U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klimeKlimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto; Pixabay

Чланак Gde ulagati u narednih 20 godina? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Isto tako, 46 odsto preduzetnika ne bi investiralo u startapove iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore, pokazalo je istraživanje stavova građana i privrede o inovacijama, sprovedeno u okviru programa StarTech.

Čak 52 odsto građana ih vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život naspram samo 13 odsto koji očekuju negativne efekte, pokazalo je ovo istraživanje.

“Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno nam ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati inovacioni ekosistem u Srbiji. Pre svega moramo olakšati pristup finansiranju inovatorima, naročito preduzetnicima i malim preduzećima. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startech, kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa”, rekao je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, na predstavljanju podataka na konferenciji za novinare.

Ti podaci pokazuju da je 54 odsto privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31 odsto kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod.

Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje veb sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost.

Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno

Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo pet odsto u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama. I zaštita proizvoda je na niskom nivou jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

“Finansije su za 41,5 odsto privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 odsto dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 odsto privrednika dok više od 93 odsto nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora”, rekla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Ona je dodala da je smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj dok je sada 10 odsto više firmi koje se digitalno transformišu naspram kompanija koje nisu ušle u taj proces.

Osim toga, više od dve trećine građana čulo je za startapove, ali ne umeju da navedu primer ili ih mešaju sa velikim IT kompanijama.

Najznačajniji inovativni proizvodi za njih su prehrambeni proizvodi s novim ukusima, mobilno bankarstvo, eUprava i pametni telefoni dok su u vrhu i električni automobili i trotineti. Najinovativnijim smatraju mobilne operatere, a inovacije bi najpre razvijali u zdravstvu, obrazovanju i ekologiji.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Ušteđevinu naš stanovnik bi potrošio pre na nekretninu nego investirao u inovativno preduzeće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada Voren Bafet, jedan od najuspešnijih svetskih investitora organizuje sastanke sa akcionarima, obavezno na stolu ima pakovanje čokoladica. To su čokoladice koje su mu prirasle srcu već pola veka i kako često ističe u razgovoru sa novinarima, njegovo najdraže ulaganje sve do današnjeg dana. Bafetova holding kompanija „Berkshire Hathaway“ ima ukupnu imovinu od 969 milijardi dolara i poseduje firme u desetinama industrija, od osiguranja do donjeg rublja. Njegov investitorski portfelj vredan je 340 milijardi dolara, sa značajnim udelima u nekima od najzvučnijih imena u svetu korporacija, kao što su „Bank of America“, „Apple“, „Coca-Cola“, „Chevron“…

Ipak, njegovo „ulaganje iz snova“ svih vremena ne nalazi se na listi „Fortune 500“, već je to malo preduzeće za proizvodnju slatkiša „See’s Candy“ koje je kupio još pre 50 godina. S godišnjim prihodom od oko 500 miliona dolara, „See’s Candy“ čini manje od 0,1% vlasništva kompanije „Berkshire Hathaway“. Uprkos tome, Bafet tvrdi da je način na koji radi ova firma stara ceo vek, uzor dobrog poslovanja. Ona je primer da pravi uspeh nije u tome da se veliki novac zaradi preko noći, kao i da se stvarna vrednost nekog preduzeća ne može uvek proceniti samo kroz njegove bilanse.

Zanimljivo je da je ovo preduzeće pre više od sto godina pokrenula jedna žena, Meri Si. Živela je u Kanadi, gde je decenijama upravljala malim hotelom i sama pravila slatkiše u kuhinji. Kada se njen sin preselio u Kaliforniju, ona i njen suprug su odlučili da mu se pridruže. Suprug Ćarls, farmaceut po zanimanju, otvorio je nekoliko apoteka, ali kada su sve izgorele u velikom požaru, Meri je rešila da iskoristi stare recepte svoje majke i počne da proizvodi slatkiše. Iako je tada imala već 65 godina, svu ušteđevinu je uložila u novi posao i otvorila je 1921. godine prodavnicu slatkiša u Los Anđelesu.

Meri je od početka insistirala na proizvodnji malih serija visokog kvaliteta, da proizvodi uvek budu sveži i napravljeni od najboljih sirovina. Preduzeće je neposredno pre Drugog svetskog rata imalo već 160 prodavnica, radeći po istim principima. Ali naslednici nisu posedovali podjednaki dar za posao, pa je firma polako klizila u teškoće, da bi 1970. godine tadašnji vlasnici rešili da je prodaju.

Što nema u izlogu, možda ima u radnji

Budući kupac je u to vreme živeo 1.500 kilometara dalje, zvao se Voren Bafet i izrastao je iz slične preduzetničke pređe kao i Meri Si. Dok je bio dete, zarađivao je prodajući sve što bi mu dospelo u ruke: žvakaće gume, boce Koka-kole, časopise, loptice za golf i marke. Posle završene poslovne škole sklopio je brojna partnerstva koja su ga učinila milionerom. Već sa trideset godina je stekao reputaciju uspešnog investitora, a 1970. je postao predsednik i izvršni direktor ne baš stabilne tekstilne kompanije „Berkshire Hathaway“, koju je pretvorio u holding za svoja rastuća ulaganja.

Bafet priznaje da kada mu je jedan od njegovih direktora predložio da kupe „See’s Candy“, nije bio nimalo oduševljen idejom da ulazi u posao sa slatkišima. Njegovo interesovanje je dodatno splaslo kada je video bilanse firme. Prodavnica slatkiša je u to vreme imala imovinu vrednu osam miliona dolara, 30 miliona dolara prihoda od prodaje i dva miliona dolara čiste dobiti. Ali posle prvog hladnog tuša, Bafet je u svojim istraživanjima shvatio da njena nematerijalna vrednost, poput robne marke i lojalnosti kupaca, daleko premašuje brojke na papiru.

Tada je Bafet uradio nešto što je zaprepastilo sve koji su ga poznavali i hvalili kao izuzetno oštroumnog investitora. Kupio je „See’s Candy“ za 25 miliona dolara, što je bilo tri puta više od njene knjigovodstvene vrednosti. To je bila ujedno i Bafetova najveća kupovina do tog trenutka i jedno od prvih preduzeća koje je ovaj investitor odmah kupio. Ovaj potez je najavio i promenu u njegovoj investitorskoj filozofiji, koja se od tada rukovodila stavom da se isplati platiti veću cenu za nešto što obećava mnogo veću vrednost u budućnosti.

Ali zato je odlučio da ne menja poslovnu filozofiju proizvođača slatkiša koju je utemeljila još Meri Si. Umesto da forsira povećanje proizvodnje, Bafet je ostao pri tome da ona bude ograničena, a da zaradu ostvaruje na kvalitetu. Ovakvu odluku je doneo jer je prepoznao da „See’s Candy“ ima tri vrlo uočljive prednosti: kupci su bili izuzetno lojalni njihovim proizvodima, oni su bili toliko dobri da su mušterije nastavljale da ih kupuju i kada poskupe, a za posao je bilo potrebno vrlo malo operativnog kapitala.

Tokom narednih nekoliko godina, preduzeće „See’s Candy“ je imalo skroman rast od oko 2% godišnje. Ovako spor razvoj je delimično bio i posledica ograničenja na tržištu. „Industrija čokolade koja se zasniva na prodaji ekskluzivnih proizvoda u malim luksuznim pakovanjima nije naročito uzbudljiva. Potrošnja ovakve robe po glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama je izrazito niska“, priznao je Bafet akcionarima. Ali nije propustio da doda da je ceo ovaj posao rezultat proračunate odluke da se ubire prihod od postojećih prednosti preduzeća.

Skroman organski rast i neskromna finansijska dobit

A ta prednost proizvođača slatkiša se pre svega temeljila na gotovo fanatičnoj odanosti njegovih kupaca. Kada je 1987. godine ondašnji direktor preduzeća pokušao da izbaci 14 od ukupno sto vrsta bombona koje su do tada proizvodili, kupci su bili toliko ogorčeni i digli su takvu prašnu i javnosti, da je uprava firme povukla odluku i morala da uputi javno izvinjenje lojalnim mušterijama. Bafet je iskoristio ovu situaciju da podigne cene proizvoda znatno iznad iznosa godišnje inflacije, ali su kupci to poskupljenje glatko „progutali“. Mogućnost da mali proizvođač slatkiša svoje cene podiže brže od većine ostalih industrija, Bafet je akcionarima predstavio ovako. „To je sreća, kao da ste taj novac našli na ulici“.

Preduzeće „See’s Candy“ je za deset godina od kada ga je Bafet kupio, povećalo obim prodaje po trgovini sa 187.000 na 635.000 dolara i operativnu dobit po trgovini sa 12.000 na 63.000 dolara. Bafet je baš na deseti rođendan svoje najslađe investicije, 1982. godine dobio ponudu da proda ovu firmu za 125 miliona dolara, što je bilo pet puta više od cene po kojoj je kupio proizvođača slatkiša.

Odbio je ponudu i to se pokazalo kao pametan potez. Firma je nastavila stabilno da raste, pa je do 2007. godine njena prodaja narasla na 383 miliona dolara, a dobit je iznosila 82 miliona. Prodaja je 2018. dostigla 430 miliona dolara, obezbedivši kompaniji „Berkshire Hathaway“ od 1972. godine preko dve milijarde dolara prihoda. Tokom istog perioda u „See’s Candy“ je uloženo samo 32 miliona dolara, pa je prema Bafetovim rečima „skroman organski rast doveo do neskromnog finansijskog rezultata“.

Baš kao što je preživio Veliku depresiju i Drugi svetski rat, proizvođač slatkiša je preživeo i pandemiju korona virusa i eksploziju elektronske trgovine. Mada je preduzeće omogućilo prodaju preko interneta, najveći deo lojalnih kupaca je lično dolazio u njihove prodavnice i tokom najgorih talasa pandemije. Za kompaniju staru više od veka, i investitora koji je premašio devetu deceniju života, stare životne vrednosti očigledno ne gube ni novčanu vrednost.

Zorica Žarković

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Michele Blackwell, Unsplash

Чланак Najslađa investicija Vorena Bafeta: Bogataš u prodavnici slatkiša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajem 2021. godine delovalo je da smo najveću ekonomsku brigu, pandemiju korona virusa, ostavili iza sebe. Međutim, dok su analitičari i konsultantske kuće objavljivali ohrabrujuće prognoze za oporavak privrede, na ukrajinskoj granici su se gomilale ruske trupe. Tako je svet, još uvek ne rešivši stari problem, uleteo u novi, sa podjednako nepredvidivim posledicama.

Jedan za drugim nizali su se događaji koji bi, i da je ona u znatno boljoj situaciji, poljuljali svetsku ekonomiju: sankcije Rusiji koje su uzdrmale i one koji su ih uvodili, poskupljenje hrane i nafte koje je generisalo rast inflacije, podizanje referentnih kamatnih stopa, rast volatilnosti na najznačajnijim svetskim berzama, oštar pad vrednosti kriptovaluta…

U uslovima opšte nesigurnosti postalo je nezahvalno donositi odluke o investiranju, posebno na berzama na kojima su dojučerašnji favoriti – tehnološke kompanije koje čak ni pandemija korona virusa nije oslabila – na nedeljnom nivou gubili na milione dolara. Sve ovo uticalo je i na domaće investitore, koji u širokom luku zaobilaze Beogradsku berzu i prilike za ulaganje traže na mnogo razvijenijim finansijskim tržištima.

Gde ulažu naši investitori?

Kada ulažu u Srbiji, domaćim investitorima najinteresantnije su investicione nekretnine kao što su stanovi, poslovni prostor i građevinsko zemljište, zbog čega se beleži vrtoglav rast tržišta nekretnina ali i cena na njemu, kaže za B&F Branislav Jorgić, vlasnik jedne od naših najstarijih brokerskih kuća „Jorgić Broker“.

S druge strane, dodaje on, naši portfolio investitori najčešće ulažu u hartije od vrednosti u inostranstvu, što Srbiju čini neto izvoznikom berzanskog kapitala. To znači da građani Srbije više investiraju u stranim zemljama, nego što stranci investiraju na Beogradskoj berzi.

Sličnog je mišljenja i Vaso Dulović, generalni direktor brokersko-dilerskog društva „Ilirika Investments“. On pojašnjava da domaći investitori najčešće ulažu u listirane hartije na američkim berzama, a potom na evropskim. Neretko ulažu i na stranim robnim berzama gde se uglavnom odlučuju za naftu, zlato, metale i drugu traženu robu, a kako tvrdi Dulović jedan deo mlađih ljudi je aktivan i na kripto-berzama.

Sigurna, ali neisplativa ulaganja

Stručnjaci su saglasni da je štednja u bankama najsigurnije ulaganje, čega su očigledno svesni i naši sugrađani budući da su banke u Srbiji u prethodnim godinama, uprkos niskim kamatama, konstantno beležile rast štednje.

Međutim, ova godina donela je velike promene u bankarskom sektoru. Prvo je američki FED povećao referentnu kamatnu stopu, a zatim su ga sledile i druge centralne banke, pa i naša. Narodna banka Srbije je u maju povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,5 odsto na dva odsto.

Ovo bi, misle naši sagovornici, moglo podstaći rast kamata na štednju ali ne dovoljno brzo i ne onoliko koliko je potrebno da bi se privukao veliki broj štediša. Branislav Jorgić kaže da će, čak i da se povećaju, te kamatne stope i dalje biti negativne, pošto su niže od stope inflacije, koja je u aprilu iznosila 9,6 procenata međugodišnje.

Visina kamatnih stopa na štednju varira od banke do banke, ali uglavnom ne prelazi tri odsto kada se radi o kratkoročnoj štednji u dinarima, i jedan odsto kada se štedi u evrima. „Takve kamatne stope nisu stimulativne za povećanje štednje građana“, smatra Jorgić.

Pored štednje, relativno sigurnim ulaganjem se smatraju i obveznice, posebno u kriznim vremenima. Dulović kaže da su baš zbog sigurnosti koju nude tokom pandemije obveznice dobile na popularnosti, ali Jorgić ne očekuje da će ubuduće privlačiti mnogo investitora jer, kao i štednja, one daju niske prinose koji su ispod stope inflacije.

Diskretni šarm inostranih berzi

Šarm berzi je u Srbiji toliko diskretan da je gotovo i neprimetan. Razlog za to su, bar prema rečima Dulovića, „nedovoljno razvijena investiciona kultura i neinformisanost o mogućim alternativama za ulaganja, osim onih svima već poznatih kao što su nekretnine”.

No, čak i oni koji žele da ulažu na ovaj način, retko se odlučuju za Beogradsku berzu jer im se na inostranim berzama nudi širi izbor, koji, između ostalog, čine transparentne kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem. Međutim, ni na najvećim i najznačajnijim svetskim berzama trenutno ne cveta cveće. „Na njih je pandemija uticala veoma negativno ali su one ipak uspele da se, negde krajem prošle i početkom ove godine, vrate na predpandemijske nivoe. I taman kada su stvari krenule da se razvijaju u dobrom smeru desila se ukrajinska kriza. Od tada se na inostranim berzama beleži velika fluktuacija vodećih berzanskih indeksa, ali po mom mišljenju oni se još uvek dobro drže, imajući u vidu kroz šta je sve svetska ekonomija prošla”, napominje Jorgić.

Iako je u međuvremenu mnoštvo kompanija od kojih se to nije očekivalo izgubilo na vrednosti, ima i onih čije su akcije rasle. „U svakoj krizi postoje pobednici i gubitnici. Problem je što je, kada je celo tržište u silaznoj putanji, broj pobednika mali. U poslednjih mesec dana to su bile one kompanije kojima ova situacija donekle odgovara poput naftnih kompanija, kao i one koje se bave proizvodnjom dobara i pružanjem usluga na koje kriza ne utiče naročito poput farmaceutskih kuća, telekoma, proizvođača pića i slično”, kaže za B&F Vaso Dulović.

Gde investirati ubuduće?

Uprkos svim izazovima sa kojima se svetska ekonomija trenutno suočava, na inostranim berzama se još uvek, uz odgovarajuću tehniku ulaganja, može zaraditi, tvrdi Dulović i poručuje investitorima da je najbolje zauzeti pozicije kojih se neće držati duži vremenski period. „Ulagači bi trebalo da se fokusiraju na stalno trgovanje i hvatanje kraćih uzletnih talasa u pravim trenucima”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je bolje ulagati u kompanije koje su manje osetljive na recesione periode, dakle u one koje pružaju egzistencijalne usluge ili proizvode bez kojih se ne može, poput hrane, pića, energije, komunikacija, zdravstva… Nije loša strategija, kaže Dulović, ni ulaganje u kompanije koje imaju solidne iznose dividendi, budući da veća dividenda obično privlači veći broj ulagača, čime se stalno povećava tražnja.

Branislav Jorgić je istog mišljenja i dodaje da bi, pored kompanija koje proizvode esencijalnu robu, on ulagao i u IT sektor. Sagovornik B&F-a takođe ističe važnost dividendi, jer će tako, „čak i ako dođe do fluktuacije cena akcija investitori imati redovne godišnje prihode po osnovu dividendi“. Osim toga, dobro bi bilo razmisliti i o investiranju u poljoprivredne berzanske proizvode preko Produktne berze u Novom Sadu. Rast cena pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, šećera i druge robe je izgledan, što ostavlja prostor za sasvim pristojne zarade, zaključuje Jorgić.

Marija Dukić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Gde investirati u vremenu opšte nesigurnosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oduvek je to u pravom redu bilo zlato. Da biste investirali u zlato, nije neophodno da kupujete realnu robu, poput poluga a naročito ne nešto poput nakita, ističu u domaćoj brokerskoj kući Ilirika Investments.
Plasman u zlato, možete ostvariti kroz ulaganje u takozvane zlatne ETF fondove čije hartije imaju realnu podlogu u zlatu.

SPDR Gold Shares ETF (GLD) je jedan od najpoznatijih ETF-ova koji u svojoj osnovi imaju imovinu u zlatu. Od juna 2020., fond je držao otprilike 36,49 miliona unci u trezorima u Londonu i drugim lokacijama.

Svaka akcija ETF-a vredi 0,093995 unci zlata. Investiranje u ovaj vid ETF-a je u stvari vid indirektnog posedovanja zlata. Umesto kupovine fizičkog zlata kupujete hartiju o vrednosti koja u svojoj podlozi ima zlato.

Prednost ovakovg vida investiranja je što ne morate fizički skladištiti zlato i što je lako unovčivo sredstvo. Tradicionalno je ovaj vid investiranja pogodan za vreme većih kriznih perioda ili inflacije. Kako se cena stvarnog zlata kreće, tako se menja i cena GLD-a, tačnije vrednost hartije, kažu u Ilirici.

Zlato međutim nije jedina aktiva u koju se mogu sredstva ukoliko želimo da ih zaštitimo od obezvređivanja. Za one malo sklonije riziku jedan od mogućih opcija je tržište uranijuma i ETF fonodvi na njegovoj bazi.

Tržište uranijuma je u strukturnom deficitu ponude/tražnje uprkos tome što je nuklearna energija suštinski i rastući oblik čiste energije. Događaji u Ukrajini obnavljaju interesovanje investitora za ovaj vid energetike.

Uranijum je kritično gorivo potrebno za nuklearne reaktore. Iako su istraživanja u toku kako bi se identifikovali drugi elementi sposobni da služe u nuklearnim reaktorima, za sada nema onih koji su komercijalno održivi.

Uranijum postaje kritični element svetske tranzicije zelene energije. Vetar i sunce su obećavajući ali još uvek nepouzadi, pa je najsigurniji oblik čiste energije zapravo nuklearna energija.

URNM ETF nudi 28% izloženost prema dve ključne kompanije iz globalne uranijum industrije, Camecou i Kazatomu. Takođe nudi 16% izloženost uranijumu između Yellov Cake PLC-a i Sprott Phisical Uranium Trust-a.

Drugi najpoznatiji fond iz ovog segmenta je URA ETF, Global Ks Uranium ETF je još jedna opcija, uz razliku da nudi veću izloženost prema Camecou i Kazatomu (oko 45%), a zatim slede NexGen Energy, Denison Mines Corp, Energy Fuels Inc, Paladin Energy i Uranium Participation Corp sa 5-3%.

Oba fonda od izbijanja krize u Ukrajini imaju tendenciju porasta vrednosti, kažu u domaćoj Ilirici Investments.

Izvor: Demostat, autor Vaso Dulovi’

Izvor: Pixabay

Чланак Pored zlata u kriznim vremenima može se ulagati i u uranijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre neki dan smo napisali da je investiranje u vino veoma isplativo, ali u međuvremenu se pojavio novi favorit među ulagačima: stare Lego kocke. One naime imaju veću stopu povrata investicije od svih navedenih stvari, koja iznosi 11 odsto godišnje.

Kada se kaže stare misli se na polovne, koje se ne mogu naći baš svuda. U ovoj studiji praćen je rast vrednosti Lego kocki proizvedenih između 1987. i 2015. godine.

Lego kocke i slična alternativna investiciona dobra su sve popularniji izbor među ulagačima, baš zbog toga što im vrednost veoma brzo skače. Od igračaka su još atraktivne i Barbike, figurice superheroja ali i autići i vozovi igračke.

Ukoliko planirate da naplatite nekadašnja ulaganja u sreću vaše dece koja su sada prerasla Lego kocke, imajte u vidu da su najskuplji setovi iz filma Star wars, Kafić na uglu i Tadž Mahal.

Izvor: HSE

Foto: Pixabay

Чланак Ulaganje u polovne Lego kocke isplativije od ulaganja u zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od ključnih prepreka za srpske inovatore je finansiranje, pre svega u ranoj fazi razvoja proizvoda ili usluga. Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije koju je tokom Meseca inovacija predstavio NALED, pokazuje da je budžetsko ulaganje Srbije u istraživanje i razvoj od 0,89% BDP-a dva i po puta niže u odnosu na prosek EU (2,19%), kao i ulaganje privatnog sektora, čije je učešće svega 0,36% BDP-a – polovina od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU, i četvrtina ulaganja na nivou cele EU. Zbog toga, ali i nedovoljne informisanosti devet od 10 inovatora u Srbiji samofinansira svoj inovativni proizvod ili uslugu, čak 80% njih ne aplicira za programe podrške, dok svega 1% koristi alternativne izvore finansiranja.

Povećanje budžetskih ulaganja

Kao rešenje za ovaj problem učesnici okruglih stolova predložili su povećanje budžetskih ulaganja, veći broj raspoloživih fondova za finansiranje u ranoj fazi razvoja, pre svega kroz bespovratna sredstava, kao i veću ulogu države u smanjenju rizika investicije za alternativne izvore finansiranja kroz ko-investiranje ili garantne šeme.

Prostor za unapređenje postoji i na planu saradnje nauke i privrede. Podaci pokazuju da je istraživačka populacija u Srbiji duplo manja od proseka EU i primarno koncentrisana u visokom obrazovanju (72% prema 40% u EU), dok privatni sektor angažuje svega 2% istraživača u Srbiji (EU: 46%). Stoga ne čudi podatak da je samo 3% biznis inovatora razvilo inovaciju u saradnji sa akademskom zajednicom. Kako bi Srbija postala konkurentna razvijenim zemljama, preporuka je da se nagrade svi oblici akademske saradnje sa privredom, da se uvedu industrijski doktorati po uzoru na liderske zemlje u domenu inovacija, kao i kursevi tehnopreduzetništva na tehničkim fakultetima.

Da bi inovacije bile održive, važno ih je zaštititi

Da bi inovacije bile održive, važno ih je zaštititi, što se sudeći po podacima ne dešava često u Srbiji. Nalazi analize pokazuju da je svega 2% inovatora u Srbiji apliciralo za patent, a da je broj prijavljenih patenata na milion stanovnika – 50, skoro pet puta je manji od proseka EU (230). Predlozi koji su prikupljeni u okviru Meseca inovacija ukazuju na to da treba kontinuirano edukovati sve aktere inovacionog ekosistema o važnosti intelektualne svojine i njene zaštite, kao i razviti modele internih pravilnika o pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu.

Vodič za trasiranje daljeg pravca razvoja inovacionog ekosistema mogu biti zemlje koje zauzimaju vodeće pozicije na globalnim indeksima inovacija poput Singapura, Izraela ili Finske. „Od šampiona inovacija Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, i komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. Kad je reč o inovacionim politikama, opet se vraćamo na veće ulaganje u R&D, ali i fokus na savremenim tehnologijama poput veštačke inteligencije, u industrijama koje imaju komparativnu prednost. Na kraju, važna je uloga javnog sektora koji u ovim zemljama služi kao primer inovatorima,“ ističe Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za preduzetništvo i investicije u NALED-u.

Iako je Mesec inovacija zvanično završen, na platformi za dijalog programa Startech do kraja godine je moguće ukazati na izazove i ponuditi rešenja. Najbolji predlozi naći će se u Sivoj knjizi inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva koju priprema NALED i koju će u narednim mesecima predstaviti javnosti, institucijama i Savetu za podsticanje razvoja digitalne ekonomije i inovacija. Kampanja Mesec inovacija deo je Startech programa, koji sprovodi NALED, uz podršku kompanije Philip Morris International.

Чланак Svega 2% inovatora u Srbiji aplicira za patent се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Nedostatak gotovine i neispravno shvatanje kako se njome upravlja glavni je razlog nelikvidnosti većine preduzeća“, kažu iz Ministarstva za naš portal.
Osim finansija, dodaju, nedostatak detaljne procene tržišta, istraživanja i planiranja takođe mogu da utiču na to da poslovanje ne krene baš onako kako smo očekivali.

„Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima jesu velika opasnost za biznis, a pre svega upošljavanje nekvalifikovanih ljudi zbog nižih izdvajanja za njihova angažovanja. I jedna od najvažnijih stvari, a pre svega kada je reč o novom biznisu, jeste marketing odnosno razmišljanje o načinima prodaje pre nego što se uopšte nešto i proizvede“, zaključuju u Ministarstvu privrede.

Ovom temom bavili su se i učesnici nedavno održanog seminara „Iskrene priče o (ne)uspehu“ u organizaciji PC Press-a.

Kako do pravih informacija?

Suosnivač i izvršni partner Kjub Tima (Cube Team), Marko Radojičić podsetio je na pomenutom seminaru da poslovne informacije prikuplja svaka firma i one se obično tiču tržišta, konkurencije… Međutim, prema njegovim rečima, što je kompanija mlađa i jednostavnija u strukturi – taj način prikupljanja informacija je slabije formulisan i nije strukturiran na pravilan način. Tu na scenu stupa saradnja sa data provajderom koji služi da konktinuirano prenosi znanje kompaniji i time unapređuje njena poslovanja.

„Često se nailazi na taj stav da to što neko ima privatnu kompaniju znači da su svi podaci njegova privatnost, ali, naravno, nije tako. Firme imaju obavezu da objavljuju određene podatke. Veliki broj kompanija se dnevno otvori i zatvori – među tim kompanijama sigurno ima i onih koji su namerno ugasili to, nisu fejlovali, nego su procenili da će time dobiti neke druge benefite. Da bi svaka kompanija sve to uspela da prati, mora da prioritizuje određene informacije, jer postoje milioni različitih informacija koje se ažuriraju iz minuta u minut“, napomenuo je.

Prema njegovom mišljenju, vrlo je bitno da odaberete pravog data partnera koji ce vam pomoći – on neće biti ključan za vaš uspeh, ali će vam ipak umnogome pomoći da postane i ostane lider na tržištu.

Biraju se najjeftinije delatnosti

Tržište Srbije je, pokazuju podaci, jako pogodno za poslovanje – sve više ljude se upušta u preduzetničke vode. Ipak, treba imati u vidu da je najveći broj njih u uslužnim, najjeftinijim delatnostima – više od 60 odsto. One su uslovno rečeno jeftine za početak, jer ne zahtevaju veliki kapital, ni skupo održavanje.

Beleži se čak 4.000 novoosnovanih kompanija svaki meses, odnosno 130 na dnevnom nivou – ili 5 svakog sata.

„To pokazuje da je tržište dinamično, stvari se brzo menjaju, ali postoje i određeni trendovi u smislu odnosa osnovanih i ugašenih kompanija: 2010, 2011. i 2012. godina su imale negativan trend kao posledicu svetske ekonomske krize. Takođe, tu je i ekstrem 2019. godine koji se desio zbog promene zakona gde su preduzetnici paušalci iz IT industrije morali da pređu u „doo“ ili redovan radni odnos, ali u suštini trend jeste pozitivan i raste“, kazao je Markov kolega Lazar.

Poslovanje duže od 5 godina povećava za 85% verovatnoću opstanka kompanije, pokazuju analize.

Ono što je naročito zanimljivo jeste podatak da godine osnivača nemaju dominantnan uticaj na uspeh i opstanak kompanija.

Nema mesta emocijama

Adnan Misimović, član uprave Megamiksa (Megamix) poručio je prisutnima na seminaru da nikad ne treba da propuste dobru krizu – to je situacija za promenu.

„Recimo, kada se nama biznis smanjio bilo je pitanje šta raditi sa kapitalom. Tada sam shvatio da ja o investiranju i upravljanju imovinom ništa ne znam“, iskren je Misimović.

Postavio je sebi pitanje šta bi radio kad bi stvari posmatrao kao finansijski, a ne emotivni investitor, budući da je u pitanju bila firma koju je gradila njegova porodica.

Onda je krenuo da istražuje…

U šta da investirate?

„Prvo je bilo – zašto ne bismo kupili još jedan ili dva stana? Svi na ovim prostorima najviše verujemo u ciglu kao investiciju. Međutim, kad sam izvukao podatke kako su se kretale cene nekretnina u Zagrebu video sam da im je trebalo 11 godina da se vrate na nivo pre svetske ekonomske krize. Takođe, u našem delu Evrope nekretnine su generalno skupe“, što ga je navelo da odustane od te ideje.

Sledeća ideja je bila – odlazak u banku.

„Zašto ne bismo držali novac u banci? Ima smisla da svako ima fond za „crne dane“, neku svotu koja će mu pokriti šest ili dvanaest meseci troškova u slučaju nečeg nepredviđenog. U Srbiji je osigurano od strane države do 50.000 evra po osobi u slučaju da banka propadne, to je osiguran depozit. Ipak, štednja u banci – tu nema dividendi, kamatne stope su niske i neće pokriti inflaciju…“, objasnio je Misimović.

Dakle, i ta zamisao je „otpala“.

„Nakon toga se nametnulo pitanje – zašto ne lokalne obveznice? Izgledaju primamljivo, država stoji iza toga, imaju stope povrata veće nego u bankama, nema pomenutog problema šta ako banka propadne… Ali onda vidim da je kreditni rejting zemlje BB+, a sve ispod BBB znači veći rizik, zato se države zadužuju po većim kamatnim stopama… Zašto ne onda privatni biznis? To bi zvučalo logično, zar ne? Ali treba postaviti važno pitanje – da li je u biznisu alociran najveći deo imovine? Ako jeste, to je već malo zabrinjavajuće“, tvrdi on.

Diverzifikacija

Šta je onda ključ uspeha? Prema njegovom mišljenju – diverzifikacija, to jest ulaganje u više stvari istovremeno.

„Nikad neće sve rasti, ali uvek će biti nešto što će držati taj portfolio iznad vode. Pogledajte neke dobre prakse, recimo kako investiraju evropski penzioni fondovi. Ulažu u akcije, obveznice, nekretnine i zemljište, keš… Keš je namanje rizičan, ali ima najmanji prinos. Kriptovalute, s druge strane, imaju najveći rizik, ali i najveći povrat. Deonice i obveznice su temelj skoro svakog portfolia i tu bi očekivani godišnji povrat trebalo da bude 6 posto u proseku – to znači da za 12 godina treba da se udupla. Ako imate više od 10 godina na raspolaganju deonice su za vas, ako vam treba taj novac za kraće od 5 godina treba biti obazriv“, pojašnjava.

Obveznice, navode imaju manji povrat, ali ne padaju puno, a i kad se to desi – brzo se vrate.

„Kada su nekretnine u pitanju, bolje je da ulažete kroz nekretninski fond, gde nemate jednu fizičku nekretninu, nego više nekretnina pomalo. Nekretnine su zgodne jer ne padaju kad i deonice. Kod novca imate povrat od nula posto, negde i čak negativan ako morate da plaćate držanje novca u banci. Zašto onda uvek treba imati i nešto u novcu? Zato što ne znate kad je potrebna dodatna inekcija biznisu, kada će iskočiti neka dobra prilika za ulaganje i tome slično“, savetuje Misimović.

Ne postoji pravi miks svega navedenog – on je, dodaje, različit je za svakog investitora.

Šta niko ne može da zna?

„Zlato i bitkoin su špekulativne investicije, ne znamo hoće li cena rasti ili padati“, napominje.

Važno je razlikovati i dve vrste investiranja.

„Pasivno investiranje podrazumeva praćenje tržišta, stav da su cene realne, da nisam „najpametniji“, te ću kupiti sve što mogu pa šta bude, jer mi je okej da zaradim ni više ni manje od proseka. Sa druge strane, aktivno investiranje podrazumeva stav da ću pobediti tržište, da zna ono što drugi ne znaju, te ću kupiću pojedinačne deonice, jer verujem da ću zaraditi više, ali mogu i da izgubim. Ipak, ako gledamo ljude koji vode najveće investicione fondove u Americi, dakle ljude koji su plaćeni za to – samo 10 posto njih pobedi tržište u roku od 5 godina, u roku od 10 godina 1 posto, a u roku od 15 – niko“, zaključio je.

Izvor:B92

Foto: Pixabay

Чланак Privatni biznisi najčešće propadaju zbog manjka finansijske discipline се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji. Time će mladi i iz urbanih i ruralnih sredina dobiti jednake mogućnosti za sticanje digitalnih veština koje će im u perspektivi povećati konkurentnost na tržištu rada.

Potpredsednica Ljiljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB-a u Srbiji, izjavila je: “Moderno, efikasno obrazovanje i digitalna pismenost otvaraju nove mogućnosti za mlade i povećavaju njihove šanse za zapošljavanje. Snažna digitalna ekonomija od ključne je važnosti za inovacije, napredak, radna mesta i konkurentnost. U današnje vreme ovo je jedan od glavnih preduslova za rast i prosperitet u zemljama širom sveta. Takođe, digitalizovane škole daleko su efikasnije tokom kriznih situacija poput pandemije covida-19. Kao banka EU, želimo da doprinesemo većoj otpornosti Srbije kako bi uspešno funkcionisala i u najtežim vremenima. EIB će sa zadovoljstvom nastaviti da podržava Srbiju i njenu tranziciju ka digitalnoj, održivoj i inovativnoj ekonomiji.”

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije Tatjana Matić objasnila je: “Projekat digitalizacije obrazovnog sistema je prioritet Vlade Srbije. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije počeli su implementaciju projekta ’Povezane škole’ 2019. godine. Investicija EIB-a imaće pozitivan učinak na sve škole u Srbiji. MTTT je napravilo značajan pomak ka izgradnji standardizovane, održive bežične internet veze u svim školama i ka kompletnom unapređenju komunikacione infrastrukture nacionalne akademske mreže. U isto vreme, nabavkom digitalne opreme, Ministarstvo obrazovanja je obezbedilo osnovnu infrastrukturu za razvoj digitalizovanih nastavnih procesa. Nabavka moderne IT opreme i interneta velike brzine, kao i poboljšanje digitalnih veština nastavnika, doprineće digitalnom obrazovanju koje je važan stub savremenog, održivog i snažnog društva, pogotovo u krizama poput pandemije covida-19. Ovaj projekat će doprineti premošćavanju digitalnog jaza, povećanju digitalne pismenosti i konkurentnosti u digitalnog dobu, i unaprediti potencijal IT industrije. Svi mladi ljudi treba da dobiju jednake šanse i znanja koja će im omogućiti iste izbore koje imaju njihovi vršnjaci u digitalno razvijenim ekonomijama.”

Sem Fabrici, ambasador i šef delegacije EU u Srbiji, izjavio je: “COVID-19 je nametnuo celom svetu potrebu da se digitalizuje. Usvajanje digitalnih veština je postalo više nego ikada ključno za učenje, rad i aktivno učešće u društvu, kao i za sticanje drugih osnovnih znanja kao što su komunikacija, nauka, tehnologija, tehnika, matematika i jezici. Ovo značajno ulaganje EIB-a u digitalnu nastavnu infrastrukturu i kompetencije nastavnika širom Srbije dolazi u prelomnom trenutku za modernizaciju srpskog obrazovnog sistema. Ono je sastavni deo ukupnih napora Evropske unije u razvoj obrazovnog sistema u Srbiji. Uz pomoć više od 100 miliona evra koliko je uloženo do sada, evropski zlatni standardi i najbolje prakse ugrađeni su u obrazovni sistem Srbije. Zahvaljujući tome, generacije učenika imaće bolje obrazovanje i šansu da u budućnosti daju aktivan doprinos društvu.”

EIB će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta. Do danas je EIB uložila 50 miliona evra u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28 000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova. Ulaganjem 200 miliona evra u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima.

Чланак EIB investirala je 65 miliona evra u digitalizaciju srpskih škola се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, jedan od najcenjenijih svetskih poslovnih medija, Blumberg, okupio je pet eksperata i postavio im kontraintuitivno pitanje — gde bi investirali milion dolara u 2020. godini?

Odgovori su raznorodni. Od sirovina kao što je bakar, preko obnovljive energije i vozila sa strujnim pogonom, akcija najvećih tehnoloških kompanija pa do slikarskih radova i drugih umetnina.

„Tehnologija koja nema veze sa dodirivanjem i ljudima”

Jedan manje-više očigledan trend su naravno i rešenja za rad od kuće. Izvesno je da se ovaj način rada u velikoj meri popularizovao i da će biti sve češći i kada prođe poslednji talas pandemije.

U skladu sa time, među preporukama za investiranje se našla i jedna domaća IT kompanija. Klara Bulrik, partnerka u fondu Alvarium Investments, koji upravlja sa 15 milijardi dolara kapitala, smatra da je u toku promena ponašanja i da je usvajanje svega digitalnog u svim industrijama vanredno ubrzano zbog pandemije.

“Oblasti tehnološke industrije na koje bih se fokusirala uključuju alate za produktivnost, zdravstvo, zabavu, obrazovanje, cybersecurity i sve što ima veze sa tehnologijom koja nema veze sa dodirivanjem ili ljudima”, kaže ona.

Zato se u njenom izboru nalazi i Clockify, alat za time tracking, inače proizvod novosadskog provajdera softverskih usluga, COING. Nenad Milanović, osnivač i direktor ove firme, je za Startit tim povodom rekao: “Izuzetno smo srećni što je naš proizvod prepoznat kao lider u svojoj poslovnoj niši i sigurna investiciona opklada. Mi sami se na njega kladimo već skoro 3 godine. U ovoj situaciji je najvažnije to što smo u poziciji da otvorimo mnogo novih neprogramerskih radnih mesta, da zapošljavamo brže nego pre globalne krize i tako doprinosimo očuvanju ekonomije Srbije”.

Izvor: Startit

Foto: nattanan23, Pixabay

Чланак Blumbergov ekspert predlaže srpsku IT kompaniju kao priliku za investiranje се појављује прво на Biznis i Finansije.