čeka na odobrenje Američke agencije za hranu i lekove.
Ovi medikamenti treba da kompenzuju, a možda i premaše očekivani pad prihoda do kojeg će doći kada se na tržištu uskoro pojave generički supstituti za neke od njihovih najvažnijih lekova. „Revlimid“ će biti izložen takvoj konkurenciji već u ovoj, a „Eliquis“ i „Opdivo“ u nekoliko narednih godina, kada im ističe patentna zaštita. Procenu da je „BMS“ dobro pripremljen za ovakav scenario potvrđuje visok kreditni rejting koji i dalje uživaju kod najvećih kreditnih agencija. Sličan optimizam dele i akcionari, koji ukazuju veliko poverenje timu italijanskog stručnjaka Đovanija Kaforija koji je na čelu „BMS“-a od 2015. godine.
„Čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči“
Pre nego što je Kafori stupio na tu funkciju, „BMS“ je prolazio jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji, naročito tokom prve decenije ovog veka. Iako mislimo da je samo za sredine kao što je naša tipičan stav da se ne treba previše hvaliti poslovnim uspehom kako se ne bi pobudila neželjena pažnja, američki farmaceutski gigant je primer da toga nije pošteđeno ni najrazvijenije tržište u svetu. Naime, odmah pošto je „BMS“ dobio najprestižnije priznanje, Nacionalnu medalju za tehnologiju, za ovu kompaniju su naglo postali zainteresovani FBI i druga istražna tela. Oni su teretili „BMS“ za monopolsko ponašanje, računovodstvene egzibicije i druge nepodopštine, što se na kraju završilo kaznama i nagodbama od više stotina miliona dolara, kao i naprasnim penzionisanjem pojedinih čelnika kompanije.
Usledile su i određene reorganizacije i od tada je „Bristol Myers Squibb“ pošteđen većih skandala ove vrste. Naprotiv, kompanija se uglavnom visoko kotira u raznim anketama koje se bave zadovoljstvom korisnika i zaposlenih, društvenom odgovornošću ili ekološkom održivošću.
Vladan Žarković
Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.
Foto: Volodymyr Hryshchenko, Unsplash