Iako je prva komercijalna 5G mreža puštena u rad 2019. godine, poslednje „normalne“ godine pre nego što su krenuli lančani potresi u svetu, ona se do sada proširila u 70 zemalja, a još tridesetak država planira da uvede ovu tehnologiju u neposrednoj budućnosti. Očekuje se da će do 2025. godine svaka četvrta mobilna konekcija u svetu biti 5G, što je više nego trostruko veće učešće u odnosu na 2021. godinu. Ali brzina kojom će se uvećavati udeo širokopojasnog pristupa u različitim delovima planete ima svoja šira i mnogo uža grla.

Na osnovu trenutnih ulaganja, predviđa se da će za dve godine 5G mreža činiti 64% svih mobilnih konekcija u razvijenim zemljama Azije i Pacifika, u SAD i Kanadi 63%, u Kini 52%, u zemljama Persijskog zaliva 49% i u Evropi 44%. U ovim regionima i državama, nova širokopojasna tehnologija će činiti 80% svih svetskih 5G konekcija, dok će u ostalim delovima sveta, udeo 5G u strukturi konekcija biti značajno manji u odnosu na svetski prosek od 25%, navodi se u studiji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu o daljem razvoju i ulaganjima u 5G mreže.

Kada je reč o ekonomskom potencijalu 5G tehnologije, uticaj na svetsku privredu će rasti sporije do 2025. godine, sa procenom da će doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara. Nakon toga, trebalo bi da usledi ubrzani rast, koji bi do 2030. godine doprineo povećanju globalne proizvodnje sa 10 triliona dolara, a prema predviđanjima IHS Markit, u 2035. godini ta vrednost bi mogla dostići 13,2 triliona dolara. Ovaj iznos je jednak onom koliko je vredela ukupna potrošnja u SAD, ili ukupna potrošnja u Kini, Japanu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj u trenutku kada je pre pet godina puštena u rad prva komercijalna 5G mreža.

Prema istom izvoru, globalni lanac snabdevanja 5G će do 2035. godine vredeti 3,6 triliona dolara, otvoriće 22,3 miliona novih radnih mesta i godišnje će investirati u proseku oko 235 milijardi dolara u širenje mreže. Konačno, ukupan doprinos 5G svetskom BDP-u do 2035. bi otprilike trebalo da bude na nivou doprinosa jedne Italije, koja je osma svetska ekonomija po veličini ukupnog bruto domaćeg proizvoda.

Pad tražnje

Da li će se pomenuta očekivanja ispuniti, trenutno zavisi od dva ključna faktora, tehničkog i ekonomskog. Da bi 5G našao svoju široku primenu u privredi, neophodno je da se obezbedi dovoljna količina i kvalitet spektra. „Potrebno je da spektar bude odgovarajuće širine, kao i da se omogući pristup spektru raspodeljenom u više frekvencijskih opsega, kako bi bilo moguće pružanje usluga različitim kategorijama korisnika“, objašnjavaju stručnjaci Saobraćajnog fakulteta.

Mobilni operatori, pak zahtevaju da se ne povećava cena spektra, jer će to smanjiti ulaganja, usporiti širenje nove tehnologije i usloviti lošiju pokrivenost. Oni kao ključne prepreke navode previsoke rezervacione cene, godišnje naknade, ograničenu ponudu spektra i loše organizovanje aukcija.

Ipak, trenutno je najneizvesnije kako će se na obim i dinamiku ulaganja u 5G infrastrukturu odraziti posledice aktuelne krize. U uslovima rasta kamatnih stopa, kada investicije zahtevaju znatno više stope prinosa da bi bile isplative, trenutna makroekonomska kretanja predstavljaju veliku prepreku za postizanje očekivanih rezultata. Na to upozoravaju i podaci da su još 2021. godine, zbog ekonomskih potresa koje je izazvala korona a potom energetska kriza, u 40% ruralnih oblasti u razvijenim evropskim zemljama, stope prinosa od investiranja u 5G bile niže od cene kapitala. U isto vreme, mobilni operatori već beleže pad tražnje za tehnološki naprednijim, ali zato i skupljim uslugama, uključujući i 5G mrežu, uz procenu da će se sa padom životnog standarda takav trend nastaviti.

Sve to dovodi u pitanje koliko će ubuduće investitori biti voljni da „odreše kesu“, imajući u vidu procene da je za realizaciju projektovanih ciljeva o zastupljenosti 5G mreže u svetu do 2025. godine potrebno 620 milijardi dolara ulaganja. Najviše novca bi trebalo da ulože SAD i Kanada, gde su mobilni operatori od ukupno planiranih ulaganja u visini od oko 200 milijardi dolara, opredelili čak 98% sredstava za razvoj 5G tehnologije, dok taj udeo u Evropi iznosi 91%, a 84% u azijsko-pacifičkom regionu.

Pored neizvesnosti u pogledu daljih ekonomskih posledica usled sve većih geopolitičkih podela koje je ubrzao rat u Ukrajini, poteškoća je i to što kao i kod svake relativno nove tehnologije, nije lako precizno izračunati koliko će ulaganja u 5G biti isplativa, naročito kada je reč o različitim industrijama, već je moguće dati samo okvirne projekcije.

Tri najveća aduta

Kada se govori o ekonomskom potencijalu 5G, obično se ukazuje na tri segmenta koji obuhvataju unapređeni mobilni širokopojasni pristup, korišćenje mobilnih tehnologija u upotrebi aplikacija interneta stvari (IoT) i podršku aplikacijama koje zahtevaju potpuno pouzdanu komunikaciju sa malim, gotovo nepostojećim kašnjenjima. Mogućnosti primene u privredi u ovom segmentu odnose se na široku primenu autonomnih vozila i dronova, unapređenje industrijske automatizacije i razvoj napredne telemedicine.

Kada je reč o upotrebi autonomnih vozila, najveće ekonomske koristi očekuju se od povećanja bezbednosti saobraćaja, jer bi manji boj saobraćajnih nesreća smanjio gubitak produktivnosti u privredi i izdatke za zdravstveni sistem, kao i administrativne i troškove svih službi koje su na različite načine angažovane prilikom nezgoda.

Upotreba dronova donosi prednosti za mnoge delatnosti, poput poljoprivrede, građevinarstva, saobraćaja i generalno javne bezbednosti, jer smanjuje rizike i vreme koje je potrebno za obavljanje aktivnosti, funkcionalnija je i jeftinija u poređenju sa korišćenjem tradicionalnih vozila.

Primena 5G u medicini podrazumeva negu na daljinu, s ciljem da se postignu bolji rezultati uz manje troškove. Najveća očekivanja su vezana za naprednu telemedicinu, uključujući i daljinsku hirurgiju koja će biti moguća razvojem 5G, kao i robotike, veštačke inteligencije i odgovarajućih aplikacija interneta stvari. Cilj je i da se poboljša produktivnost u bolnicama kroz praćenje medicinskih uređaja i automatsko pokretanje neophodnih medicinskih radnji. Sve ovo vodi nastanku potpuno novog zdravstvenog sistema, takozvane 4P medicine koja je prediktivna, preventivna, personalizovana i participativna.

Naravno, razvoj 5G mreže bi trebalo znatno da unapredi industriju, pre svega proizvodne objekte duž lanaca snabdevanja. U fabričkim postrojenjima 5G može da omogući bežično povezivanje mašina i tako ih učini pokretljivijim, kao i da olakša prilagođavanje proizvoda specifičnim potrebama kupaca, uz veći kvalitet, obim i brzinu i po nižim troškovima. Predviđa se da će u svim lancima snabdevanja, 5G ubrzati razvoj povezanih inteligentnih sistema koji mogu brzo da predvide i rešavaju probleme.

Koje industrije će najviše profitirati od 5G?

Očekuje se da će 5G uticati pozitivno na sve privredne sektore. Međutim, neki sektori će imati više koristi od drugih zbog sposobnosti da integrišu mogućnosti koje pruža 5G u svoje poslovanje. Na osnovu trenutnih projekcija, najveći doprinos 5G tehnologije očekuje se u radu javne uprave, finansijama, zdravstvu i obrazovanju (48%), zatim u prerađivačkoj (38%) i IT industriji (8%), slede trgovina (3%) i ostale delatnosti (1%).

Vladimir Adonov

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Thimo Pedersen, Unsplash

Чланак Da li će ekonomska kriza usporiti 5G mrežu: Prikočili prinosi na ulaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do toga je došlo nakon vesti da će kompanije AT&T i Verajzon početi danas sa uvođenjem 5G bežične mreže, mada su ta dva operatera rekla da će odložiti tu aktivnost u nekim oblastima.

Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) upozorila je da bi 5G signali potencijalno mogli da utiču na pokazatelj visine leta, koji igra ključnu ulogu prilikom sletanja nekih modela aviona po lošem vremenu, a avio-kompanije kažu da se to upozorenje inicijalno odnosi na model Boing 777.

Uprkos najavi AT&T-a i Verajzona da će pauzirati uvođenje 5G mreže u blizini aerodroma, pojedini avio-prevoznici i dalje otkazuju letove ili menjaju modele aviona koji su bili predviđeni na rutama za SAD, prenosi Rojters.

Kasno sinoć, FAA je počela da ažurira podatke o tome koji će aerodromi i modeli aviona biti pogođeni, što će, kako se očekuje, dramatično smanjiti uticaj ranijih skoro 1.500 obaveštenja koje je ovaj regulator izdao povodom ograničenja vezanih za 5G mrežu.

Avio-kompanija Emirejts iz Dubajia, koja najviše u svetu koristi Boing 777, saopštila je da će obustaviti letove ka devet američkih destinacija od 19. januara, datuma koji je najavljen za uvođenje 5G bežične mreže u SAD.

Letovi Emirejtsa prema aerodromima u Njujorku „Džon Ficdžerald Kenedi“, Los Anđelesu i Vašingtonu DC će se odvijati i dalje.

Ograničeni letovi Boingom 777

Dve velike japanske avio-kompanije, Ol Nipon Ervejz i Japan Erlajns, objavile su da će ograničiti letove Boingom 777. Iz Nipona su dodali da otkazuju ili menjaju tip aviona koji koriste na nekim letovima za SAD.

Korejan Er Lajns je saopštio da je zamenio Boingove avione 777 i 747-8 drugim modelima vazduhoplova na šest američkih putničkih i teretnih letova, tajvanski avio-prevoznik Čajna Erlajns je najavio promenu rasporeda nekih letova, a hongkonški Kataj Pacifik Ervejz je izvestio da će koristiti različite tipove aviona ako bude potrebno.

Sve pomenute avio-kompanije su u obrazloženjima navele da su odluke donele reagujući na Boingovo obaveštenje da 5G signali mogu da ometu rad visinomera na modelu 777.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Avio-kompanije zabrinute za bezbednost letova zbog uvođenja 5G mreže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. UTRKA ZA BIJELOM NAFTOM: Litijumska groznica kruži Evropom
Budućnost je u električnim automobilima a benzinski i dizel motori trče počasni krug, najavljuju i političari i proizvođači automobila. Umesto točenja benzina u rezervoare, kod električnih automobila struja se „toči“ u litijumske baterije i tu počinju problemi. Litijuma je malo, potražnja raste, pa se novi rudnici litijuma planiraju i u Srbiji, BiH, Portugalu, Austriji.

10. MOLDAVIJA U POTRAZI ZA IDENTITETOM: Razapeta između tuđih interesa
O Moldaviji, prvoj zemlji u Evropi koja je dobila vakcine iz programa Covax, u medijima se mogu uglavnom pročitati samo tri stvari. Jedna je da ima nadaleko čuveno vino, koje čini gotovo polovinu izvoza ove zemlje. Druga je da ovo vrhunsko vino potiče iz najsiromašnije zemlje u Evropi. Treća je da je u tom siromaštvu ponikao jedan od najozloglašenijih tajkuna, povezan sa „krađom veka“ koja je Moldaviju koštala milijardu dolara, ili osminu njenog BDP-a. To je premalo da opiše sudbinu zemlje koja već tri decenije traga za sopstvenim identitetom, razapeta između tuđih interesa.

12. ŠTA SVE UTIČE NA CENE ZAČINA: Korona, nuklearno naoružanje i klimatske promene u istom sosu
Prinudno zaključani, ljudi su ponovo otkrili čari kuvanja kod kuće, pa je potražnja za začinima tokom pandemije značajno porasla širom sveta. Pored kulinarskih navika potrošača, vrednost ovog tržišta ubuduće će određivati i geopolitički sukobi. To je već slučaj sa šafranom, koji se ilegalno izvozi iz Irana zbog sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji. Na cene začina će uticati i klimatske promene, koje otežavaju uzgoj aromatičnih biljaka, poput vanile. Konsultanska kuća Grand view research predviđa da će zbog navedenih razloga, svetsko tržište začina koje je 2019. godine vredelo 11,5 milijardi dolara, porasti na 14,5 milijardi do 2025. godine.

Biznis

16. NAUČNO TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD – AKCELERATORSKI PROGRAM „RAISING STARTS“: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi
Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučnotehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko interesovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.

20. DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA I SVETSKI TRENDOVI: Digitalna svetlost na kraju optičkog vlakna
Fokus tržišta telekomunikacija je, nažalost, na potpuno pogrešnom mestu. Kao što su nekada vodeće kompanije Nokia i Blackberry izgubile bitku na tržištu mobilnih telefona jer su previdele trendove koji će postati budućnost, isto će se desiti i tradicionalnim telekom operaterima ako se ne prilagode promenama koje donose novi igrači na tržištu i ne zaborave na kvazi monopole.

22. ZAŠTO JYSK ULAŽE U ODRŽIVI RAZVOJ: Sve više kupaca je svesno da nam je Zemlja jedini dom
Proizvod koji kupac poruči preko interneta kod danskog proizvođača nameštaja JYSK, stići će mu u kartonskoj kutiji koja je prilagođena veličini porudžbine. Pored smanjenja otpada i uštede električne energije, ova danska kompanija sada intenzivno radi i na razvoju ambalaže koja je biorazgradiva i na sistemu nabavke samo onih sirovina čija proizvodnja nije naštetila planeti. Zašto se JYSK odlučio na ovakva ulaganja u jednoj od najtežih godina za poslovanje, za B&F objašnjava Sem Harington, menadžer za održivi razvoj u ovoj kompaniji.

24. KAKO SE KRIZA ODRAŽAVA NA POJEDINAČNE INDUSTRIJE: Neravnomerni oporavak
Pored činjenice da pandemija nije jednako pogodila sve industrije, na porast nejednakosti među sektorima utiče i neravnomerni oporavak onih delatnosti koje su najveći gubitnici krize, poput proizvodnje metala, autoindustrije i transporta. Iznenađujući napredak globalne autoindustrije podstaknut je privrednim oporavkom Kine, gde se beleži i rast metalske industrije, pre svega zahvaljujući javnim ulaganjima u infrastrukturu. Transport je i dalje pod velikim pritiskom, s tim što su i u ovom sektoru vidne razlike u oporavku pojedinih vrsta prevoza.

Finansije

26. STEČAJ PREDUZETNIKA: Nova poslovna šansa ili propast?
Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.

28. FINANSIJSKA PODRŠKA EBRD SISTEMU NAVODNJAVANJA U SRBIJI: Krediti za „imunizaciju“ protiv klimatskih promena
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je izdvojila 30 miliona evra kredita za izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i u okolini akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac u Vojvodini. Kreditna podrška je deo zajedničkog programa za borbu protiv klimatskih promena, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). U ovoj finansijskoj instituciji najavljuju za B&F da planiraju nove kredite za efikasnije navodnjavanje useva, jer je ono presudno za održivu proizvodnju hrane.

30. EFEKTI FINANSIRANJA JAVNOG PREVOZA U SRBIJI: Neki ne mogu da trče za atobusom jer ga nema
Godišnje se autobusima gradskog i prigradskog saobraćaja preveze u proseku više od milijarde putnika u našoj zemlji. Trećina građana Srbije nije zadovoljna javnim prevozom, a oko milion njih ne može ni da se žali, jer u 40% gradova i opština javni prevoz ne postoji. Tamo gde je ova usluga od opšteg interesa obezbeđena, sredstva koja se opredeljuju iz lokalnog budžeta za finansiranje javnog prevoza uglavnom nisu efikasno upotrebljena.

Temat – Subvencije: U kom grmu leži zec

35. ŠTA SUBVENCIONIŠU DRŽAVE U REGIONU: Gašenje pandemijskog požara
Dok su prošlogodišnji, „pandemijski“ paketi pomoći u svim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom imali isti cilj – da spreče masovna bankrotstva firmi i otpuštanja radnika, ove godine prioriteti se donekle razlikuju. Tako je, na primer, Severna Makedonija izdvojila veliki deo budžetskih sredstava za pomoć najsiromašnijima, a Albanija za subvencije poljoprivredi. Ono što međutim povezuje države u regionu su brojne domaće i međunarodne kritike o svrsishodnosti pojedinih subvencija, pre svega kada je reč o budžetskim davanjima za javna preduzeća i subvencijama za proizvodnju energije iz uglja i malih hidroelektrana.

38. KOLIKO JE REALAN PLAN O SMANJIVANJU SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI: Previše ako, premalo kako
Fiskalna strategija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% BDP-a do kraja 2023. godine, što je za skoro 40% manje u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. Imajući u vidu da su subvencije za poljoprivredu, železničku infrastrukturu, životnu sredinu i nauku strateški važne, proizilazi da bi znatno morala da se umanji budžetska pomoć javnim preduzećima. I tu cela računica pada u vodu, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

40. NOVČANA POMOĆ PRIVREDI NA LOKALU: Veća dara nego mera
Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.

42. KAKVU DRŽAVNU PODRŠKU PRIŽELJKUJU DOMAĆI PROIZVOĐAČI: Smanjenje nameta je najbolja subvencija
Proizvodne firme u Srbiji rado bi uzele subvencije države koje bi im pomogle da nabave opremu, mašine ili plate obuku radnika, ali bi im više od toga odgovaralo da se konačno „prečiste“ svi nameti koje plaćaju i napravi podsticajan poreski sistem. Stručnjaci skreću pažnju da bi subvencije trebalo da budu ciljane, odnosno da se konačno utvrdi koji su to sektori zaista prioritetni za privredni razvoj, a ne da to jedne godine bude turizam, druge poljoprivreda a treće IT industrija.

44. BUDŽETSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDI: Zdrav sektor i u pandemiji
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini čine 72,6 odsto ukupnog budžeta u Ministarstvu poljoprivrede, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Kontrole načina korišćenja subvencija pokazuju da većina poljoprivrednih proizvođača poštuje svoje obaveze. Stručnjaci smatraju da bi budžetska izdvajanja za modernizaciju poljoprivrede trebalo da budu i veća, jer se pokazalo da je ova delatnost ostala zdrava i u pandemiji.

46. SUBVENCIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Nova energija i stari problemi
Dok se u sektoru energetike pripremaju novi propisi koji će temeljno promeniti sistem subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, reciklažna industrija već beleži devetu godišnjicu „nerazumevanja“ sa državom kada je reč o isplati podsticaja za prikupljanje i tretman otpada. Građani, za sada, mogu da se nadaju samo posrednoj podršci za „ozelenjavanje“ svog svakodnevnog života.

48. SUBVENCIONISANI KREDITI: Mogu li „povlastice“ biti efikasnije?
Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja jednu od ključnih tačaka na kojoj se lomi postojanost privrednog rasta. Ulogu u ostvarenju ovog cilja imaju i subvencionisani krediti, no ostaje veliko pitanje koliko ovaj instrument finansiranja može biti efikasniji u procesu stvaranja konkurentne privrede.

50. PORESKI TRETMAN SUBVENCIJA: Kratkoročno rasterećenje obaveza nekad može biti najveća pomoć
Svim subvencijama u Srbiji je zajedničko to da moraju posebno da se evidentiraju u poslovnim knjigama i vrate u punom iznosu, ako korisnik izgubi pravo na subvenciju. Zakonodavac je uveo ovaj uslov kako bi se sprečile zloupotrebe. Ali sada preduzeća mogu doći u situaciju da više nisu u stanju da ispune uslove koji su im postavljeni prilikom odobravanja subvencija, zbog poremećaja u poslovanju izazvanih pandemijom. Možda je, zato, svrsishodno razmisliti o mogućnosti da korišćenje subvencija miruje određeni period pre nego što poslodavac izgubi pravo na njih.

Intervju

52. ALEKSANDAR ČABRILO, OSNIVAČ I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE HTEC GROUP: U dobrim vremenima se gradi poslovanje, a u lošim reputacija
“Znam da nije lako čuti ’ne’, ali svako ko želi da uspe u preduzetništvu mora da se pripremi da će ga, bar u početku, čuti nebrojeno mnogo puta. Ali bez obzira na to kako se u tom trenutku osećate, morate da nastavite dalje. Mi smo bili jako uporni, ponekad čak i naporni. Ja sam razmišljao ovako – ako mi se od sto vrata na koja sam pokucao otvore jedna, onda odmah krećem da tražim novih sto, kako bi mi se opet otvorila još jedna“, objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač i izvršni direktor HTEC Group-a, kako je na globalnom tržištu uspela ova kompanija koja je osnovana usred svetske finansijske krize, a tokom pandemije je udvostručila svoje poslovanje.

Skener

56. DA LI SU FRILENSERI RADNICI ILI PREDUZETNICI: Dvolična sloboda
Zvanični Brisel upozorava kako su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“, da prihvate ugovor kao samozaposleni. Pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici ili preduzetnici je i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

58. DA LI ĆE TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PREOTETI TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Ćeraćemo se još
Zaokret ka električnim automobilima kao vozilima budućnosti nije samo pitanje ekološke, već i tržišne revolucije sa neizvesnim ishodom kome će od proizvođača ona biti majka, a kome maćeha. Prognoze da će tehnološki giganti zavladati i automobilskom industrijom ne deluju verovatno u bližoj budućnosti. Ali to ne umanjuje njihove ambicije i izglede da dugoročnije zaista preraspodele karte u svoju korist na tržištu automobila. I time uvećaju svoju dominaciju, za koju mnogi misle da je već sada – prevelika.

60. PROIZVODNJA DRŽAVNIH SIMBOLA: Posao s vremena na vreme
Cene državnih zastava su vrlo šarolike, i osim od dimenzije, zavise i od materijala od kog su šivene. Među najjeftinijima su one od poliestera mrežastog tkanja, dok su najskuplje one šivene od satena. U nekim firmama kažu da prodaja državne zastave iznosi svega dva procenta od njihovog celokupnog prometa. Naše istraživanje je pokazalo da se proizvodnjom ordenja ne bavi mnogo firmi u Srbiji i da nerado govore o cenama.

62. UTICAJ STILOVA RUKOVOĐENJA NA RAZVOJ PREDUZEĆA: Najgori su direktori koji se ne mešaju u svoj posao
Direktor, onakav kakvog traže kompanije u svojim konkursima, u životu – ne postoji. Nijedan pojedinac, ma koliko sposoban, nije u stanju da bez dobrog tima podjednako uspešno obavlja sve ključne zadatke od kojih zavisi razvoj preduzeća. Ali od direktora „niko kao ja“ u različitim varijantama, još je gori onaj koji „hvata krivine“. Beskorisni direktor koji ne radi ništa samo da bi opstao je najpogubniji po firmu, saglasni su i stručnjaci i zaposleni.

Nove tehnologije

64. KAKO JE SKROMNI TURSKI PROFESOR OMOGUĆIO RAZVOJ 5G TEHNOLOGIJE: Učenik koji je prevazišao sve učitelje
Razvoj 5G tehnologije je zasnovan na otkriću polarizovanih kodova iz oblasti fundamentalnih nauka, do koga je došao turski profesor Erdal Arikan. Svi su ga ubeđivali da „batali“ rešavanje problema od koga su odustali i „najveći američki umovi“, a kasnije su njegovo otkriće ignorisale i najprestižnije američke kompanije. Nasuprot njima, kineska kompanija Huavej je odmah prepoznala vrednost Arikanovog dostignuća i na njemu razvila inovativnu 5G tehnologiju, uručivši mu i zvanično priznanje za njegov rad. Zahvaljujući tome, danas Huavej poseduje dve trećine svetskih patenata vezanih za polarizovane kodove – deset puta više od najjače konkurencije.

Nauka

66. POTRAGA ZA NAJVEĆIM NEGATIVCIMA U SVEMIRU: Uhvati me ako možeš
Nakon što su uspeli da prvi put snime crnu rupu, a potom i da otkriju onu najbližu Zemlji, naučnici su uz pomoć najnovijih računarskih modela došli do zaključka da u okolini ovih „ubica galaksija“ postoji mnoštvo planeta. Na nekima od njih je moguć i život, ali uz verovatnoću da tamo vreme drugačije protiče nego na Zemlji.

Koktel

68. GOLUBARSTVO U SRBIJI: Na krilima prošlosti
Kada slušate sa kojim nadahnućem golubari pričaju o svom hobiju, učiniće vam se da golubarstvo sasvim sigurno čeka svetla budućnost. Istina je, međutim, potpuno drugačija – sve je manje mladih koji imaju volje, vremena ili sredstava da gaje golubove i da ih treniraju za takmičenja. A zamiranje ove discipline bi predstavljalo nenadoknadivu štetu ne samo za Srbiju već za celu planetu, kažu golubari, jer mi imamo autohtonu vrstu goluba koji u visokom letu pravi najbolje rezultate na svetu.

72. ŽENSKE RIBOLOVAČKE PRIČE: Riba jede pare
Žena je i dalje manje u sportskom ribolovu, ali one kojima je pecanje strast kažu da su ravnopravne, a nekada i bolje od muškaraca. No, bez obzira na pol, ovaj sport nije isplativ kod nas. Naprotiv, riba „jede“ mnogo novca zato što je oprema skupa a mora često da se obnavlja. Na takmičenjima u inostranstvu, naši takmičari uglavnom sve sami finansiraju, dok konkurencija iz drugih zemalja često ima sponzore, pa to izgleda „kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa“.

74. GROCKA – TURIZAM U SOPSTVENOM GRADU: Šetnja duga šest hiljada godina
Beograd među voćnjacima i vinogradima s pogledom na Dunav. Ovako bi mogao da glasi neki od turističkih putokaza za Grocku, jednu od sedamnaest beogradskih opština. Ako živite u nekom drugom delu prestonice, u Grockoj možete da se osećate kao turista u sopstvenom gradu. Što kolima, što peške, u prilici ste da se prošetate kroz šest hiljada godina istorije. I da razmislite o ponudi da uložite u voćnjake.

Komunikacije

76. ZABLUDA KOJA SE PRENOSI S KOLENA NA KOLENO: Kako su zeleni falsifikovali svog „Če Gevaru“
Govor koji je pre dva veka održao indijanski poglavica Sijetl kada je morao da preda zemlju belim doseljenicima, pravi je primer kako istorijske događaje prekrajaju oni koji ih prenose i oni koji ih koriste za svoje potrebe. Njegov govor su menjali decenijama, sve dok neko nije umetnuo upozorenje da će pohlepa belog čoveka uništiti planetu, koje ga je učinilo „Če Gevarom“ ekološkog pokreta. Kult indijanskog „proroka“ traje i danas, iako je u međuvremenu dokazano da su stvarni događaji bili potpuno obrnuti.

Reprint

78. „SONI“ OSTVARIO NAJVEĆU ZARADU U ISTORIJI: Povratak iz „kliničke smrti“
„Soni“ će nakon godina tavorenja imati najveći profit u istoriji – i to ne zahvaljujući elektronici.

Vremeplov

80. IŠČEZLO DRŽAVNO ZANIMANJE: Objavi i nazad dojavi
Dobošari su nekada bili glavni izvor vesti šta država „daje na znanje“ narodu – od objave rata, preko imena dužnika kojima će biti zaplenjena imovina jer nisu platili porez, pa do proglasa da je zabranjeno lenčarenje po kafanama. Podrazumevalo se i da dobošar dojavi vlastima kakvo je „raspoloženje naroda“, ali i da stranke na vlasti koriste ove državne službenike za političku propagandu protiv opozicije. No, kako su bili slabo plaćeni, dobošari su se snalazili za dodatnu zaradu ulazeći u „javno-privatna“ partnerstva. Pored državnih objava, vikali su „čujte i počujte“ i da bi okupljenom narodu čitali oglase privatnika.

Чланак Biznis i finansije 183: Subvencije – U kom grmu leži zec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je rudarstvo ogromna delatnost, u kojoj su nesreće česte a sigurnost radnika bi trebalo da bude prioritet, upotreba 5G će povećati bezbednost i efikasnost zahtevnog rudarskog posla. Na taj način, veliki broj funkcija koje se obavljaju ručno biće digitalizovane, kaže direktor kompanije Huaewi Ren Zhengfei.

„Naš glavni cilj je da povećamo primenu elektronskih, softverskih i računarskih sistema u različitim industrijama. Trenutno smo usmereni na to da primenom naše tehnologije pomognemo rudarskoj industriji u smanjenju broja zaposlenih u svakoj smeni za 10 do 20 odsto, pre svega onih koji se spuštaju u rudarske jame, kako bi njihov rad bio efikasniji i bezbedniji. Osnovna platforma za vađenje uglja je ista kao ona koju pružamo za fabrike gvožđa i čelika, luke i aerodrome. 5G aplikacije su drugačije za različite industrije, ali većina tehnologija je ista“, istakao je Zhengfei.

„Kina ima oko 5.300 rudnika uglja i 2.700 rudnika rude. Ukoliko uspemo da opslužimo više od 8.000 rudnika, mogli bismo da proširimo svoje poslovanje i na rudnike izvan Kine. Smanjenje broja zaposlenih u ovoj industriji može biti od velikog značaja za rudnike koji se nalaze u arktičkim regionima u Kanadi i Rusiji. Vrlo malo ljudi je spremno da živi tamo zbog surovog okruženja. Iz tog razloga, njihovo korišćenje resursa je vrlo neefikasno“, smatra Zhengfei.

Foto: hangela, Pixabay

Чланак Primena tehnologije i u službi bezbednijeg rudarstva: Da li ste čuli za 5G rudnik? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prilikom ture prisutni su mogli da vide da se tehnologija 5G može koristiti za razvoj širokog spektra novih industrijskih aplikacija kao što su inteligentna povezana vozila, pametne fabrike, pametna zdravstvena zaštita, pametne mreže, pametno obrazovanje, bezbednost urbanih sredina, dronovi, pametna poljoprivreda i pametni novi mediji. Više nije samo mobilna tehnologija ograničena na komunikaciju od osobe do osobe.

Jedan po jedan, predstavljeni su primeri upotrebe 5G tehnologije kao i prednosti koje standard povezivanja može ponuditi proizvodnoj industriji, ili uslužni program u slučaju proizvoda koje svakodnevno koristimo. Osim toga, predstavljena je i Huawei 5G AAU antena, najkompaktnija i najlakša 5G antena na svetu. Ovaj model se može brzo i lako instalirati na bilo koje mesto, čak i ono teško dostupno.

Kao deo Galileo Exhibition Hall-a predstavljeni su i uređaji koji pomažu u prijemu jačeg 5G signala. Oni pomažu u postizanju brzina bliskih brzinama optičkog Interneta i menjaju područje zabave 5G emisijama i koncertima koji se emituju u VR ili 8K strimingu. 5G tehnologija neće promeniti samo brzinu kojom preuzimamo datoteke ili pristupamo Internetu.

Osim toga, predstavljen je i Huawei Cyber Security Transparency Centre. Osnovan u Briselu, sa ukupnom površinom od 1000 m² na čak dva sprata, briselski centar za sajber bezbednost, Huawei je zvanično otvorio 5. marta 2019.

Cilj HCSTC platforme je da poboljša reputaciju i uticaj kompanije Huawei na polju bezbednosti i ima tri centra:

1. Experience Centre: prikazuje strategiju kompanije Huawei i pristup kibernetičkoj bezbednosti, bezbednosna rešenja, mogućnosti za istraživanje i razvoj…
2. Innovation Centre: predstavlja sveobuhvatnu platformu znanja za spoljnu komunikaciju, razmenu najboljih praksi i saradnju, radi jačanja međusobnog poverenja
3. Verification Centre: pruža kupcima white-box kod za verifikaciju i testiranje black-boxa

Ovi centri su svojevrsna platforma za unapređenje komunikacije i zajedničkih inovacija sa svim zainteresovanim stranama, javnim i privatnim.

Tokom proteklih 30 godina, Huawei je snabdeo više od tri milijarde ljudi širom sveta. Osim toga, kompanija održava stabilno poslovanje više od 1.500 mreža prevoznika u preko 170 zemalja i regiona. Posvećen kontinuiranom ulaganju u rast ekosistema Huawei će nastaviti putem otvorene saradnje sa partnerima i podržavati napredak industrije.

Чланак Kako Huawei vidi budućnost uz 5G i sajber bezbednost? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veće baterije, koje koriste hemiju litijum-kobalt-oksida (LCO), potrebne su u 5G telefonima, jer anteni, koja se koristi za prenos i prijem radio-talasa, treba više snage od one u 4G telefonima, prenosi Rojters.Za bazne stanice antene za 5G, takođe, potrebno je znatno više energije, što vrši pritisak na električne mreže, a to zahteva upotrebu sistema za skladištenje energije, koji se u Kini sada grade sa litijum-jonskim baterijama koje sadrže kobalt.

Rast potražnje za sistemima za skladištenje energije već je pretekao električna vozila

Kina koja prednjači u prodaji 5G, usporila je poslednjih meseci, ali očekuje se da će doći do porasta, nakon opravka od krize prourokovane pandemijom koronavirusa.

Da će 5G biti glavni razlog potražnje za kobaltom, smatra i analitičar kompanije CR U Džordž Hepel.

Električna vozila ipak bi mogla i da imaju alternativu. Kako Rojters navodi, obično koriste katode izrađene od nikla, kobalta i mangana, ali postoje druge opcije poput litijum-gvožđe-fosfata kojima kobalt nije potreban.

Procene potražnje za kobaltom uglavnom se kreću između 100.000 i 130.000 tona za ovu godinu, udvostručujući se na između 200.000 i 260.000 tona u 2025. godini.

Analitičari očekuju uravnoteženo tržište kobalta ove godine i deficite od 2022. godine kako se bude ubrzavala prodaja električnih vozila i 5G telefona.

„Kako se globalni prelazak na 5G tehnologiju bude ubrzavao, rast na ne-EV tržištima ima značajan potencijal da se proširi na dva fronta: prenosive i sistemi za skladištenje energije“, navodde analitičari „Benčmark mineral intelidžens“ u saopštenju.

Oni dodaju da rast potražnje za sistemima za skladištenje energije već je pretekao električna vozila, mada polazeći od znatno niže baze, a Benčmark predviđa da će potražnja za skladištenjem rasti za 35 odsto godišnje do 2020-ih.

Izvor:B92

Чланак 5G tehnologija značajno će da poveća potražnju za kobaltom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomoćnica ministra Irina Reljin je za Tanjug rekla da se mobilni operatori već obraćaju Ministarstvu da se obavi prodaja spektra za nove servise.

Navela je da je mrežom 4G pokriveno 98% populacije u Srbiji, da većina servisa može da bude pokrivena tom tehnologijom, ali da se u slučaju prodaje spektra proširuje mreža i nastoji se da se uvede nova tehnologija.

Reljin kaže da 4G spada u relativno stare tehnologije, te da se očekuje da će biti raspisana aukcija za 5G, koja je prvobitno bila planirana do kraja ove godine.

“Da bi održali kvalitet mobilne usluge operatorima je potrebno još spektra, onda je logično da se uvodi nova tehnologija”, navela je Reljin.

Svuda u svetu je, kaže, neverovatno veliki nalet uvođenja 5G mreže, a negde je ona odavno razvijena, kao što je u Južnoj Koreji, dok Holandija, Švajcarska, Francuska, SAD i Slovenija proširuju mrežu.

“Japan je napravio strategiju za uvođenje 6G. Do kraja 2030. ta zemlja će imati 6G na celoj svojoj teritoriji”, navela je Reljin.

Izvor: Tanjug

Foto: ArtisticOperations, Pixabay

Чланак Aukcija za spektar 5G u Srbiji odložena za prvi kvartal 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija je, istina, oslabila mogućnosti operatera da grade 5G infrastrukturu, naterala regulatore da odlažu aukcije za novi spektar i smanjila tražnju za novim telefonima.

Međutim, ublažavanje mera u Kini, zajedno sa činjenicama da 5G u ovoj zemlji ozbiljno uzima maha i da su telefoni uglavnom povoljni, znači da je ukupna prognoza i dalje optimistična.

Cene će padati ispod 400 dolara brže nego što se ranije očekivalo

Analitičari napominju da je 5G mreža već implementirana u 17 zemalja i veruju da će globalno tržište mobilnih telefona ostvariti potpuni oporavak do 2022. godine. Do 2023. godine, predviđa se da će biti 3,2 milijarde 5G konekcija. Kina će ove godine dostići prekretnicu od 100 miliona, a milijardu konekcija imaće 2024. godine.

„Dolazak novih čipseta i žestoka konkurencija na globalnom tržištu telefona dovešće do brzog uvođenja 5G mreže u pametne telefone. Cene će padati ispod 400 dolara brže nego što se ranije očekivalo. Ovaj trend će odigrati veoma veliku ulogu u tome da 5G mreža postane široko rasprostranjena“, kažu u analizi.
Izvor: B92

Чланак 5G mreža će do 2022. godine imati preko milijardu konekcija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je saopšteno iz ove kompanije, pored postavljanja optičkog kabla od jednog gigabita na krov sveta, sada su postavljene i bazne stanice koje omogućavaju dual-gigabit mrežu.

​Iz „Huaveja“ navode da će superbrza mreža omogućiti i naučna istraživanja, praćenje životne sredine, direktne prenose visoke rezolucije i druge digitalne aktivnosti na najvišoj planini sveta.

Osim bazne stanice na 6.500 metara nadmorske visine, postavljene su još dve takve, jedna u baznom kampu planinara na 5.300 metara i druga u tranzicijskom kampu na 5.800 metara nadmorske visine.

Kompanija „Huavej“ navodi da će se o 5G baznim stanicama na krovu sveta starati ekipa stručnjaka koja će to raditi neprestano, te neće biti problema u radu.

Izvor: Srbijadanas

Чланак Kinezi postavili 5G mrežu na Mont Everest се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naučnici smatraju da nema nikakvih dokaza koji bi potvrdili navode o povezanosti 5G tehnologije i širenja virusa. Ali to, kao i uvek, ljude ne sprečava da traže i objavljuju neke svoje “dokaze”. Rezultat ovih trdnji bili su i napadi na 5G prijemnike širom Evrope. Ljudi su naime odlučili da spaljuju stubove koje krive za širenje zaraze.

Brisanje tvitova

Tviter odlučio da ne briše sve tvitove koji se bave 5G mrežom. Uklanjaće uglavnom objave koje pozivaju na akciju rušenja i uništavanja baznih stanica i one koje šire paniku i izazivaju nemir.

Korisnici će i dalje moći da razmenjuju informacije do kojih su došli “raskrinkavajući” državne i tajne tehnoloških giganata. A tu zaista ima materijala. Jedna od ovih teorija bavi se imunim sistemom ljudi koje nekako 5G mreža uspeva da uništi, pa su podložniji virusu. No, ima čak i onih koji smatraju da se koronavirus prenosi upotrebom 5G tehnologije.

Foto: pixundfertig, Pixabay

Чланак Tviter briše postove koji pozivaju na uništavanje 5G antena се појављује прво на Biznis i Finansije.