Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine i da je uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja u padu. Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.
Pre septembarskih najava da ćemo ove jeseni „imati najskuplju setvu u istoriji“, Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da su od juna prošle do juna ove godine, cene poljoprivrednih proizvoda zbog rastućih troškova i manjih prinosa već poskupele za 37%. Potom su u Ministarstvu trgovine izračunali da je za julsku prosečnu neto zaradu od oko 73.000 dinara, moglo da se kupi 365 litara jestivog ulja, 866 kilograma šećera, 641 litar kravljeg mleka i 571 litar jogurta, dok nisu zaređale nestašice mleka krajem avgusta. Za pomenutu platu mogli ste da pazarite i 789 kilograma krompira, neverovatnih 1.188 kilograma slatkog kupusa, preko 4.000 kokošijih jaja, a najmanje svinjskog mesa sa kostima, samo 121 kilogram.
Računica pokazuje i to da ste sa prosečnom neto zaradom u julu, morali da radite 28 minuta za litar jestivog ulja, 13 minuta za kilogram šećera i isto toliko za kilogram krompira, a za litar kravljeg mleka i jogurta 16, odnosno 18 minuta (pre nego što su mleko i mlečni proizvodi na jesen poskupeli za oko 20%). Kilogram pšeničnog brašna je zahtevao devet minuta rada, dok je za jedno kokošije jaje bilo dovoljno tri minuta. Najzahtevnijom se pokazala svinjetina s kostima, koja je iziskivala da se za jedan kilogram preznojavate na poslu ceo sat i 23 minuta.
Trenutno, za sve što ne ide kako treba krivi se rat u Ukrajini, pa tako i za kretanja u poljoprivredi, a uzrečicu da nevolja nikada ne dolazi sama potvrdila je i letošnja suša u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je „najveća u poslednjih pola veka“. Izveštaj RZS o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, međutim, pokazuje da i bez prepucavanja globalnih sila i istorijske suše, prinosi u domaćoj poljoprivredi su skloni velikim kolebanjima zahvaljujući jednoj konstanti – da i dalje skoro isključivo zavise od trenutnih vremenskih uslova. Analiza pokazuje i da je uprkos rastu vrednosti izvoza poslednjih godina, većina drugih pokazatelja u padu.
Rekordi i sunovrati
To je slučaj i sa obimom poljoprivredne proizvodnje, koja sa udelom od preko 97% u strukturi domaće poljoprivrede ubedljivo dominira nad uslugama. Tokom prethodne decenije, proizvodnja je porasla za 0,6% u 2011. godini, naredne se survala za preko 17%, a potom porasla za rekordnih 21,6% u 2013. godini. Od tada se proizvodi sve manje, pa je rast u pandemijskoj 2020. iznosio svega 2,1%, ali su rezultati bili još lošiji u 2021. godini kada je proizvodnja pala za 6,7%.
U izveštaju se navodi da su ovakva kretanja pre svega posledica velikih oscilacija u biljnoj proizvodnji koja čini najveći deo poljoprivrednih proizvoda. To potvrđuje i podatak da je proizvodnja bilja bila rekordna upravo 2013. godine, sa rastom od skoro 33%, dok je u 2020. povećana za samo 4%, a u 2021. je zabeležen pad od skoro 7%.
Posmatrano prema ostvarenoj vrednosti, prošle godine su najveći udeo imala žita koja su činila gotovo dve petine ukupne vrednosti, voćna proizvodnja je činila jednu petinu, a slede proizvodnja industrijskog bilja (16,4%) i vina (9,4%). Najniže učešće u ukupnoj vrednosti je imala proizvodnja krompira (2,6%).
Prethodne godine je u poređenju sa godinom ranije, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje, a manje ječma, uljane repice i suncokreta. U odnosu na desetogodišnji prosek, zasejane površine pod pšenicom povećane su za 5%, kukuruza za 3%, suncokreta za 4,8%, a soje za skoro 29%.
I pored toga što je ukupna biljna proizvodnja zabeležila veliki pad u 2021. godini, uvećala je svoje učešće na račun stočarstva, dostigavši udeo od 75% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stočarska proizvodnja je tokom prethodne decenije dostigla najveći rast od preko 10% u 2015. godini, ali je u 2020. pala za 2,2%, a 2021. je bila manja za 6,5%.
U uzgoju stoke, preko polovine čini uzgoj svinja, više od četvrtine uzgoj goveda, sledi živina sa 12,4%, uzgoj ovaca i koza sa 8,5%, dok je najmanje zastupljen uzgoj konja sa 0,2%. Prošle godine, u Srbiji je povećan broj ovaca i živine, a smanjen broj goveda, svinja i koza u poređenju sa godinom ranije. Najznačajniji proizvod u stočarstvu je bilo mleko, koje je u ukupnoj vrednosti imalo učešće od skoro 69%.
Podaci RZS pokazuju da je prošle godine 91% ukupne prodaje na tržištu poticalo iz proizvodnje sa poljoprivrednih gazdinstava, koja su od proizvedene robe utrošila tek nešto više od 4% za sopstvene potrebe, dok preostalih oko 5% otpada na trgovinu među samim gazdinstvima.
Prihodi manji, uprkos rastu izvoznih cena
Tokom prethodne decenije, u ukupnim troškovima gazdinstava više od trećine su činili izdaci za stočnu hranu, a potom troškovi energije i maziva (14%). Izdaci za đubriva su imali udeo od približno 10%, za seme i sadne materijale oko 9%, dok su najmanje učešće imali troškovi za održavanje objekta, svega 1,6%. Prošle godine, inputi za poljoprivrednu proizvodnju su u proseku porasli za preko 12% u poređenju sa 2020. godinom.
Nasuprot rastu troškova, bruto dodata vrednost (BDV) je lane značajno pala. U prethodnih deset godina ona je kumulativno porasla za 10%, sa prosečnim godišnjim rastom od 1,3%. Najveći pad od oko 28% je zabeležen u 2012. godini, a potom je usledio rekordan rast u 2013. od skoro 39%. U 2020. godini bruto dodata vrednost u poljoprivredi je porasla za 2,4%, da bi u 2021. godini bila manja za 6,2%. Opalo je i učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP), sa 7% u 2020. na 6,3% u 2021. godini.
Prošle godine je smanjen i obim izvoza za skoro 11%, ali je vrednost izvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila veća skoro za petinu, pre svega zbog poskupljenja hrane na svetskom tržištu. Vrednost izvoza je prema podacima Privredne komore Srbije dostigla 4,2 milijarde evra, odnos petinu ukupnog izvoza, dok je suficit povećan za 15,3%, na 1,8 milijardi evra. Najviše smo izvezli povrća, voća, pšenice i kukuruza, a preko polovine izvoza je plasirano na tržištu EU, četvrtina je otišla u zemlje CEFTA, a 6,1% u Rusiju.
Napad Rusije na Ukrajinu, ove godine nije oštetio samo one koji su poljoprivredne proizvode primarno izvozili na rusko tržište, već je zbog rasta cene energenata, đubriva i hrane za stoku povukao na dole celu poljoprivrednu proizvodnju. Prema podacima iznetim u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“, poljoprivredna proizvodnja je u drugom kvartalu pala za 5,8% na godišnjem nivou, a zbog ekstremnih suša za 8% u avgustu. U prvoj polovini godine prihodi od poljoprivrede smanjeni su za 20%, iako su izvozne cene povećane za preko 18%. Zbog rasta cene energenata i mineralnog đubriva, prolećna setva je bila skuplja za trećinu nego lane, a procenjuje se da će jesenja setva pšenice, ječma i uljane repice biti i za 50% skuplja u odnosu na prošlu godinu.
Nastavljaju da rastu i cene poljoprivrednog zemljišta, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplje su oranice u okolini Beograda, Sremu i južnoj Bačkoj. Najskuplji hektar u Beogradskom regionu prodat je za 59.800 evra, u Sremu cene idu do 43.550 evra a u južnoj Bačkoj do 33.450 evra za hektar. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato je ove godine za milion evra, i to u naselju Pavlovci u Rumi, a novi vlasnik je platio vrtoglavih 176 hiljada evra za hektar.
Zorica Žarković
Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Aziz Acharki, Unsplash