Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Dodaje se i da će Sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih.

Inače, Kina u Srbiju najviše uvozi upravo telekomunikacionu opremu, na koju više neće plaćati carine. Uvoz ove opreme raste svake godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz telekomunikacione opreme iz Kine u Srbiju je od janura do jula 2023. godine iznosio čak 194,1 miliona evra. To je rast od skoro devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. U toku cele 2022. godine Kina je u Srbiju izvezla telekomunikacionu opremu vrednu 333,8 miliona evra, a u toku 2021. godine 287,7 miliona evra.

Iako je izvoz iz Srbije u Kinu poslednjih godina rastao, što zvaničnici često ističu, najveći deo tog izvoza je bakar koji u Boru rudari kineski Ziđin. U toku 2022. godine 90 odsto izvoza u Kinu činile su rude bakra.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Koji proizvodi će biti oslobođeni carine prilikom uvoza i izvoza u Kinu i Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

U sezoni odmora i putovanja uobičajno je da na graničnim prelazima bude više putnika nego obično, pa sve granične službe, uključujući i carinu, rade punim kapacitetom kako bi putnici što lakše i brže prešli granicu. Ipak, koristan savet je da tokom putovanja proveravate stanje na prelazima preko aplikacija dostupnih na mobilnim telefonima, kako biste mogli na vreme da odreagujete i odlučite se za korišćenje nekog od manje opterećenih graničnih prelaza gde ponekad nema nijednog vozila.

Da bi prelazak granice bio što efikasniji, bez nepotrebnih zadržavanja i neprijatnosti, u Upravi podsećaju da bi putnici pre putovanja trebalo da se informišu o važećim propisima koji se nisu menjali u odnosu na prethodnu sezonu.

Prenos novca

Unos novca u Srbiju je slobodan, ali prenos gotovine u iznosu većem od 10.000 evra (u dinarima ili bilo kojoj drugoj stranoj valuti) mora biti prijavljen. To znači da u slučaju da sa sobom nosite više od 10.000 evra, dužnost vam je da to prijavite kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje i da prilikom prijave popunite odgovarajući Obrazac. Pomenuti iznos od 10.000 evra se odnosi na svakog pojedinačnog putnika, pa i na maloletnu decu.

Lični prtljag

Lični prtljag čine svi predmeti koje putnik nosi sa sobom, a služe mu dok je na putovanju (npr. odeća, obuća sportski rekviziti, tehnički uređaji itd.). Ukoliko se radi o nekom vrednijem rekvizitu ili uređaju, savetujemo putnike da popune Obrazac o privremenom iznosu kako bi po povratku u zemlju mogli da dokažu da su prethodno taj predmet izneli iz zemlje, te da on ne podleže naplati uvoznih dažbina.

Međutim, u ličnom prtljagu mogu da se nađu i neke stvari za koje postoje jasna količinska ograničenja, kao što je to slučaj sa akciznom robom.

Duvanski proizvodi

Duvan i duvanski proizvodi mogu biti deo ličnog prtljaga, ali samo u ograničenim količinama i to:

· 50 cigareta

· 25 cigarilosa

· 10 cigara (tompusa)

· ili kombinacija navedenih proizvoda u manjim količinama

Alkohol

U prtljagu može da se nađe i neko alkoholno piće i to:

· 1 litar žestokog pića i 1 litar vina

Hrana

Putnik sa sobom može da unese ili iznese hranu koja mu je potrebna tokom putovanja (sendviči, grickalice, voda, sokovi i sl.) u razumnoj količini, kao i da ponese nešto fabrički upakovane hrane za koju je očigledno da služi za njegove lične potrebe. Međutim, treba voditi računa da unos hrane životinjskog porekla podleže posebnim ograničenjima i da njena količina ne sme prelaziti 1 kilogram.

Lekovi

Putnik u ličnom prtljagu sme da ponese lekove koji su mu potrebni za ličnu upotrebu ili za ljubimca kog vodi sa sobom, u količini koja je neophodna za uobičajnu terapiju ne dužu od 15 dana. Međutim, ukoliko koristite lekove koji sadrže psihoaktivne supstance, zvanično mišljenje lekara će vam biti potrebno za sve preko jednog pakovanja koje sadrži 30 pojedinačnih tableta.

Nakit i dragocenosti

Najsigurnije je da prijavite sve dragocenosti koje nosite sa sobom i poštedite sebe neprijatnosti i rizika da vam one budu privremeno ili trajno oduzete. To se odnosi kako na lični nakit koji nosite na sebi ili u prtljagu, tako i na zlato u obliku pločica, poluga i novčića.

Povratak sa putovanja

Po povratku u zemlju, bez naplate dažbina možete uneti robu koju ste kupili u inostranstvu ukoliko njena vrednost ne prelazi iznos od 100 evra. Ako se, pak, radi o nekoj vrednijoj stvari od navedenog iznosa koju ste kupili za svoje potrebe, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, takvu robu treba da prijavite i ona može biti ocarinjena na samom graničnom prelazu u tzv. “skraćenom postupku“. U tom slučaju, na carinsku osnovicu (procenjenu vrednost robe) zaračunava se carina od 10%, a na dobijeni iznos se obračunava PDV od 20 odsto.

Uprava carina savetuje putnike da više detalja o tome šta je prema važećim propisima Republike Srbije dozvoljeno prenositi preko granice i u kojoj količini, saznaju na sajtu Uprave carina u brošuri “Vodič za putnike“, koja je u elektronskom obliku dostupna na https://www.carina.rs/pres/brosure.html, ali da obavezno provere i informacije na sajtovima carinskih administracija zemalja u koje putuju jer propisi nisu identični u svim zemlja.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve putnici smeju da prenose preko granice? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema nacrtu odluke EAEC, bescarinska kvota do 400 tona godišnje važiće za neke vrste sireva i puter.
Kvota za izvoz u Rusiju je 253,53 tone, Jermeniju 2,07 tona, Belorusiju 20,04 tona, Kazahstan 121,4 i Kirgiziju 2,96 tona.
Srbija će moći da izveze bez carine 35 hiljada litara čistog alkohola godišnje u vidu alkoholne tinkture dobijene destilacijom vina ili komine grožđa.

Kvota za ta tržišta za cigarete iznosi dve milijarde komada godišnje.

Obezbedjivanje kvote Srbiji predviđeno je sporazumom o zoni slobodne trgovine izmedju EAEC i Srbije od 25. oktobra 2019. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Evroazijska ekonomska zajednica će Srbiji obezbediti bescarinske uvozne kvote za pojedinu robu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprava carina održala je danas prvu e-licitaciju trajno oduzete robe. Ovakav način prodaje – preko interneta – od sada je pravilo i za druge zaplenjene carinske predmete koji će se javno prodavati na licitacijama, što uključuje i automobile.
Sat prodat za 900.001 dinar bio je najskuplje ponuđeni predmet na prvoj e-licitaciji. Njegova početna cena bila je 885.000 dinara, a licitirala su ukupno tri kupca. Prvobitno je sopšteno da je cena po kojoj je prodat – 895.000 dinara. Ali, ubrzo je rečeno da je zbog kašnjenja u prikazu aplikacije na konferenciji za novinare koja je trajala od početka e-licitacije – saopštena niža cena, i da je konačna cena veća.

Ponuda data u poslednjoj sekundi

Aplikacija za e-licitaciju se, kako objašnjavaju u Upravi carina, ne apdejtuje automatski, pa je kraj licitiranja za najskuplje ponuđeni predmet proglašen pred novinarima u trenutku isteka vremena, ali se po „osvežavanju“ stranice videlo da je aplikacija zabeležila i ponudu datu u poslednjoj sekundi. Time je cena uvećana za još 5.001 dinar, pa je postignuta prodajna cena od 900.001 dinar, rečeno je na kraju konferencije za novinare.

Posmatrajući prema ponuđenoj početnoj ceni, na drugom mestu bio je muški ručni sat „Omega speedmaster“, koji je prodat po ceni od 1.355.000 dinara, što je oko 11.500 evra.

Za razliku od prvog sata za koji je licitiralo troje građana, za ovaj je licitiralo čak sedam kupaca i gotovo mu udvostručilo cenu sa početne 773.000 dinara.
Inače, početna cena za „Iblo“ bila je 885.000 dinara, što je oko 7.500 evra.

Identitet kupaca ni za jedan predmet sa e-licitacije nije poznat za javnost, pošto se licitiranje obavlja pod šifrom.

Šta je u izgubljenom prtljagu

Za izgubljeni prtljag nadmetalo se 17 kupaca i to isključivo firme. Carina „u paketu“ prodaje ukupno 99 predmeta među kojima su koferi, dečja kolica, neka pomagala.

Šta je u koferima – i dalje je nepoznanica.

Zna se samo šta nije – nema lekova, narkotika, zapaljivih sredstava, oružja.

Prema rečima Božidara Đurića, voditelja licitacije iz Carinarnice Beograd, reč je o izgubljenom prtljagu na Aerodromu Nikola Tesla za koji se 100 dana niko nije interesovao – ni putnici, ni drugi aerodromi.
Prtljag je, kaže Đurić, detaljno pregledan i na skenerima i fizički. Sva roba poput lekova, narkotika, zapaljivih sredstava se izvlačila i uništavala.

Pola sata pred kraj licitacije, koja traje do 13.30 časova, cena za ovaj izgubljeni prtljag je sa početnih 39.600 dinara izlicitirana na 100.040 dinara. Na kraju je postignuta cena od – 150.000 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Završena prva carinska e-licitaciji, evo šta je i po kojoj ceni prodato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva elektronska licitacija robe zaplenjene na srpskim granicama biće održana 30. marta 2022. godine.
Na prvoj e-licitaciji biće ponuđeni predmeti grupisani u, kako smo izbrojali na sajtu Carine – ukupno 20 „stavki“ . Tu su i firmirani skupoceni ručni satovi, razne ženske tašne, mobilni telefoni, projektori… ali i pomenuti izgubljeni prtljag.

Jednu od 20 stavki u ponudi čini tačno – 460 predmeta.

Reč je o 230 komada slušalica za mobilni telefon i 230 usb kablova. Oni se nude po početnoj pojedinačnoj ceni od 150 dinara za slušalice i 100 dinara za usb kabl. Za ove predmete mogu da licitiraju firme i preduzetnici, ali zato za kupovinu novog muškog ručnog sata hublot bing bang, koji novog vlasnika traži za minimum 885.000 dinara, mogu da licitiraju i građani.

„U skladu sa idejom potpune digitalizacije poslovanja, Uprava carina Srbije uvodi novi način prodaje trajno oduzete robe i to isključivo putem interneta“, navode u Upravi carina.

Kako se ističe u saopštenju, svi zainteresovani za učešće na prvoj e-licitaciji mogu već da se prijave na sajtu Uprave carina. Na sajtu su dostupni i opšti uslovi prodaje robe, kao i korisničko uputstvo.

„Rok za prijavljivanje potencijalnih učesnika za prvu e-licitaciju i uplatu kaucije za učešće je petak 25. mart“, navodi se u saopštenju.

Izvor; N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta će Carina prodavati na prvoj e-licitaciji, koja se održava 30. marta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavlja se pitanje – šta se, posle zaplene, dešava sa tim stvarima. U Upravi carina za portal N1 kažu da se one, posle odluke suda o trajnom oduzimanju – ili uništavaju, ili prodaju na javnim licitacijama. Zaplenjen keš ide direktno u budžet, a životinje – u zoološki vrt.

Otkrivene carinske prekršaje procesuiraju prekršajni sudovi po mesnoj nadležnosti. Sud je taj koji, pravosnažnom presudom, odlučuje i o krajnjoj sudbini robe oduzete u prekršaju, kao i o zaštitnim merama.

„Ukoliko sud pravosnažnom presudom naloži da se roba iz prekršaja trajno oduzme, u zavisnosti od prirode robe – sud donosi i odluku o daljem postupanju sa njom. Na primer, ako su u pitanju zabranjene supstance, narkotici, lekovi, akcizni proizvodi poput duvana i cigareta – oni se uništavaju. A, ako je reč o robi široke potrošnje, nalaže se njena prodaja na javnim licitacijama. Isto se dešava i sa vozilima oduzetim u prekršajima iz bilo kog razloga“, navode za portal N1 u Upravi carina.

Javna licitacija

Carinska služba podnosi prekršaju prijavu, a njen zadatak je i da, kako ističu – sprovede konačnu odluku suda, odnosno organizuje javnu licitaciju na kojoj će roba za koju je tako naloženo – biti prodata.

„Javne licitacije organizuje Uprava carina po carinarnicama kada se za prodaju prikupi dovoljna količina robe“, objašnjavaju u Carini.

Kada je reč o drugim vrstama robe zaplenjene u prekršajima, sagovornici N1 ističu da za svaku postoji jasno propisana procedura šta se sa njom dalje dešava.

Pokretne stvari (satovi, nakit i telefoni) se takođe prodaju na javnim licitacijama, kao i sve vrste vozila.

Zaplenjeni lekovi, narkotici, cigarete i duvan se, kako ističu u Upravi carina – uništavaju.

Životinje, keš, antikviteti

Nelegalna trgovina životinjama koje spadaju u zaštićene vrste odavno je postala unosan biznis na svetskom nivou.

Procene su Interpola da se vrednost nelegalne trgovine zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama globalno kreće i do 20 milijardi dolara godišnje.

Srpski carinici su u neprijavljenom prtljaju putnika otkrivali i žive životinje, ali i šape aligatora, preparirane vučje glave, krzna leoparda…

Žive životinje se predaju dežurnim veterinarskim inspektorima koji ih smeštaju u najbliži zoološki vrt.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine nadležno je za mrtve primerke životinja, delove, derivate i proizvode. Oni se drže u Prirodnjačkom muzeju ili u Ministarstvu zaštite životne sredine za potrebe edukacije u cilju zaštite i očuvanja divljih vrsta, ali i za za obuku nadzornih organa koji vrše kontrole.

Kada je reč o gotovini, zaplenjeni neprijavljeni novac se uplaćuje na namenski račun Narodne banke Srbije, a potom ide direktno u državni budžet.

„Pored novca oduzetog u deviznim prekršajima, u državni budžet direktno se slivaju i sva sredstva ostvarena prodajom robe na javnim licitacijama“, ističu u Upravi carina.

„Ukoliko je reč o umetničkim delima ili antikvitetima, oni se predaju institucijama kulture koje imaju uslova za njihovo čuvanje“, ističu u Upravi carina.

Podsetimo, zaplenjena slika čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, koju je letos gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Nikola Kovačević uneo u Srbiju, nalazi se u trezoru Narodne banke Srbije. U ovom slučaju prekršajni postupak zbog unošenja umetničke slike u zemlju bez prijavljivanja još nije okončan, ali se slika – umesto u carinskoj ispostavi gde je prekšaj i nastao i gde bi slika trebalo da se nalazi do okončanja postupka – čuva u trezoru NBS, pošto je neophodno da se čuva pod određenim uslovima.

Izvor: N1

Vesti: Pixabay

Чланак Šta se posle zaplene na carini, dešava sa tim stvarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Upravi carina ističu da postoji mnogo načina za prepoznavanje potencijalnog krijumčara, objašnjavajući da carinski službenici moraju biti i dobri psiholozi jer na raspolaganju imaju svega nekoliko trenutaka da odluče da li bi nekoga trebalo detaljno pregledati ili ne.

Napominju da je jedan od znakova za „alarm“ neobično ponašanje putnika, bilo da se radi o preteranoj nervozi ili pak isuviše prisnom i razdraganom pristupu.

Lista krijumčarene robe i načina na koji šverceri pokušavaju da je prenesu preko granice skoro da nema kraja, a u nastavku teksta donosimo pregled nekoliko najvećih, kao i najbizarnijih carinskih zaplena u 2021. godini.

Iz Ekvadora doneo kofer pun odeće natopljene kokainom

Carinici su 13. decembra, u saradnji sa policijom, na aerodromu “Nikola Tesla“ sprečili pokušaj jednog putnika da u zemlju uđe sa garderobom koju je prethodno natopio kokainom. Sumnja koju su tada izrazili carinici, potvrđena je nalazom policijskih forenzičara jer je utvrđeno da je uzorak uzet sa garderobe i kofera – pozitivan na kokain.

Naime, prtljag pomenutog putnika je izdvojen za kontrolu na skeneru koji se nalazi upravo u zelenom kontrolnom prolazu i kada je uređaj pokazao neobičnu boju garderobe zapakovane u kofer, carinici su odlučili da sprovedu detaljan pregled.

Čim je putnik otvorio kofer, osetio se jak miris kiseline, a sva garderoba koja se nalazila u prtljagu bila je vlažna i teža nego što je očekivano. Pritom, u koferu sem odeće nije bilo ničeg drugog, ni obuće, niti pribora za ličnu higijenu, iako je putnik rekao da dolazi iz Ekvadora gde je kod prijatelja boravio 13 dana. Na pitanje carinika zašto su stvari vlažne, putnik je izjavio da je u zemlji iz koje dolazi visoka vlažnost, pa oprane stvari nisu stigle da se osuše.

Pokušali da prokrijumčare 105 ptica u prtljažniku auta

Carinici su 28. novembra na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja 105 živih primeraka raznih vrsta ptica, među kojima i četiri Crvene rozele (Platycercus Eximius), koje se nalaze na CITES listi strogo zaštićenih vrsta.

Prekršaj je otkriven kada je za izlaznu kontrolu pristigao “foksvagen turan“ bugarskih registarskih oznaka, kojim su dvojica bugarskih državljana putovala ka svojoj zemlji. Mada su obojica putnika prilikom susreta sa carinicima negirala da imaju bilo šta da prijave, njihovo vozilo je ipak izdvojeno za detaljan pregled.

Odmah na početku carinske kontrole bilo je jasno da ni vozač ni njegov saputnik nisu govorili istinu, jer je prtljažnik automobila bio prepun kaveza sa živim pticama.

Iz skučenog prtljažnog prostora izvađeno je 12 kaveza i dve platnene torbe, u kojima su carinici pronašli ukupno 105 ptica, koje ne samo što nisu bile prijavljene, već su transportovane bez ikakve veterinarsko-sanitarne dokumentacije.

Vozač kamiona krio 4,5 kilograma zlata ispod jastuka

Carinici su 6. decembra na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, zaplenili 4,5 kilograma zlata u pločicama, koje je vozač jednog kamiona sakrio ispod posteljine na krevetu u kamionskoj kabini.

Prekršaj je otkriven kada je za izlaznu kontrolu pristigao kamion turskih registarskih oznaka, natovaren robom koju je prevozio iz Nemačke ka Turskoj.

Tokom kontrole kamionske kabine, ispod dva jorgana i jastuka spakovanih na donjem krevetu iza vozačkog sedišta, carinici su pronašli tri paketa obmotana selotejp trakom. Kada su paketi otvoreni, utvrđeno je da se u njima nalaze zlatne pločice sa utisnutim oznakama “Au 999,9“, a merenje je pokazalo da se radi o 4,5 kilograma čistog zlata.

Krijumčario 230.000 evra u duplom dnu kofera

Carinici su 12. novembra na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, otkrili i sprečili pokušaj krijumčarenja 230.000 evra u duplom dnu jednog kofera, kada je za detaljnu kontrolu izdvojen kamion turskog prevoznika koji se iz Mađarske uputio ka Turskoj.

Tokom pregleda kabine kamiona, carinici su na krevetu vozača primetili kofer, za koji je turski državljanin koji je upravljao teretnjakom rekao da sadrži njegove lične stvari.

Međutim, čim je započeo pregled, carinici su na dodir osetili čvrstu pregradu na sredini kofera, da bi ubrzo bilo utvrđeno da je reč o kartonu kojim je ovaj vozač pokušao da prikrije gotovinu koju je pokušao da prokrijumčari.

Reč je o sumi od čak 230.000 evra spakovanoj u pet paketa zavijenih u papir, najvećim delom u apoenima od 200 evra, za koju je vozač izjavio da pripada njemu.

Nakit, poludrago kamenje i pevajuće tibetanske posude

Carinici su 14. decembra 2021. godine, na aerodromu “Konstantin Veliki“ u Nišu, u prtljagu jednog putnika otkrili i zaplenili pregršt srebrnog nakita i poludragog kamenja, kao i neobičan set pevajućih tibetanskih posuda.

Nakit je otkriven pred ukrcavanje na let ka Milanu, kada je tokom kontrole čekiranog prtljaga u sortirnici aerodroma, u koferu jednog putnika pronađeno nešto više od dva kilograma nakita.

Vlasnik kofera, 31-godišnji italijanski državljanin koji je putovao u društvu verenice iz Kine, nije prijavio nakit, iako je imao obavezu to da učini. U razgovoru sa službenicima, par je potvrdio da se bave izradom nakita i da nisu znali da treba da ga prijave pri prelasku granice. Pored nakita u prtljagu se našao i jedan set od sedam tzv. pevajućih tibetanskih posuda, za čiju se izradu koristi sedam do deset različitih metala, među kojima i srebro, zlato i bronza.

Na ruci sat vredan 55.000 evra, a u koferu prazna kutija

Carinici su 23. decembra na aerodromu „Nikola Tesla“ zaplenili ručni sat vredan 55.000 evra, koji je jedan putnik pokušao da prenese preko granice bez prijavljivanja.

Na uobičajeno pitanje carinika da li ima nešto za prijavljivanje carinskoj kontroli, 52-godišnji državljanin Srbije rekao je da nema ništa i da sa sobom nosi samo lični prtljag.

Kada je njegov ručni prtljag najpre skeniran, a potom i detaljno pregledan, potvrđeno je da se u njemu pored garderobe nalazi i kutija ručnog sata “Audemars Piqet”, sa originalnim računom na 55.000 evra.

Pomenuti sat, kupljen istog dana u Beču, putnik je nosio na ruci. Putnik je carinicima rekao da novokupljenu robu nije prijavio, jer je navodno imao nameru da nastavi put ka BiH.

Pakovanja turskih baklava napunio kamagrom

Na prelazu Gradina carinici su, u saradnji sa policijom, 8. februara otkrili neobičan pokušaj krijumčarenja sredstava za potenciju, koje je jedan naš državljanin „spakovao“ u originalne kutije turskih baklava i nargila.

Prekršaj je otkriven kada je za detaljnu kontrolu na ulazu u zemlju izdvojen „golf“ tutinskih registarskih oznaka, kojim je sam putovao 60-godišnji srpski državljanin. On je na uobičajeno pitanje o tome da li ima nešto za prijavljivanje carinskoj kontroli, rekao da sa sobom nosi samo lični prtljag.

Međutim, prilikom detaljnog pregleda najpre je u jednoj od torbi sa garderobom pronađeno nekoliko kutija sredstva za potenciju „Royal Honey“. Potom su carinici u naizgled originalnim pakovanjima turskih baklava pronašli kutije kamagre, da bi nakon toga teglice sredstva za potenciju „Macun“ bile pronađene i ispod tri ćupa za pušenje nargila.

Migranti među sadnicama tuja, otkrio ih skener

Carinici svakodnevno sprečavaju migrante da sakriveni među robom u kamionskim tovarima ilegalno prelaze državnu granicu, ali su 2. marta carinici i policajci na Horgošu bili svedoci krajnje neobičnog pokušaja ove vrste.

Naime, četvorica migranata pokušala su da se domognu EU sakriveni među sadnicama tuja, kojima je bio natovaren makedonski kamion na putu ka Nemačkoj. Možda bi im pokušaj „kamuflaže“ i uspeo, da na ovom prelazu ne postoji mobilni skener čiji zraci prodiru i kroz 10 centimetara debeo čelik.

Kada je pomenuti kamion izdvojen za kontrolu, analiza slike sa skenera je pokazala ljudske konture među zimzelenim rasadom. Nakon otvaranja tovarnog dela, carinici i policajci su između gusto napakovanih sadnica pronašli četvoricu sakrivenih mlađih muškaraca.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu N1.

Foto: Pixabay

Чланак Najveće i najbizarnije zaplene srpskih carinika u 2021. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako su carinici sakriveni novac pronalazili u donjem vešu, oko struka putnika, u jastucima, čarapama, veknama hleba, kesicama čipsa i čaja, pakovanjima vlažnih maramica, higijenskih uložaka, termosima sa kafom, pepeljarama automobila, motoru, filteru klime. Privremeno oduzet novac carina je, kako ističu u Narodnoj banci Srbije, dužna da deponuje na račun NBS u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.

Ukupan iznos takođe ne sme da pređe 10.000 evra

Građani mogu iz Srbije da iznesu bilo koji strani novac čija vrednost ne prelazi 10.000 evra. Ako istovremeno iznose i dinare, strani novac i čekove, ukupan iznos takođe ne sme da pređe 10.000 evra. Propisima je predviđeno da i domaći i strani državljani na granici prijave svaki cent preko ovog iznosa i prilikom izlaska i prilikom ulaska u zemlju. Ukoliko to ne učine, iznos novca preko 10.000 evra im se privremeno oduzima, pokreće se prekršajni postupak, nakon koga se novac ili vraća, ili uplaćuje u budžet Srbije.

Prema podacima koje je NBS dostavila portalu N1, u periodu od 1. januara do 30. novembra 2021. godine, Uprava carina je deponovala kod Narodne banke Srbije privremeno oduzeta sredstva u ukupnom iznosu od 3.577.349 evra (preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine).

„U ovom periodu, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka suda izvršen je povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 141.427 evra – preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine“, navodi NBS.

Kada je reč o strukturi zaplenjenog novca, prema podacima kojima raspolaže Uprava carina – prednjače evri sa oko 3,4 miliona, dok je ostalih valuta kao što su švajcarski franci, britanske funte, američki dolari i švedske krune zadržano znatno manje.

Najčešće se krijumčari evro

„U kriznim vremenima, ljudi nastoje da prokrijumčare ono što im uliva sigurnost, a to su najčešće novac i zlato. Tako je tokom 2021. godine, do 1. decembra, osujećeno 168 putnika u nameri da veće svote gotovine bez prijavljivanja prenesu preko granice. Većinom je reč o stranim državljanima“, kažu u Upravi carina.

Kako ističu, tumačenje tog fenomena moguće je tražiti i u činjenici da u kovid i post-kovid periodu, putnici koji idu ka svojim matičnim zemljama, nastoje da sa sobom ponesu dragocenosti zbog situacije koja je neizvesna na globalnom nivou.

„To, međutim, ne može biti izgovor za kršenje propisa koji jasno ukazuju na to da svaki iznos od 10.000 evra i više mora biti prijavljen kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje. Ograničenje od 10.000 evra utvrđeno je zakonom Republike Srbije, ali isto takvo ograničenje je i evropski standard koji je utvrđen i zakonima svih članica Evropske unije i zemalja koje su na putu pridruženja EU. Upravo je zbog toga teško prihvatljiv čest izgovor putnika da nisu znali da novac treba da prijave“, ukazuje Uprava carina.

Kako ističu, svi koji putuju obaveštenja koja ukazuju na ovaj propis mogu da vide na svakom graničnom prelazu, pa i na evropskim, ali i na našim aerodromima.

„Čak je kontrola protoka novca i drugih sredstava plaćanja na teritoriji EU u junu 2021. godine pooštrena, kada su stupili na snagu novi propisi. Stroža pravila su u Evropi uvedena sa ciljem efikasnije borbe protiv pranja novca i finansiranja ilegalnih aktivnosti. To podrazumeva da su svi koji sa sobom nose 10.000 evra i više, u toj i drugim valutama, obavezni da popune gotovinsku deklaraciju, a definicija gotovine je proširena na čekove, menice, kao i zlatnike i predmete od zlata“, ističu u Upravi carina.

Popunjavanje obrasca

U Upravi carina objašnjavaju da je ključno da putnici prijave novac koji nose tako što popune obrazac prijave novca na ulazu u zemlju, kako bi potom na osnovu izdate potvrde da su novac prijavili, mogli nesmetano da izađu iz nje, bez bojazni da su prekršili propise.

„Nažalost, mnogo putnika ne prijavi novac i ne popuni obrazac, čime se izlažu riziku da im novac bude privremeno ili trajno oduzet. Često nas pitaju šta se dalje dešava sa zadržanim novcem, a odgovor je da je naša zakonska obaveza da taj novac u roku od dva dana uplatimo na račun NBS, dakle on ne ostaje kod nas. Potom, imamo obavezu da u roku od tri dana o događaju obavestimo Upravu za sprečavanje pranja novca, vodi se postupak i ono što građani treba da znaju je da novac koji pravosnažnom presudom bude trajno oduzet – postaje prihod budžeta Republike Srbije“, ističu u Carini.

Prekršaj ili krivično delo?
Kada carinici otkriju neprijavljene devize u iznosu od 10.000 evra i više, pokreće se prekršajni postupak jer je reč o deviznom prekršaju, mada, kako ukazuju u Upravi carina, sve zavisi od prirode slučaja i specifičnih okolnosti, u zavisnosti od kojih delo može biti okarakterisano i kao krivično.

„O sudbini novca oduzetog zbog neprijave odlučuje prekršajni ili krivični sud, pa carinska služba ne raspolaže evidencijom o tome da li je i u koliko slučajeva novac vraćen osobama protiv kojih je postupak pokrenut“, navode u Upravi.

Krije se na poznatim mestima

Putnici, prema navodima carinika, biraju neobična mesta za skrivanje neprijavljenih deviza.

„Ono što se ponekad gubi iz vida je da sve ono što putnicima padne na pamet, carinici već znaju. Naime, putnik granicu prelazi jedanput, a carinik je uvek na graničnom prelazu, iskustva se prenose među kolegama, a koriste se i savremeni uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju kontrolu, poput mobilnih skenera, fiber optike, bustera, pa i posebno obučenih carinskih pasa“, navode u Upravi carina.

Kad se novac vraća

Mogućnost fizičkog iznošenja efektivnog stranog novca u inostranstvo bliže je uređena Odlukom o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, koju je Narodna banka Srbije donela na osnovu Zakona o deviznom poslovanju.

„Ukoliko građani iznose u inostranstvo efektivni strani novac iznad iznosa koji je propisan Odlukom, sredstva iznad 10.000 evra carinski organ privremeno oduzima od tih lica uz izdavanje potvrde. Privremeno oduzeta sredstva carinski organ je dužan da, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, deponuje na račun Narodne banke Srbije ili u ostavu kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja“, ističe NBS.

Nakon oduzimanja efektivnog stranog novca od građana, Uprava carina pokreće postupak pred nadležnim sudom koji po sprovođenju postupka donosi odluku o postupanju sa privremeno oduzetim novcem.

„Narodna banka Srbije na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke suda u kojoj je odlučeno o privremeno oduzetim sredstvima, vrši povraćaj privremeno oduzetog novca fizičkim licima odnosno izvršava zaštitnu meru oduzimanja predmeta prekršaja i dinarska protivvrednost ovako oduzetih sredstava se uplaćuje se u budžet Republike Srbije“, objašnjavaju u NBS.

Šta se sve plenilo

Još se pamti zaplena više od tri miliona evra koju su carinici pre više od decenije oduzeli na prelazu Gradina, kada su bugarski državljani ceo automobil „tapacirali“ evrima.

U ovoj godini je jedan od zanimljivijih slučajeva bila zaplena neprijavljenih deviza od kineskog državljanina koji je pokušao da ih prokrijumčari – u boksericama, na kojima je napravio posebne džepove. Reč je o ukupno 40.000 evra od kojih je 36.000 evra sakrio u specijano našivenim džepovima na zadnjem delu bokserica, dok je ostatak nosio u torbici.

Ovaj putnik, koji je doputovao u septembru u Srbiju, tada je prijavio izgubljen prtljag na aerodromu, za koji je kasnije, po pronalasku, ustanovljeno da sadrži – 950 tompusa, procenjene vrednosti oko 13.000 evra. Putnik se sredinom oktobra iz Beograda zaputio na Kubu, kada je otkriven i pokušaj prenosa neprijavljenog stranog novca.
Krajem novembra na prelazu Horgoš, u jednoj kontroli zaplenjeno je oko 25.000 evra.

„Njih su zaboravili da prijave dvojica putnika prilikom ulazne kontrole. Reč je o državljaninu Izraela (56) koji je kao suvozač putovao automobilom BMW moldavske registracije kojim je upravljao državljanin Bugarske (53), na putu iz Mađarske ka Bugarskoj“, navela je Uprava carine.

Istog dana, na kontrolnom punktu Merdare zadržano je nešto više od 10.000 britanskih funti.

„Kod albanskog državljanina koji je automobilom audi britanskih registarskih oznaka putovao iz Engleske ka svojoj zemlji, u torbici koju je nosio oko struka, pronađeno gotovo 19.000 neprijavljenih funti“, navode u Upravi.

Unos novca u Srbiju slobodan

Carinici su krajem novembra na prelazu Batrovci, aerodromu Nikola Tesla i na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili nekoliko pokušaja ilegalnog prenosa novca preko granice i zaplenili blizu 100.000 neprijavljenih evra.

Sredinom oktobra je, na prelazu Horgoš, otkriveno i 160.000 neprijavljenih evra u ličnoj torbici i neseseru jednog putnika.

„Unos novca u Srbiju slobodan, ali se gotovina u iznosu od 10.000 evra (ili nekoj drugoj valuti) i više, obavezno mora prijaviti. Kada se novac prijavi na ulazu u zemlju, dobija se potvrda sa kojom bez ikakvih problema može da se izađe iz zemlje“, ukazuju u Upravi carina.

Izvor: N1

Vesti: Pixabay

Чланак Od početka godine carinici su u Srbiji otkrili i zaplenili 3,5 miliona evra u kešu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Beograd je zajedno sa oko 50 ruskih privrednika došla na Srpsko-ruski poslovni forum, koji je u organizaciji Privredne komore Srbije i Ruskog izvoznog centra održan 4. i 5. oktobra.

Kompanija za koju radi sa sedištem u Novočeboksarsku u centralnom delu Rusije trenutno izvozi tekstilne proizvode samo u susedni Kazahstan i Estoniju.

„Došli smo u Srbiju da nađemo partnere u Evropskoj uniji (EU), možda čak i da pokrenemo proizvodnju ovde“, kaže Trofimova.

Prva stanica Srbija, zatim EU

Sličan motiv u Srbiju je doveo i Svetlanu Sjenkjevič, šeficu odeljenja za izvoz u kompaniji „Kreit“ iz Sankt Peterburga koja se bavi proizvodnjom ortopedskih pomagala i medicinskog materijala.

„Ovde smo da vidimo da li možemo da krenemo napred i distribuiramo naše proizvode u Srbiju, jer je Srbija više evropska zemlja i (odavde) možemo dalje distribuirati u bilo koju zemlju koja je blizu“, kaže u razgovoru za RSE Svetlana Sjenkjevič.

Njena kompanija, kako kaže postoji više od 20 godina, zapošljava više 250 ljudi, a ovo je prvi put da pokušavaju svoje proizvode da plasiraju u Srbiji. Za Srbiju kao interesantno novo tržište saznali su od Ruskog izvoznog centra, koji je učestvovao u organizaciji poslovnog foruma u Beogradu.

Evgenij Lobašov, menadžer kompanije Jandeks, kaže da je sa taksi službom ta kompanija već prisutna u Srbiji. Sada se nadaju proširenju usluga.

„Ovde smo došli da predstavimo rešenja koji pomažu u smanjenju troškova logistike. Tražimo partnere u Srbiji među trgovinskim kompanijama, trgovinama na malo, kurirskim službama. Verujem da poslovanje u Srbiji može biti od koristi za proširenje posla na evropsko tržište“, pojašnjava Lobašov za RSE.

Ruski izvoz opterećen sankcijama

Ruska ekonomija se već sedmu godinu, od 2014. godine, suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sankcije su dovele do zatvaranja evropskog tržišta za ruske kompanije.

Rusija, prema izveštaju Atlantskog saveta iz maja 2021. beleži godišnji rast od 0,3 odsto, dok je prosek na svetskom nivou 2,3 odsto.

„Sankcije su prepolovile strano kreditiranje i strane direktne investicije i moguće smanjile ekonomski rast Rusije za 2,5-3 procenta godišnje, što iznosi oko 50 milijardi američkig dolara na godišnjem nivou“, navodi se u izveštaju Atlantskog saveta.

Sankcije, uz dodatne poteškoće u logistici, izazvane pandemijom COVID-19, naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije i dalje nisu završene.

Upravo zbog saradnje sa te dve države Srbija je na meti kritika sa zapada. (TE-TO se gradi uz NIS-ovu Rafineriju nafte u Pančevu (na fotografiji) i proizvodiće električnu i toplotnu energiju od prirodnog gasa.)

Zbog toga, Srbija nije u obavezi da poštuje evropsku spoljnu politiku, što je jedna od kritika koju Brisel upućuje na račun zvaničnog Beograda u svojim godišnjim izveštajima o napretku.

Ukoliko bi ruske kompanije deo proizvodnje preselile u Srbiju, odatle bi se roba mogla plasirati na evropsko tržište.

To je u svojoj izjavi na otvaranju foruma u ponedeljak, 4. oktobra kao prednost naveo ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

„Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina“, rekao je Popović.

Trgovina uvek nađe put, kaže za RSE Mihail Ivanovič Akopov, direktor moskovske kompanije „Zarubež-Ekspo“ koja pruža usluge organizovanja foruma i sajmova.

„Mi (u Rusiji) imamo sankcioni režim, ne možemo da negiramo tu činjenicu. Ali, ipak, politika je politika, a biznis je biznis“, kaže Akopov.

Koje su sankcije primenjene na Rusiju?

EU je od 2014. Rusiji uvela više tipova sankcija. Ekonomske sankcije su usmerene na finansijski, odbrambeni i energetski sektor Rusije, kao i na robu poput elektronike, računara i telekomunikacione opreme.

Finansijske sankcije su uvedene protiv 177 pojedinaca i 48 kompanija. Te sankcije podrazumevaju zamrzavanje njihovih finansijskih sredstava i imovine na teritoriji EU i zabranu poslovanja evropskih kompanija sa pojedincima i preduzećima sa crne liste.

Sankcije podrazumevaju i to da Rusija ne može računati na zajmove Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Slobodna trgovina Srbije i sa EU i sa Rusijom

Srbija, koja je država kandidat za članstvo u EU, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.

Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.

Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Foto: Pixabay

Чланак Zbog sankcija Rusija koristi Srbiju kao odskočnu dasku ka evropskom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.