Rusija i Ukrajina i dalje ostvaruju bizarnu energetsku i ekonomsku saradnju usred ratnih sukoba. Svaki dan kroz Ukrajinu protiče 44 miliona kubnih metara ruskog gasa, vrednih više od 100 miliona dolara. Gas protiče kroz gasnu infrastrukturu u vlasništvu iste zemlje koju Rusi svakodnevno bombarduju, a ukrajinske ekipe za popravke odlaze u borbene zone kako bi popravljale i održavale cevovode koji dovode gas u Evropu, i odvode rublje u Moskvu.
Od trenutka kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, neprestano se raspravlja o sankcijama kojima zapadne zemlje mogu da doprinesu zaustavljanju ruske agresije, uključujući i zahtev ukrajinske vlade da evropske države obustave uvoz ruskog gasa. Mnogo manje se govori o tome da svo to vreme i nakon godinu dana rata, veliki deo ruskog gasa i dalje protiče kroz Ukrajinu – praktično sav preostali izvoz ruskog gasa za srednju i zapadnu Evropu. To znači da svaki dan 44 miliona kubnih metara ruskog gasa, vrednih više od 100 miliona dolara, prolazi kroz cevovode u vlasništvu iste zemlje koju Rusi svakodnevno bombarduju.
Na početku rata, mnogi analitičari su predviđali da će protok ruskog gasa prvo biti prekinut u Ukrajini, a sada se pokazuje da dve zaraćene države, koje su u svoj sukob uvukle celu Evropu i dobar deo sveta, i dalje ostvaruju bizarnu energetsku i ekonomsku saradnju usred ratnih sukoba, piše američki portal Grid.
Sedam milijardi dolara od tranzita ruskog gasa
Ukrajinska gasna infrastruktura potiče još iz sovjetskog doba i mada je Ukrajina prestala da kupuje ruski gas za sopstvene potrebe 2015. godine, država je nastavila da ubira prihode od transporta ovog gasa prema zapadu. Vrlo brzo nakon što je Vladimir Zelenski preuzeo dužnost predsednika Ukrajine 2019. godine, Ukrajina i Rusija su postigle sporazum da ruska državna kompanija Gazprom isporuči 65 milijardi kubnih metara gasa kroz Ukrajinu 2020. godine, a zatim 40 milijardi kubnih metara godišnje od 2021. do 2024. godine. Ugovor je trebalo da donese Ukrajini oko sedam milijardi dolara naknada za transfer ruskog gasa tokom pet godina.
Što se Ukrajine tiče, taj ugovor je još uvek na snazi. „Nastavljamo sa sprovođenjem naših obaveza u pogledu tranzita ruskog gasa, koje su takođe naše obaveze prema Evropi. Osiguravanje tranzita, prema međunarodnim ugovorima koje imamo, pokazuje našu otpornost i doslednost, uprkos ruskoj agresiji“, izjavila je zamenica ukrajinskog premijera Olga Stefanišina za Grid.
U septembru prošle godine, ukrajinska državna energetska kompanija Naftogaz je pokrenula arbitražni postupak protiv Gazproma, optužujući rusku kompaniju da ne plaća naknade za tranzit gasa. Ruska vlada je u međuvremenu zapretila sankcijama Naftogazu zbog zatvaranja dela gasovoda na rusko-ukrajinskoj granici, kroz koji protiče približno trećina ukupnog ruskog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu.
Politička pobeda bi bila ekonomska šteta
Za sada, međutim, gas nastavlja da teče, Izvoz je pao u januaru ove godine, ali je ponovo počeo da raste u februaru. U međuvremenu, pošto je Rusija pojačala svoje napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, cela ova priča je postala još apsurdnija, jer ukrajinske ekipe za popravke odlaze u borbene zone kako bi popravljale i održavale cevovode koji dovode gas u Evropu, i odvode rublje u Moskvu.
Ironično, važnost Ukrajine za izvoz ruskog gasa je samo porasla od početka rata, jer za države srednje i zapadne Evrope koje još uvek kupuju ruski gas, ukrajinska ruta je ostala jedina mogućnost za snabdevanje. Većina analitičara očekuje da će se taj uvoz nastaviti barem još neko vreme, jer Evropa ne može preko noći da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa. Ali ako bi odluka EU da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa bila ogromna politička pobeda za Ukrajinu, ona bi u isto vreme mogla da nanese veliku štetu ukrajinskoj ekonomiji.
To je još jedan apsurd u ovom ratu – Ukrajina želi da Evropa prekine sve ekonomske veze sa Rusijom, ali ako bi to EU učinila i sa uvozom ruskog gasa, to bi uzdrmalo jednu od ključnih privrednih grana u Ukrajini u vreme kada je njena ekonomija desetkovana zbog ratnih sukoba. Ukrajina se nada da bi po završetku rata mogla da postane izvoznik prirodnog gasa, ali to bi zahtevalo velike promene u energetskoj politici, uključujući i zamenu energetske infrastrukture nasleđene još iz sovjetskog perioda.
Ako bi u tome uspela, to bi bio konačan kraj za jednu od najtrajnijih i najčudnijih veza između Ukrajine i Rusije, zaključuje Grid.
Foto: Selim Arda Eryilmaz, Unsplash