Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za 4% i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2022/23 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Zavisnost od malog broja velikih kompanija

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30% ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih sto preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43%, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Država guši domaća preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 – 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače ne postoji direktna statistika, opale na oko 7% BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji BIZNIS TOP.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finansijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da objasni manje od jedne desetine ukupne inflacije. Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce, što ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije, piše mesečnik Biznis i finansije u godišnjoj ediciji o poslovanju srpske privrede.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77%, na skoro 500 milijardi dinara. NIS je generisao 2,9% poslovnih prihoda i 7,5% ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Ziđin majning iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Ziđin kuper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

EPS proizveo skoro petinu neto gubitka cele privrede

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Deleze Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar tajers (13,1 milijardi dinara).

Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena čenels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fijat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.

Najvažniji sektori smanjuju proizvodnju i izvoz

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje. Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metalnih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra.

S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega 1% od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%. Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit banaka u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata. Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.

16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.

22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.

26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.

28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.

32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?

34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.

36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.

40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.

42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.

68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.

74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE

75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.

82. FARMACIJA, TABELE

83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.

88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE

89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.

92. MOTORNA VOZILA, TABELE

93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.

96. GUMA I PLASTIKA

97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.

102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE

103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.

106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.

110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.

114. BANKE, TABELE

115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.

120. OSIGURANJE, TABELE

121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.

Juvelirska rapsodija

125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.

Vremeplov

128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Politika, procena Roštata je veća od proračuna ruskog Ministarstva ekonomije koje je rast privrede Rusije u trećem kvartalu procenilo na 5,2 odsto, kao i od prognoze Banke Rusije (BR) od 5,1 odsto.

Prema proračunima agencije Interfaks na osnovu kvartalnih podataka, ruska privreda je od januara do septembra porasla za 2,9 odsto međugodišnje.

U međuvremenu je ruska Duma za 2024. izglasala najveći budžet u istoriji, sa kojim se očekuje da će javna potrošnja biti povećana za 25 odsto, na 36,6 biliona rublji odnosno oko 411 milijardi dolara. Najveće povećanje troškova beležiće se u odbrambenom sektoru, međutim ova potrošnja odvijaće se u tajnosti jer bi objavljivanje podataka navodno “razotkrilo ruske vojne planove”,

No, uprkos velu tajne kojim je prekrivena ova tema, zapadni mediji prenose da će izdvajanja za vojsku nadmašiti izdvajanja za socijalnu potrošnju prvi put u modernoj istoriji Rusije. Međutim, kako piše AP, u toj zemlji je trenutno nezaposlenost niska a zarade su porasle tako da ovo ne bi trebalo da našteti Putinovoj reputaciji pred predstojeće izbore.

Foto: Ivan Shilov, Unsplash

Чланак Ruska ekonomija raste ali rastu i izdvajanja za vojsku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izazovi sa kojima su se suočavale kompanije iz Centralne i Istočne Evrope su se u početku sastojali iz tekućih poteškoća prisutnih u svim privrednim sektorima, uprkos oporavku od posledica pandemije virusa Kovid-19. “Region je potom pretrpeo posledice ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo do izbijanja kako humanitarne tako i ekonomske krize. To je dalje prouzrokovalo rast cena, posebno energenata, zatim nestašice repro materijala kao i prekide u lancima snabdevanja,” izjavio je Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjavajući razvoj događaja na tom području: “Uprkos ovim izazovima, područje Centralne i Istočne Evrope je tokom 2022. ipak uspelo da ostvari nezanemarljiv rast BDP-a u iznosu od 4,0% (nakon rasta od 6,2% zabeleženog u godini pre toga), koji je omogućen sve većim zalihama i solidnom domaćom potražnjom.”
Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita predstavlja svoju 15. po redu godišnju studiju na temu 500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope. Studija “500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope” u izdanju kompanije Coface rangira kompanije na osnovu ostvarenog prometa nudeći pri tom i analizu faktora kao što su broj zaposlenih, poslovni okvir kompanija, zatim privredni sektori i tržišta, kao i procene kreditne sposobnosti kompanija koje formira kompanija Coface. Privredni učinak 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope služi kao pouzdan pokazatelj tržišnih kretanja na prostoru čitavog regiona.
Najveće kompanije beleže rast prometa, neto zarada i broja zaposlenih

“Makroekonosko okruženje i rastuće cene su predstavljale plodno tlo za rast prometa kompanija. Rezultati rangiranja najvećih kompanija iz regiona za 2022. godinu potvrđuju navedeni trend,” izjavio je Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu, objašnjavajući pozitivne rezultate studije. Ukupni promet svih 500 kompanija je porastao za neverovatnih 39,8% i iznosi 1,1 triliona evra. Ukupna neto

zarada porasla je za 46,5% i iznosi 54.745 miliona. Osim toga, 500 najbolje rangiranih kompanija zapošljavalo je 2,3 miliona ljudi (što je za 3,5% više u odnosu na godinu pre toga).

Automobilski sektor pao na listi

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno zauzima prvo mesto, koje trenutno drži još ubedljivije zbog rasta prometa od 111%, nakon prošlogodišnjeg rasta od 52%. Druge kompanije kao što su Czech RWE (drugo mesto), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treće), zatim mađarska MVM Energetika (četvrto), češka Skoda Auto (peto), prodajni lanac Jeronimo Martins Polska (šesto) kao i poljska kompanija za proizvodnju električne energije PGE (sedmo) su zadržale svoje prošlogodišnje pozicije na rang listi. Sve navedene kompanije su zabeležile rast prometa tokom 2022. godine u poređenju sa 2021, dok su kompanije za distribuciju električne energije RWE i MVM prijavile čak trocifreni rast prihoda. Nasuprot ovim sektorima, automobilski sektor je ovog puta imao manju zastupljenost u prvih 10 kompanija na rang listi.

Neke kompanije su imale bolje poslovne rezultate od kokurentskih kompanija tako što su ostvarile veći poslovni učinak nego prethodne godine. U ovu grupu najpre spadaju kompanije koje najbolje odražavaju trenutnu ekonomsku situaciju, tj. kompanije koje su imale najviše koristi od dugotrajnog rasta cena osnovnih proizvoda. To se odnosi na kompnaije koje vrše distribuciju i prodaju električne energije, kao i kompanije iz petrohemijskog sektora, kao što su bugarska kompanija TETs Maritsa Iztok 2 (139.mesto), koja se zahvaljujući rastu prometa od 199% popela za 256 mesta na rang listi, zatim hrvatska kompanija Croatian Petrol (263. mesto), koja se podigla za 231 mesta, kao i litvanska kompanija Ignitis UAB (80. mesto), koja se podigla za 214 mesta, i rumunska kompanija Tinmar Energy (165. ,mesto), koja je na rang listi napredovala za 202 mesta.

Promene u grupi vodeća tri sektora

Tri ključna privredna sektora po zastupljenosti među najvećim kompanijama u regionu i dalje imaju značajan udeo u ostvarenim prihodima, i to od skoro 58%. Međutim, ovog puta je u grupi vodećih privrednih sektora došlo do promena. Ogroman rast cena osnovnih proizvoda je uslovio veliki porast prometa kompanija koje proizvode i trguju energentima. Stoga su sektori komunalnih i javnih usluga, kao i sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda zabeležili najveći rast prometa u 2022. godini, i to u iznosu od 64,1% odnosno 60,9%. Nakon toga su skočile i cene poljoprivrednih proizvoda kao i nekih sirovina, pa su tako svi sektori zabeležili dvocifreni rast prometa, osim građevinskog sektora, koji je zabeležio rast od 8,1%.

Sektor proizvodnje minerala, hemijskih porizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda je i dalje najzastupljeniji među 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope. U ovom sektoru je primećen najveći rast neto zarada (+100,5%) budući da je rast cena nafte i prirodnog gasa stvorio dobre prilike za sticanje profita na osnovu marži za preradu nafte, uprkos trenutnim privrednim izazovima.

Sektor komunalnih i javnih usluga se, zahvaljujući izuzetnom rastu prihoda (od 64,1%), sa četvrtog popeo na drugo mesto. U poređenju sa godinom pre toga, ovaj sektor je na trenutnoj rang listi uvećao svoju zastupljenost za 15, što predstavlja najveće uvećanje od svih privrednih sektora. Mnoge kompanije iz sektora komunalnih i javnih usluga su u državnom vlasništvu ili pak država ima udela u vlasničkoj strukturi tih kompanija.

Iako je automobilski i transportni sektor i dalje među vodećim sektorima, on se suočavao sa poteškoćama, kao što su umanjena potražnja izazvana pandemijom i prekidi u lancima snabdevanja, koje su za posledicu imale manji iznos prihoda uprkos određenom rastu.

Foto: PDPics, Pixabay

Чланак Najveće kompanije Centralne i Istočne Evrope beležile rast u 2022. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, i poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše „Dojče vele“.

Gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina – poslednje od njih 2022., a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu, sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

– Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno – objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Šta je odvratilo investitore

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).

– Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar – rekao je on.

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.

Na korak do istorijskog događaja a onda…

Bliski istok je, podseća Retig, ove godine bio pred istorijskim događajem.

– Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja „Gaza Marine Coworking“. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region – rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela, nakon sukoba i turske invazije koju je izazvao državni udare vojne hunte iz Atine s željom da se ostrvo pripoji Grčkoj.
Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.

U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su „Ševron“, „Total Enerži“ i „Eni“ samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Tečni gas

Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG terminal što je pre moguće.

Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.

– Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji – rekao je.

Kiparska kompanija „DEH Kvantum enrdži“ radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.

Taj strujni kabl, tzv. „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska

– Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke – smatra Retig.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ratna mašinerija ne ide na dizel nego na gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se javnost bavi sastankom koji bi ove nedelje trebalo da se održi između kineskog lidera Ksi Đinpinga i američkog Džozefa bajdena, u pozadini se odvijaju veoma nepovoljni događaji. Strane kompanije koje posluju u Kini sve manje ulažu u svoj biznis tamo.

Naime, Kina je u trećem kvartalu ove godine zabeležila deficit u stranim investicijama od 11,8 milijardi dolara. Ovo je prvi put od početka praćenja tog ekonomskog indikatora, dakle od 1998. godine, da ta zemlja beleži manji priliv od odliva investicija. To znači da kompanije koje u njoj posluju ne reinvestiraju zarađeni novac, već ga sele u inostranstvo.

Analitičari kažu da Kini sada dolaze na naplatu “zero kovid” politika i svi oni prekidi lanaca snabdevanja koje je imala tokom pandemije. Ne idu joj na ruku ni tenzije između nje i Sjedinjenih Američkih Država koje su intenzivirane novim sankcijama na izvoz sirovina i tehnologije potrebne za proizvodnju naprednih čipova. Istovremeno, za razliku od zapadnih zemalja Kina nije podizala kamatne stope već ih je smanjila kako bi ojačala sopstvenu ekonomiju i industriju nekretnina koja je u problemima. U međuvremenu je vrednost juana u odnosu na dolar pala za pet odsto. Sve ovo ne pomaže u privlačenju stranih investicija.

Izvor: BBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Kina prvi put beleži deficit u stranim investicijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka oktobra, strani ulagači obavezali su se da u Vijetnam ulože 5,3 milijarde dolara. Mesečni prosek u ovoj godini iznosio je 2,2 milijarde dolara.

Oko 90 odsto najavljenog novca otpada na planove gradnje fabrike, prema podacima vijetnamskog ministarstva za ulaganja. Od početka godine ulagači su se u Vijetnam obavezali uložiti ukupno 25,76 milijardi dolara, za 14,7 odsto više nego u istom razdoblju prošle godine.

Tri četvrtine iznosa trebalo bi biti uloženo u industriju. Najviše se novca spremaju uložiti Kina i Hong Kong, prema podacima od početka godine, a slede Singapur i Južna Koreja. Stvarna su ulaganja od početka godine porasla 2,4 odsto, na 18 milijardi dolara, pokazuju podaci, prenosi Index.hr.

Izvor: Investitro.me

Foto: Pixabay

Чланак Vijetnam sve popularniji za ulaganje među stranim investitorima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Metoda rashoda, koja zbraja izdatke na nove investicije, nova potrošačka dobra, državnu potrošnju i vrednost neto izvoza za izračunavanje BDP-a, je najčešće korišćena metoda za proračun ovog parametra.

Uz dugoročni ekonomski rast, većina svijeta doživljava periodične fluktuacije BDP-a. Ono što je zanimljivo primijetiti, međutim, jeste da uprkos ovim usponima i padovima, najveće ekonomije mjerene BDP-om uglavnom ne odstupaju od pozicija koje zauzimaju.

Svetska ekonomska rang lista 2023. izgleda ovako:

1. Sjedinjene Američke Države – najveća svetska ekonomija

Nominalni BDP u američkim dolarima: 25,46 biliona dolara
BDP prilagođen potropačkoj moći (PPP) u američkim dolarima od 2022.: 25,46 biliona dolara
U američkim dolarima, nominalni BDP po glavi stanovnika za 2022. iznosi 76.398 dolara.

U smislu nominalnog BDP-a, američka ekonomija je najveća na svijetu. Uslužni sektor privrede – koji uključuje nekretnine, osiguranje, zdravstvenu zaštitu, profesionalne i komercijalne usluge i bankarstvo – najviše doprinosi tom BDP-u.

Zbog svoje relativno otvorene ekonomije, Sjedinjene Države ušivaju i zbog fleksibilnih ulaganja i direktnih stranih ulaganja. Kao proizvođač glavne svetske rezervne valute, ona je u stanju da izdrži značajan spoljni nacionalni dug i drži poziciju dominantne geopolitičke moći u svetu.

Iako američka ekonomija prednjači u svetu u mnogim poljima kada je u pitanju tehnologija, ona je sve ranjivija na prijetnje rastućeg ekonomskog dispariteta, rastućih izdataka za zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje i propadajuće infrastrukture.

2. Kina – druga najveća svetska ekonomija

Nominalni BDP u američkim dolarima trenutno: 17,96 biliona dolara
30,33 triliona je BDP prilagođen PPP za 2022. u tekućim međunarodnim dolarima.
U trenutnim američkim dolarima, nominalni BDP po glavi stanovnika za 2022. je 12.720 dolara.
Kina ima najveći nominalni BDP u smislu PPP i drugi najveći nominalni BDP u dolarima u svetu. Zbog ekspanzije njene ekonomije u posljednjih 20 godina, neki ekonomisti su teoretizirali da bi kineski BDP mogao na kraju nadmašiti BDP Sjedinjenih Država i postati novi najveći na svetu.

Tokom proteklih 40 godina, kako se kineska ekonomija postepeno otvarala, i ekonomski rast i životni standard su značajno porasli. Trgovina i investicije, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu, porasle su kao rezultat vladine progresivne eliminacije kolektivizovane poljoprivrede i industrije, poboljšane korporativne autonomije i omogućile veću slobodu tržišnih cena.

Ovo, zajedno sa industrijskom politikom koja promoviše domaću proizvodnju, učinilo je Kinu najvećim izvoznikom u svijetu. Kina je zaustavila svoj rast uprkos ovim prednostima zbog brojnih ozbiljnih problema, uključujući brzo starenje stanovništva i ozbiljno pogoršanje životne sredine.

3. Japan – Treća najveća svetska ekonomija

Nominalni BDP za 2022. iznosi 4,23 triliona dolara u tekućim dolarima.
BDP prilagođen sa PPP za 2022.: 5,7 biliona dolara
Nominalni BDP po glavi stanovnika u 2022. iznosi 33.815 dolara.
Privreda Japana koja je fokusirana na proizvodnju i izvoz zasnovana je na snažnoj saradnji vlade i industrije i vrhunskom tehnološkom znanju. Većina značajnih japanskih korporacija osnovana je kao keiretsu, što je mreža povezanih firmi.

Pod politikom bivšeg premijera Shinzo Abea, Japan je doživio snažan rast posljednjih godina nakon izgubljene decenije 1990-ih i efekata globalne velike recesije; međutim, Japan je siromašan resursima i zavisi od uvoza energije, pogotovo jer je njegova nuklearna industrija potpuno zatvorena nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine. Japan se na sličan način borio sa stanovništvom koje brzo stari.

4. Nemačka – Četvrta najveća svetska ekonomija

Nominalni BDP za 2022. iznosi 4,07 biliona dolara.
BDP/PPP: 5,31 triliona dolara
Nominalni BDP po glavi stanovnika u 2022. iznosi 48.432 dolara.
jemačka je četvrta po veličini svetska ekonomija. Ujedno je i najveća ekonomija u Evropi.

Nemačka ima visoko kvalifikovanu radnu snagu i jedan je od vodećih izvoznika industrijskih proizvoda, uključujući hemikalije, mašine i automobile. Međutim, ekonomska ekspanzija Nemačke suočava se s nekim demografskim preprekama. Visok nivo neto imigracije opterećuje njegov sistem socijalne sigurnosti, a niska stopa nataliteta čini zamjenu starije radne snage izazovnijom.

5. Indija – peta najveća svetska ekonomija

Trenutni nominalni BDP u američkim dolarima za 2022: 3,39 biliona dolara
BDP/PPP u 2022: 11,87 biliona dolara
Nominalni BDP po glavi stanovnika za 2022. iznosi 2.388 dolara.
Indijska ekonomija je peta po veličini u svijetu. Indija ima najniži BDP po glavi stanovnika na ovoj listi zbog svoje ogromne populacije.

Indijska ekonomija se zasniva na kombinaciji moderne industrije, mehanizovane poljoprivrede i tradicionalne seoske poljoprivrede i rukotvorina. Indija je značajan dobavljač vanjskih poslova i tehnoloških usluga, a značajan dio njenog BDP-a dolazi iz uslužnog sektora.

Indijska ekonomija je rasla brže od ekonomske liberalizacije 1990-ih, ali prepreke za nastavak napretka uključuju krute poslovne propise, sveprisutnu korupciju i trajno siromaštvo.

6. Ujedinjeno Kraljevstvo – Šesta najveća svetska ekonomija

Nominalni BDP za 2022. iznosi 3,07 biliona dolara.
BDP/PPP za 2022: 3,66 biliona dolara
Nominalni BDP po glavi stanovnika u 2022. iznosi 45.850 dolara.

Ekonomiju Velike Britanije podržava značajna uslužna industrija, posebno u oblasti poslovanja, osiguranja i finansijskih usluga. Brexit 2016. značajno je uticao na značajnu komercijalnu povezanost zemlje sa kontinentalnom Evropom. Velika Britanija više neće biti zvanična članica EU od 31. decembra 2020, ali teški razgovori o njenim trgovinskim odnosima i dalje traju.

7. Francuska – Sedma najveća svetska ekonomija

2,78 biliona dolara je nominalni BDP za 2022. u tekućim američkim dolarima.
PPP prilagođen BDP u američkim dolarima od 2022.: 3,77 biliona dolara

U trenutnim američkim dolarima, nominalni BDP po glavi stanovnika za 2022. iznosi 40.963 dolara.
Francuska je država sa najvećim godišnjim brojem posetilaca u sektoru turizma. Ima mješovitu ekonomiju sa velikim brojem privatnih i poluprivatnih kompanija koje posluju u različitim sektorima. Ipak, vlada i dalje ima glavnu ulogu u brojnim važnim industrijama, poput proizvodnje električne energije i vojske.

Čvrsto tržište rada sa visokom nezaposlenošću i ogromnim javnim dugom u poređenju sa drugim naprednim zemljama dva su pitanja sa kojima se Francuska ekonomija suočava kao rezultat vladine posvećenosti ekonomskoj intervenciji u korist društvene jednakosti.

8. Italija – Osma najveća svetska ekonomija

Italija, treća po veličini ekonomija u EU, ima visoko razvijeno tržište. Zemlja je poznata po svom vrednom i izraženo konkurentnom poljoprivrednom sektoru, kao i po snažnom i inovativnom poslovnom sektoru.

Industrijalizovana, razvijenija ekonomija sjeverne Italije u oštroj je suprotnosti sa manje razvijenom ekonomijom južnih regiona zemlje. Zbog brojnih faktora, uključujući visok nivo javnog duga, nefunkcionalan pravni sistem, slabu bankarsku industriju, neefikasno tržište rada sa kontinuirano visokim stopama nezaposlenosti mladih i značajno crno tržište, Italija konstantno usporava ekonomski rast.

9. Kanada – deveta po veličini svetska ekonomija

Kanada posjeduje treće najveće rezerve nafte na svijetu i uspješnu industriju ekstrakcije energije. Kanada se takođe može pohvaliti snažnom proizvodnom i uslužnom industrijom, od kojih je većina koncentrisana u gradovima blizu američke granice.

Zbog svojih sporazuma o slobodnoj trgovini, Sjedinjene Države kupuju tri četvrtine kanadskog godišnjeg izvoza. Kanadska ekonomija je značajno porasla u tandemu s najvećom ekonomijom na svijetu zbog tih bliskih veza.

Nafta, gas, minerali i drvo samo su neki od bogatih prirodnih resursa koji su od vitalnog značaja za kanadsku ekonomiju. Osim toga, zemlja ima snažan proizvodni sektor, sektor usluga u procvatu i snažnu posvećenost promovisanju inovacija i tehničkih otkrića.

10. Brazil – deseta najveća svetska ekonomija

Najveća ekonomija u Južnoj Americi, Brazil je rangiran na desetom mjestu po veličini BDP-a. Brazil ima raznoliku ekonomiju koja uključuje sve, od eksploatacije minerala i energetskih resursa do teške industrije poput proizvodnje automobila i aviona. Njena značajna poljoprivredna industrija takođe doprinosi njenoj istaknutosti kao glavnog izvoznika soje i kafe.

Brazil je 2017. izašao iz duboke recesije, praćene brojnim korupcijskim skandalima visokog profila. Nakon ovih događaja, Brazil je sproveo niz značajnih ekonomskih reformi koje su imale za cilj smanjenje državnog duga i potrošnje, jačanje energetske infrastrukture, uklanjanje prepreka međunarodnim investicijama i poboljšanje uslova na tržištu rada.

Brazilska ekonomija je raznolika, s razvijenim industrijama uključujući rudarstvo, proizvodnju, usluge i poljoprivredu. Zanimljivo je da je to svjetski poznati centar za izvoz i proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Brazilsku ekonomiju oblikuju brojni faktori, kao što su cijene roba, domaća potražnja i razvoj infrastrukture.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Prvih 10 država u svetu po najvećoj ekonomiji u 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim rizika koji su do sada više puta pominjani, među kojima ima i onih koji se i dalje intenziviraju (finansijska stabilnost, društveni i politički rizici), ne treba gubiti iz vida da bitka protiv inflacije još uvek nije dobijena: ne računajući energetiku, stopa inflacija je i dalje iznad one koju su centralne banke postavile kao cilj, dok je sizuacija na tržištu nafte (ponovo) postala zategnuta nakon napada u Izraelu. Svi ključni pokazatelji ukazuju na naglo usporavanje privrednih aktivnosti u Severnoj Americi i Evrozoni pred kraj godine, dok je oporavak kineske privrede brzo naišao na prepreke u vidu strukturalnih slabosti kao i nedostatka samopouzdanja među privatnim potrošačima i kompanijama, stoji u Barometru poslovnog rizika po zemljama i privrednim sektorima za treće tromesečje 2023. u izdanju kompanije Coface.

Iz tog razloga ona je unela izmene u procene poslovnog rizika za sedam zemalja (dve pozitivne i pet negativnih korekcija) i 33 privredna sektora (17 pozitivnih i 16 negativnih korekcija) u narednih 18 meseci.

U susret multipolarnom svetu

Ako ostavimo po strani samo trajanje, pa čak i zaoštravanje, kinesko-američkog rivaliteta, nekoliko značajnih događaja koji su se odigrali poslednjih meseci su dodatno poremetili geopolitičku situaciju.

Proširenje saveza BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) primanjem u članstvo još šest zemalja (Saudijska Arabija, Argentina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran) će po mišljenju nekih označiti kraj prevlasti grupe G7 a sa njim i kraj svetskog poretka nastalog u posleratnom periodu. Međutim, sposobnost tako proširenog saveza BRICS+ da ponudi drugačiju privrednu viziju i preduzme konkretne korake u cilju nadmetanja sa zemljama grupe G7 će po svemu sudeći i dalje biti ograničena (ciljevi nesvrstanih zemalja, tenzije između Kine i Indije ).

Inflacija posustaje, ali još uvek nije savladana

Shodno prognozama iz prethodnih Barometara poslovnog rizika, stopa inflacije je poslednjih meseci i dalje bila u „mehaničkom“ padu, uglavnom zbog toga što su cene energenata i proizvoda ostale ispod rekorda postignutog ubrzo nakon invazije na Ukrajinu. Primetan je i pad stope inflacije prouzrokovan rastom potražnje za uslugama i vraćanjem lanaca snabdevanja u stanje normalnosti. Znaci da je inflacija duboko ukorenjena su i dalje tu dok je pad stope osnovne inflacije mnogo sporiji u razvijenim zemljama. Štaviše,izgleda da se prethodno pomenuti rizici, koji su povezani sa najavljenom ponovnom pojavom inflatornih pritisaka pred kraj godine, već osećaju, o čemu svedoči i trend rasta cena nafte koji traje od početka leta.

Retorika koja je obeležila period koji je usledio nakon odluka Evropske centralne banke, američke Federalne banke i Engleske banke (koje se tiču privremene obustave podizanja kamatnih stopa) se svodila na to da, uprkos činjenici da je možda došao kraj ciklusu zatezanja privrednih prilika, ne treba očekivati nikakvo snižavanje kamatnih stopa u narednim mesecima pa čak ni tromesečjima.

Razočaravajući – i već prekinuti – oporavak kineske privrede

Oporavak kineske privrede u postpandemijskom periodu je bio manji od očekivanog, što potvrđuju i loši privredni pokazatelji kako domaće potražnje tako i izvoznih aktivnosti. Rast potrošnje koji su mnogi očekivali je bio relativno slab, budući da su privatni potrošači pokazali dozu opreza, dok se jedini doprinos odustajanja od politike „nula zaraženih“ praćenog ponovnim otvaranjem kineske privrede ogledao u neujednačenom povećanju potrošnje. Ni investicije se nisu pokazale kao faktor privrednog rasta u Kini i to zbog činjenice da je privatni sektor zadržao dozu opreza u pogledu troškova osnovnih sredstava (naročito zbog stanja na tržištu nekretnina, koje je i dalje zabrinjavajuće).

Smirivanje stanja u energetskom i poljoprivrednom sektoru u Evropi

Promene u procenama poslovnog rizika po sektorima su se ovog tromesečja uglavnom ticale Evrope, i to najpre u energetskom i poljoprivrednom sektoru kao i u oblasti proizvodnje papira. Unosimo pozitivne korekcije poslovnog rizika u energetske sektore svih zapadnoevropskih zemalja (osim Nemačke), uglavnom zbog većih marži za proizvođače naftnih derivata i rafinerije. Poljoprivredni sektor na ovom području je takođe u usponu, za razliku od proizvodnje papira, koja kao sektor beleži najveći broj negativnih korekcija.

Potvrđen rastući društveni i politički rizik

Tokom prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci kompanije Coface su upozoravali na povećan stepen društvenog rizika koji je uslovljen rastućim cenama energenata, osnovnih proizvoda i namirnica. Nakon što smo ažurirali indikator političkog rizika za 2022. godinu, ponovili smo ovo upozorenje. U aktuelnom izdanju našeg indikatora političkog rizika za 2023. godinu, naša zabrinutost je još veća. Pogoršanje uslova života ljudi je stvorilo nove izvore nezadovoljstva. Politički rizik u različitim oblicima i zemljama u kojima se javlja (Šri Lanka, Argentina, Niger, Gabon) je poslednjih godina tema koja se redovno ponavlja i u vestima razvijenih svetskih ekonomija (Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države). Čini se da su u svetu obeleženom sve većom neizvesnošću i nestabilnošću društveni i politički rizici u porastu i to zbog promena na globalnom planu kao i opipiljive pretnje u vidu klimatskih promena.

Što se bezbednosti tiče, tokom 2022. godine porastao je broj sukoba, koji su odneli jako veliki broj ljudskih života. Ako su neki sukobi i utihnuli (Afghanistan, Jemen), neki drugi su u međuvremenu ili izbili ili se intenzivirali, kao što je to slučaj sa sukobom u Nagorno-Karabakhu tokom septembra, koji predstavlja vrhunac dugotrajne krize na granici između Jermenije i Azerbejdžana. Na afričkom kontinentu se broj aktivnih sukoba (međudržavnih i drugih) skoro pa utrostručio od 2010. Ovakav trend je tesno povezan sa ratom protiv raznih grupa džihadista koje sprovode svoje aktivnosti u Burkini Faso, Maliju, Nigeru, Čadu i Nigeriji, između ostalih. Ovako narušena bezbednost u oblasti Sahel, kao i poteškoće u pokušajima da se zaustavi talas pobune Islamista još od 2020. godine, je takođe igrala važnu ulogu u skorašnjim političkim nemirima na tom području. Nakon državnog udara u Maliju i Čadu tokom 2021. godine i dva državna udara u Burkini Faso prošle godine, ovog leta se to desilo i u Nigeru.

Sukob u Izraelu je već tema za sebe, koja nije obrađivana u ovom barometru ali o njoj možete čitati na našem sajtu.

Foto: Muhammad Daudy, Unsplash

Чланак Coface: Globalna ekonomija je pred velikim izazovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aktuelni rat između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas izbio je za manje od mesec dana nakon neslavne tridesetogodišnjice sporazuma iz Osla, koji su 13. septembra 1993. godine potpisali ispred Bele kuće tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. Ovaj sporazum o privremenoj palestinskoj samoupravi trebalo je da reši spor između dve strane za pet godina, a njegovi akteri su dobili Nobelovu nagradu za mir.

Rešenje na papiru, u praksi se pretvorilo u jedan od najdugotrajnijih sukoba u modernoj istoriji. Obećanja da će Palestinci dobiti svoju državu i da će se izraelske vojne snage povući iz Pojasa Gaze i sa Zapadne obale nisu se obistinila. Umesto toga, broj izraelskih doseljenika na okupiranoj teritoriji uvećao se za tri decenije sa oko sto hiljada na pola miliona.

Dugotrajna netrpeljivost i oružani sukobi između dva naroda su toliko postali deo svakodnevnice da je malo ko u međunarodnoj javnosti, opsednutoj ratom u Ukrajini, obratio pažnju na crvene lampice koje su se upalile još početkom ove godine. Već tada, pojedini analitičari su upozoravali da sve češći i ozbiljniji incidenti između Izraelaca i Palestinaca vode u novi rat, koji može da „zapali“ ceo Bliski Istok. Sada, kada se užasnom brzinom gomilaju mrtvi i ranjeni na obe strane i nijedna ne želi da pregovara, umnožavaju se i scenariji ko je u stvari isprovocirao sukob ovolikih razmera i ko će od toga profitirati.

Za razliku od takvih nagađanja, sasvim je izvesno da će najveće žrtve i na jednoj i na drugoj strani biti obični ljudi, posebno oni u Pojasu Gaze, gde živi 2,3 miliona Palestinaca. Izraelska vojska je uporedo sa ratnim dejstvima, stanovništvu u Gazi obustavila sve od čega zavisi svakodnevni život. Ovakva odluka preti da izazove humanitarnu katastrofu, pri čemu je situacija na ovoj teritoriji bila kritična i pre najnovijeg rata.

Poraz palestinske privrede

Naime, u proteklih 56 godina, uporedo sa oružanim sukobima dve strane, odvijao se ekonomski rat, u kojem su Palestinci, naročito oni na okupiranim teritorijama, odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od privrede u Izraelu i maltene potpuno zavisi od nje.

Prema podacima Svetske banke, Izrael je prošle godine zabeležio visok privredni rast od 6,4%, vrednost BDP-a je premašila 533 milijarde dolara i činila je 0,23% svetske ekonomije. Bruto domaći proizvod po stanovniku je bio 70% iznad proseka OECD-a, privatna potrošnja u Izraelu je uvećana za 7,5%, dok je po glavi stanovnika porasla za 5,5%.

Isti izvor navodi da je Palestina lane zabeležila vrednost BDP-a od svega 19,11 milijardi dolara, što je 0,01% svetske ekonomije, uprkos privrednom rastu od 3,6%, uvećanju bruto potrošnje za 7% i direktnih investicija za preko 15%. Najviše je rasla industrijska proizvodnja, potom usluge i građevinarstvo, dok je poljoprivreda zabeležila pad.

Izrael je drugi u svetu prema broju startap firmi, ističe se po vrhunskim proizvodima u oblasti novih tehnologija, a pored tehnoloških uređaja i usluga, najviše izvozi drago kamenje i metale. Prošle godine, izvoz iz Izraela je skočio za 10%, na rekordnih 160 milijardi dolara, a najveći spoljnotrgovinski partneri su bili SAD, Kina i Nemačka.

Vrednost palestinskog izvoza je lane iznosila samo 1,58 milijardi dolara, dok je uvoz vredeo 8,19 milijardi. Palestina uglavnom izvozi predmete od kamena, nameštaj, plastiku i čelik. Iako svoje proizvode plasira u Jordan, Ujedinjene Arapske Emirate i nešto malo u SAD, njena privreda je u ogromnoj meri zavisna od Izraela.

Odatle pribavlja preko 53% ukupnog uvoza i tamo plasira više od 86% ukupnog izvoza, ali beleži strukturni deficit sa Izraelom jer je većina izvezene robe niske vrednosti. S druge strane, Palestina uvozi iz Izraela skoro svu svoju električnu energiju zajedno sa gasom i naftom, električne uređaje, vozila, IT proizvode i deo prehrambenih namirnica.

Gubici veći od privrede

Nastojeći da smanje ekonomsku zavisnost od Izraela, palestinske vlasti su potpisale trgovinske sporazume s nekoliko zemalja u regionu, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate i razvile nove trgovinske rute kroz Sredozemno more i Jordan. Međutim, fizička i administrativna ograničenja koje je Izrael nametnuo Palestincima na okupiranim teritorijama sputavaju njihovu trgovinu i pristup najvrednijim resursima.

Svetska banka navodi da oni uključuju zajedničke vodne resurse i oko 1,5 milijardi barela naftnih rezervi na Zapadnoj obali, kao i više od 2,5 milijardi dolara vrednog prirodnog gasa u blizini obale Gaze. Banka u svom izveštaju iz maja ove godine ističe da Izrael „sistemski lišava palestinsku privredu svih elemenata koji su vitalni za njeno zdravo funkcionisanje, što neprekidno smanjuje sirovine za proizvodnju, još više pogoršava životne uslove i dodatno destabilizuje ionako napetu političku situaciju“.

Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) već godinama skreće pažnju na sve gori položaj palestinskog stanovništva na okupiranim teritorijama. U izveštaju za prošlu godinu se, između ostalog, navodi da su prosečne plate u javnom sektoru u Gazi dvostruko manje, a u privatnom čak sedam puta niže u poređenju sa prosečnim zaradama u Izraelu. UNCTAD procenjuje da Palestina zbog izraelskih blokada gubi 111.000 radnih mesta godišnje. Usled nemogućnosti da pristupe prirodnim resursima, Palestinci su u poslednjoj deceniji pretrpeli gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njihovog BDP-a u 2022. godini.

Šteta koju niko ne može da nadoknadi

Ove godine, obe strane su beležile znatno lošije ekonomske rezultate u poređenju sa prethodnom, i pre nego što je izbio rat. Međunarodni monetarni fond (MMF) je prognozirao da će se ekonomski rast u Izraelu prepoloviti u odnosu na 2022. godinu jer privreda usporava, inflacija je veća od očekivane, a nezaposlenost raste. Strane investicije su u prvoj polovini godine pale za 60%, prvenstveno zbog manjih ulaganja u tehnološki sektor, koji je zabeležio i značajan pad u izvozu.

Predviđanja za palestinsku privredu su bila još lošija, sa projektovanim rastom ispod 3% i to pod uslovom da se ne umanji obećana međunarodna pomoć, koja sada dolazi u pitanje. MMF je u svojim projekcijama u avgustu posebno upozorio na moguću eskalaciju neprijateljstava, zbog sve sumornijih izgleda palestinske ekonomije, daljeg pada dohotka po glavi stanovnika, rasta nezaposlenosti i siromaštva, naročito u Pojasu Gaze.

Sada se, naravno, prave potpuno nove računice o tome koliko će ovaj rat koštati svetsku ekonomiju i sukobljene strane. Već je objavljeno da će troškovi rata za Izrael iznositi skoro sedam milijardi dolara, odnosno najmanje 1,5% izraelskog BDP-a u narednom periodu. Procena za Palestinu još nema, izuzev onih da su četiri velike vojne ofanzive koje je Izrael pokrenuo protiv Gaze između 2008. i 2021. godine nanele štetu od tri milijarde dolara.

U svemu tome je, očigledno, postao najjeftiniji ljudski život. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) navodi da je u izraelsko-palestinskim sukobima od 2008. do 2020. godine poginulo 5.600 i ranjeno 115.000 Palestinaca, dok je u istom periodu život izgubilo 250, a povređeno 5.600 Izraelaca. To je šteta koju nijedna statistika na svetu ne može da proceni, niti ima finansijskog fonda koji može da je nadoknadi.

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Cole Keister, Unsplash

Чланак Ekonomska zavisnost Palestine od Izraela: Zarobljeni u novčaniku protivnika се појављује прво на Biznis i Finansije.