Među ključnim tačkama ovog nacrta zakona, list navodi da će se proveravati imovina stečena od 1. januara 2007. godine, da će imovinu „češljati“ 60 novih inspektora, da će se sumnjivo …

Nadzorni odbor kompanije Goša montaža uputio je akcionare tog preduzeća da se obrate Komisiji za hartije od vrednosti ako smatraju da su im prava povređena zbog „zajedničkog delovanja“ prilikom kupovine …

Holandija i Danska imaju najbolje penzione sisteme na celom svetu, pokazala je globalna studija koja je u fokus stavila način na koji nacije pripremaju stariji deo populacije na penzijeKako prenosi …

Revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) danas je osmu godinu zaredom otvorila konkurs za program EY Preduzetnik godine™ koji će trajati do 20. novembra 2019. godine. Ceremonija proglašenja pobednika biće …

Sinergija 19, najznačajnija regionalna konferencija posvećena informacionim tehnologijama i biznisu, završava se tradicionalnim Biznis danom, na kojem su kroz panel diskusije, učesnici razgovarali o tome da li su veštačka inteligencija …

Vlada Srbije donela je Uredbu kojm je propisana tarifa za advokate koji pružaju besplatnu pravnu pomoć, zatim po kojoj se sastavljaju javnobeležničke isprave i posreduje u rešavanju sporova, kada su …

Prosečna stopa neto dobitka srpske privrede prošle godine je iznosila 4,8 %, što je 2,19 puta manje od zatezne, a 2,6 puta niže od kamata koje prihoduju poreski organi za okasnela plaćanja javnih prihoda. U zemljama evrozone odgovarajuća mera profitabilnosti je u proseku 7,3%, dok je zatezna kamata 8%, pa su ove veličine praktično ujednačene. Tako isti model zatezne kamate u EU samo štiti privrednike od gubitaka, a kod nas šalje poruku da im je dvostruko isplativije da se bave poslovnim i finansijskim mahinacijama koje će njihove partnere, pre svega manja preduzeća, dovesti u poziciju docnje i plaćanja zatezne kamate, nego da razvijaju sopstveno poslovanje.

Sve više banaka u Evropi prebacuje troškove negativnih kamatnih stopa na klijente uvodeći tzv. ležarine na depozite. U Nemačkoj je „ležarinama“ pogođena trećina preduzeća, pokazalo je nedavno istraživanje, ali banke …

Šljiva je u Srbiji i dalje najzastupljenija vrsta voća, ali su od 2013. do 2018. godine površine pod šljivom smanjene sa 76.805 hektara na 72.224 hektara, pokazuje analiza Republičkog zavoda …