Naime, prezasićenost ovčetinom u ovoj nama dalekoj zemlji dovela je do pada cena, a neki farmeri nažalost ubijaju ili poklanjaju svoje životinje, kako bi uštedeli na troškovima. Drugim rečima, više im se ne isplati da ih gaje – barem ne u tolikom broju. Cene ovčetine su pale za 70% u protekloj godini, na 1,23 dolara po kg, pokazali su podaci MLA.

– Australija je imala nekoliko veoma dobrih sezona poslednjih godina, što znači da je stado ovaca dostiglo 78,75 miliona grla: to je najviše od 2007. godine – rekao je jedan od analitičara u MLA, Tim Džekson.
Sa ovim rastom broja stada, odnosno grlo direktno su povezane padavine, zabeležene u poslednje tri godine posebno u regionima kao što su Novi Južni Vels i Viktorija. Padavine su, naime, idealne za uzgoj trave – pogodne za ishranu i uzgoj stoke.

– Što je više padala kiša i što je tržište duže ostajalo u pokretu, to je više nagnalo proizvođače da zadrže ovce koje bi inače eliminisali, a kao rezultat toga, broj životinja je nastavio da raste – rekao je za CNBC predsednik „Sheep Producers Australia“, Endru Spenser.

Poljoprivrednici su u proteklom periodu videli ogroman pad profitabilnosti… Svakako, farmeri bi radije dali životinje besplatno, nego da ih ubiju, što i čine; ali, nema mnogo onih koji bi uzeli te ovce.

Prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke

Očekuje se, pritom, da će stado ovaca u Australiji porasti za 23% u odnosu na 100-godišnji minimum zabeležen u 2020. godini, pokazala je statistika MLA. Shodno tome, prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke, signalizirajući preokret u odnosu na neočekivani prihod koji su farmeri uživali pre tri godine.

Tada su cene ovčetine bile rekordno visoke.

Snižene cene su, dodaje CNBC, dvostruki udarac za farmere, koji sada moraju duži vremenski period da hrane ogromna stada ovaca, iako su se vremenske prilike ove godine pogoršale. Australijski meteorološki biro je nedavno konstatovao najsušniji septembar u istoriji, a suvo vreme i dalje ne popušta.

Takođe, Biro je u novembru upozorio da će se El Ninjo – klimatski okeanski fenomen – nastaviti svoj intenzitet i da je vrlo verovatan snažan pozitivan IOD (Indian Ocean Dipole), što sugeriše da će narednih nekoliko meseci i dalje biti relativno vruće i suvo.

Loše vremenske prilike će, generalno, smanjiti zalihe hrane. Kao rezultat toga, farmeri pokušavaju da smanje svoja stada ovaca, što može uključivati slanje stoke u klanice i fabrike za preradu mesa.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Australija ima previše ovaca, cena ovčetine pala za 70 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovogodišnji rod avokada u Australiji veći je za 26 odsto od prošlogodišnjeg, bar prema podacima poljoprivredne banke Rabobank. To je rezultat enormnog rasta sadnje ovog voća na pomenutom kontinentu, koji je intenziviran u poslednjih nekoliko godina.

Budući da iz godine u godinu avokada ima sve više na policama australijskih radnji, cena ovog voća je pala i to za 47 odsto u odnosu na njen petogodišnji prosek. To konkretno znači da se jedna voćka prodaje za jedan australijski dolar, što je oko 70 evrocenti.

Zato je potrošnja avokada povećana ali ne dovoljno da bi se potrošio ceo ovogodišnji rod. Ukoliko australijski poljoprivrednici ne izvezu ili ne prodaju više ovog voća, pitanje je gde će ga odlagati, odnosno šta će činiti sa svim onim neprodatim voćkama koje će završiti u đubretu. Iz tog razloga apeluju na kupce da u svoju potrošačku korpu dodaju koji avokado više, jer osim ličnog zdravlja važno je i zdravlje ekonomije njihove zemlje.

Izvor: ABC News

Foto: Pixabay

Чланак Zbog rekordnog roda avokada australijski poljoprivrednici apeluju na potrošače da više jedu ovo voće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropske države pokušavaju da svoje energetske potrebe, koje su ranije zadovoljavale ruskim energentima, sada podmire uvozom tečnog prirodnog gasa, koji će potom pretvarati u gas. Problem je međutim što tečnog prirodnog gasa nema dovoljno na tržištu. Analitička kuća Rystad Energy objavila je da će u ovoj godini tražnja za tečnim prirodnim gasom nadmašiti njegovu ponudu. Konkretno, u 2022. na globalnom tržištu će se naći 410 miliona tona ovog energenta, a tražnja za njim iznosi oko 436 miliona tona.

Budući da je njegova ponuda na tržištu limitirana a da su se pojavili novi kupci, to znači da će neki stari ostati bez ovog energenta. A jedna od zemalja koje su polagale velike nade u tečni prirodni gas je Australija.

Nema gasa, a nema ni brodova

Ova zemlja i sama proizvodi značajne količine pomenutog energenta, šta više, ona je i najveći svetski izvoznik istog, ponajviše azijskim zemljama. Ali, pošto su polja ovog gasa daleko od Sidneja, Melburna i drugih gradova na istoku zemlje, ona je planirala da za tu teritoriju uvozi tečni prirodni gas. Prema računici njenih zvaničnika, ukoliko ne započne da uvozi veće količine gasa do 2026. godine biće u ozbiljnom deficitu koji će uticati na stabilnost energetskog sistema. Zato je planirala da izgradi pet terminala za uvoz tečnog gasa, koji mogu primati specijalne brodove za transport ovog energenta.

Međutim, sada će svi koji planiraju da grade te terminale – Viva, Squadron Energy, Venice Energy, Vopak i EPIK, morati da odlože svoje planove do daljnjeg, ne samo zbog smanjene ponude tečnog prirodnog gasa na tržištu, već i zbog deficita brodova koji ga prevoze. Jer, mnogi od tih brodova sada su na putu ka evropskim zemljama.

Izvor: oeDigital

Foto: Pixabay

Чланак Masovnom kupovinom tečnog prirodnog gasa Evropa ugrozila Australiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koale su proglašene ugroženom vrstom u Novom Južnom Velsu, Kvislandu i na teritoriji australijske prestonice.

Ekološki aktivisti krive federalne vlasti za ovakvu situaciju zato što nisu na vreme preduzele mere da spreče smanjenje populacije koala.

Prema podacima Međunarodne unije za konzervaciju prirode, sada je u divljini preostalo 500.000 ovih životinja, međutim iz neprofitne Australijske fondacije za koale kažu da ih zapravo ima manje od 60.000.

U poslednjih nekoliko godina zabeležen je drastičan pad broja koala zbog raskrčavanja njihovih habitata za potrebe poljoprivrede i razvoja. Na opadanje ove populacije dodatno je uticalo širenje hlamidije među koalama, koja uzrokuje neplodnost i smrt. Njihovom opstanku odmogao je i veliki broj šumskih požara koji je posledica klimatskih promena. Prema nekim prognozama oko 60.000 ovih životinja je izgubilo život samo tokom požara 2019. i 2020. godine.

U izveštaju koji je 2020. Godine predat vlastima Novog Južnog Velsa stoji da ukoliko se istrebljivanje koala nastavi ovim tempom one će potpuno izumreti do 2050. godine.

Foto: Pixabay

Чланак Koale proglašene ugorženom vrstom u Australiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nacrt ovog zakona uzburkao je javnost u proteklih nekoliko meseci. Gugl i Fejsbuk su se oštro protivili ovoj najavi australijskog zakonodavstva, a čak se u jednom trenutku u celu ovu zamrzlamu umešala i američka vlast. Međutim, Australijanci su istrajali u svojoj odluci.

No, prilikom iščekivanja usvajanja ovog zakona, Fejsbuk je već objavio da će u naredne tri godine investirati milijardu dolara u medijsku industriju.

Ova kompanija podsetila je javnost da ona konstantno pruža materijalnu podršku medijima. “Od 2018. godine investirali smo 600 miliona dolara u medije a planiramo da ta sredstva povećamo na milijardu dolara u naredne tri godine”, piše na blogu Nika Klega iz ove popularne društvene mreže.

Prethodno je Fejsbuk skopio dogovore o saradnji sa mnogim britanskim medijima, među kojima su i Gardijan, Telegraf, Fajnenšl Tajms i drugi. Tako će im omogućiti da se njihove vesti plasiraju u Fejsbukovoj rubrici za medije (Facebook News). Sada o ovakvom načinu prenošenja vesti pregovara i sa nemačkim i francuskim medijima, a sa američkim je već postigao sličan dogovor. Da li će mu to pomoći da izbegne plaćanje korišćenja sadržaja ostalih medija, ostaje da se vidi.

Gugl pak ima drugačiji pristup. On je najavio da će osnovati sopstveni medijski portal sa kojeg će prenositi sadržaje. Zato je već sklopio partnerstva sa lokalnim portalima sa kojih bi preuzimao vesti.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Australija usvojila zakon o tehnološkim gigantima i plaćanju medijskih sadržaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, dok se u proceduri nalazio zakon koji bi tehnološkim gigantima “izbio iz džepa” deo prihoda, SAD su intervenisale tražeći njegovo povlačenje. Do toga nije došlo, pa su dva giganta, Fejsbuk i Gugl, zapretila novim merama. Gugl je najavio da bi se mogao povući iz Australije a Fejsbuk da bi mogao ukloniti vesti sa svog fida u ovoj zemlji.

Međutim, sada stižu nove vesti iz Gugla – najava osnivanja inormativnog portala Njuz šoukejs (News Showcase) u vlasništvu ove kompanije. Pomenuta medijska platforma je najavljena još prošle godine, a njeno uvođenje planirano je u Australiji, Nemačkoj i Brazilu. Međutim, pošto je tzv. “medijski zakon” poslat u australijski parlament na glasanje, Gugl je ugasio ovaj projekat u Australiji.

Sada međutim planira da ga oživi, i to kao odgovor na pomenuti zakon. Ovo neće biti nova medijska kuća, već autlet vesti nekoliko australijskih lokalnih medija sa kojima Gugl bude imao ugovor o prenošenju njihovog sadržaja. Navodno neće biti moguće prenošenje njihovog celokupnog sadržaja već samo određenih vesti.

Dok u Australiji država i tehnološki giganti još odmeravaju snage, u Francuskoj je Gugl pristao na dogovor sa medijskim kućama da ne objavljuje njihove sadržaje ukoliko oni na to nisu pristali. Naravno, besplatno.

Izvor: MediaWeek

Foto: TheAngryTeddy, Pixabay

Чланак Gugl bi mogao napraviti sopstveni medijski portal u Australiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, prema nacrtu ovog zakona, digitalni izdavači i platforme poput Gugla i Fejsbuka će morati da plaćaju medijima za sadržaje koji se objavljuju na njihovim stranicama.

Međutim, Amerikancima se ova ideja nimalo ne sviđa. U zvaničnom zahtevu koji je vlast Sjedinjenih Američkih Država podnela australijskim zvaničnicima piše da bi trebalo suspendovati ove planove, i umesto njih “proučiti tržišta i, po potrebi, razviti dobrovoljni kodeks”.

Takođe piše i da je američka vlast zabrinuta zbog “pokušaja da se regulišu konkurentske pozicije određenih tržišnih igrača… što bi moglo imati veoma štetne posledice”. Pominje se i briga o “međunarodnim trgovinskim obavezama Australije”.

Međutim, čini se da se Australijanci nisu mnogo uplašili, bar sudeći prema rečima tamošnjeg ministra finansija Džoša Frajdenberga koji odlučno tvrdi da će poštovanje ovog zakona biti obavezno za tehnološke gigante.

Izvor: Rojters

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак SAD traže od Australije da povuče iz procedure zakon o obavezama tehnoloških giganata prema medijima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše, istine radi, nije cela godina bila u plusu za australijske bogataše. Tokom marta, kada su uvedene karantinske mere, njihovo bogatstvo se smanjilo ali je potom, sa popuštanjem mera, ono značajno poraslo.

Tako su se australijski bogataši, bar prema Blumbergovom indeksu milijardera, pokazali kao najotporniji na ovu krizu. Naime, tokom pandemije je bogatstvo britanskih i američkih milijardera poraslo „samo“ za četvrtinu, dok su Australijanci povećali svoje bogatstvo više od 50 procenata.

Međutim, veliki problem ove zemlje je, pišu australijski mediji, to što običnim građanima ni izbliza nije toliko porastao standard. Šta više, većini je pao.

Foto: Pixabay

Чланак Australijski milijarderi tokom pandemije postali još 50% bogatiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se kod nas meštani sela oko Loznice bune zbog dolaska iste ove kompanije u njihov kraj, strahujući da će iskopavanja ugroziti reke Jadar i Drinu i izazvati ekološku katastrofu, u Australiji se nešto slično već desilo. Doduše, nije u pitanju životna sredina, već istorijsko nasleđe.

U eksploziji za koju je odgovoran Rio Tinto uništena je pećina stara 46.000 godina u kojoj su otkriveni najstariji poznati primer koštanog alata u Australiji, naoštrena kengurova kost stara 28 hiljada godina i pletenica stara 4.000 godina. Međutim, u pećini se takođe, prema nekim analizama, nalazilo i osam miliona tona prvoklasne rude gvožđa, vrednih 96 miliona dolara. Možda potonja brojka pojašnjava zašto je Rio Tinto ipak dobio dozvolu za vađenje metala iz jednog od najznačajnijih australijskih arheoloških nalazišta.

Posle Rio Tintove eksplozije koja je oštetila pećinu, sprovedena je istraga i parlament je doneo odluku da kompanija mora kompenzovati štetu Aboridžinima, koji su vlasnici zemljišta na kojem se incident odigrao.

U izveštaju parlamenta pod nazivom “Nikad više” stoji i da je rudarski gigant znao vrednost onoga što će uništiti ali je ipak to učinio. Zato poslanici predlažu moratorijum na rudarenje u toj oblasti ali i promenu zakona o zaštiti nasleđa, kako bi se ono ubuduće bolje čuvalo.

Rio Tinto je obećao da će pooštriti kontrole miniranja, kako se ovako nešto ne bi ponovilo.

Izvor: BBC

Foto: falco, Pixabay

Чланак Rio Tinto mora da popravi štetu koju je uzrokovao u aboridžinskoj pećini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako smo navikli na rafalnu razmenu taksi između SAD i Kine, azijska ekonomija je odlučila da ovu meru ne primenjuje samo kada su u pitanju američki proizvodi. Ovaj put ona je namenjena i australijskom vinu za koje će se takse kretati između 107 odsto i 212 odsto.

Kina je inače najveći uvoznik australijskog vina na svetu, tako da će pomenute takse biti veliki udar na proizvodnju tog alkoholnog pića u Australiji.

Kineski zvaničnici kažu da je razlog tome podatak da se australijska vina u azijskoj zemlji prodaju čak i po nižim cenama nego u njihovoj matičnoj zemlji, zahvaljujući izvoznim subvencijama. Međutim, Australija demantuje ovu tvrdnju.

U prethodnim mesecima Kina je sličnu stvar radila i po pitanju uvoza australijskog uglja, šećera, ječma i jastoga.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Kina povećava takse i za australijske proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.