Iz Ministarstva privrede navode da je jedan od najčešćih razloga zbog kojih propadaju privatni biznisi – manjak finansijske discipline, gde vlasnicima preduzeća često uopšte nije poznato gde novac odlazi ili čak previše novca „izvlače“ iz biznisa za privatne potrebe.
„Nedostatak gotovine i neispravno shvatanje kako se njome upravlja glavni je razlog nelikvidnosti većine preduzeća“, kažu iz Ministarstva za naš portal.
Osim finansija, dodaju, nedostatak detaljne procene tržišta, istraživanja i planiranja takođe mogu da utiču na to da poslovanje ne krene baš onako kako smo očekivali.
„Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima jesu velika opasnost za biznis, a pre svega upošljavanje nekvalifikovanih ljudi zbog nižih izdvajanja za njihova angažovanja. I jedna od najvažnijih stvari, a pre svega kada je reč o novom biznisu, jeste marketing odnosno razmišljanje o načinima prodaje pre nego što se uopšte nešto i proizvede“, zaključuju u Ministarstvu privrede.
Ovom temom bavili su se i učesnici nedavno održanog seminara „Iskrene priče o (ne)uspehu“ u organizaciji PC Press-a.
Kako do pravih informacija?
Suosnivač i izvršni partner Kjub Tima (Cube Team), Marko Radojičić podsetio je na pomenutom seminaru da poslovne informacije prikuplja svaka firma i one se obično tiču tržišta, konkurencije… Međutim, prema njegovim rečima, što je kompanija mlađa i jednostavnija u strukturi – taj način prikupljanja informacija je slabije formulisan i nije strukturiran na pravilan način. Tu na scenu stupa saradnja sa data provajderom koji služi da konktinuirano prenosi znanje kompaniji i time unapređuje njena poslovanja.
„Često se nailazi na taj stav da to što neko ima privatnu kompaniju znači da su svi podaci njegova privatnost, ali, naravno, nije tako. Firme imaju obavezu da objavljuju određene podatke. Veliki broj kompanija se dnevno otvori i zatvori – među tim kompanijama sigurno ima i onih koji su namerno ugasili to, nisu fejlovali, nego su procenili da će time dobiti neke druge benefite. Da bi svaka kompanija sve to uspela da prati, mora da prioritizuje određene informacije, jer postoje milioni različitih informacija koje se ažuriraju iz minuta u minut“, napomenuo je.
Prema njegovom mišljenju, vrlo je bitno da odaberete pravog data partnera koji ce vam pomoći – on neće biti ključan za vaš uspeh, ali će vam ipak umnogome pomoći da postane i ostane lider na tržištu.
Biraju se najjeftinije delatnosti
Tržište Srbije je, pokazuju podaci, jako pogodno za poslovanje – sve više ljude se upušta u preduzetničke vode. Ipak, treba imati u vidu da je najveći broj njih u uslužnim, najjeftinijim delatnostima – više od 60 odsto. One su uslovno rečeno jeftine za početak, jer ne zahtevaju veliki kapital, ni skupo održavanje.
Beleži se čak 4.000 novoosnovanih kompanija svaki meses, odnosno 130 na dnevnom nivou – ili 5 svakog sata.
„To pokazuje da je tržište dinamično, stvari se brzo menjaju, ali postoje i određeni trendovi u smislu odnosa osnovanih i ugašenih kompanija: 2010, 2011. i 2012. godina su imale negativan trend kao posledicu svetske ekonomske krize. Takođe, tu je i ekstrem 2019. godine koji se desio zbog promene zakona gde su preduzetnici paušalci iz IT industrije morali da pređu u „doo“ ili redovan radni odnos, ali u suštini trend jeste pozitivan i raste“, kazao je Markov kolega Lazar.
Poslovanje duže od 5 godina povećava za 85% verovatnoću opstanka kompanije, pokazuju analize.
Ono što je naročito zanimljivo jeste podatak da godine osnivača nemaju dominantnan uticaj na uspeh i opstanak kompanija.
Nema mesta emocijama
Adnan Misimović, član uprave Megamiksa (Megamix) poručio je prisutnima na seminaru da nikad ne treba da propuste dobru krizu – to je situacija za promenu.
„Recimo, kada se nama biznis smanjio bilo je pitanje šta raditi sa kapitalom. Tada sam shvatio da ja o investiranju i upravljanju imovinom ništa ne znam“, iskren je Misimović.
Postavio je sebi pitanje šta bi radio kad bi stvari posmatrao kao finansijski, a ne emotivni investitor, budući da je u pitanju bila firma koju je gradila njegova porodica.
Onda je krenuo da istražuje…
U šta da investirate?
„Prvo je bilo – zašto ne bismo kupili još jedan ili dva stana? Svi na ovim prostorima najviše verujemo u ciglu kao investiciju. Međutim, kad sam izvukao podatke kako su se kretale cene nekretnina u Zagrebu video sam da im je trebalo 11 godina da se vrate na nivo pre svetske ekonomske krize. Takođe, u našem delu Evrope nekretnine su generalno skupe“, što ga je navelo da odustane od te ideje.
Sledeća ideja je bila – odlazak u banku.
„Zašto ne bismo držali novac u banci? Ima smisla da svako ima fond za „crne dane“, neku svotu koja će mu pokriti šest ili dvanaest meseci troškova u slučaju nečeg nepredviđenog. U Srbiji je osigurano od strane države do 50.000 evra po osobi u slučaju da banka propadne, to je osiguran depozit. Ipak, štednja u banci – tu nema dividendi, kamatne stope su niske i neće pokriti inflaciju…“, objasnio je Misimović.
Dakle, i ta zamisao je „otpala“.
„Nakon toga se nametnulo pitanje – zašto ne lokalne obveznice? Izgledaju primamljivo, država stoji iza toga, imaju stope povrata veće nego u bankama, nema pomenutog problema šta ako banka propadne… Ali onda vidim da je kreditni rejting zemlje BB+, a sve ispod BBB znači veći rizik, zato se države zadužuju po većim kamatnim stopama… Zašto ne onda privatni biznis? To bi zvučalo logično, zar ne? Ali treba postaviti važno pitanje – da li je u biznisu alociran najveći deo imovine? Ako jeste, to je već malo zabrinjavajuće“, tvrdi on.
Diverzifikacija
Šta je onda ključ uspeha? Prema njegovom mišljenju – diverzifikacija, to jest ulaganje u više stvari istovremeno.
„Nikad neće sve rasti, ali uvek će biti nešto što će držati taj portfolio iznad vode. Pogledajte neke dobre prakse, recimo kako investiraju evropski penzioni fondovi. Ulažu u akcije, obveznice, nekretnine i zemljište, keš… Keš je namanje rizičan, ali ima najmanji prinos. Kriptovalute, s druge strane, imaju najveći rizik, ali i najveći povrat. Deonice i obveznice su temelj skoro svakog portfolia i tu bi očekivani godišnji povrat trebalo da bude 6 posto u proseku – to znači da za 12 godina treba da se udupla. Ako imate više od 10 godina na raspolaganju deonice su za vas, ako vam treba taj novac za kraće od 5 godina treba biti obazriv“, pojašnjava.
Obveznice, navode imaju manji povrat, ali ne padaju puno, a i kad se to desi – brzo se vrate.
„Kada su nekretnine u pitanju, bolje je da ulažete kroz nekretninski fond, gde nemate jednu fizičku nekretninu, nego više nekretnina pomalo. Nekretnine su zgodne jer ne padaju kad i deonice. Kod novca imate povrat od nula posto, negde i čak negativan ako morate da plaćate držanje novca u banci. Zašto onda uvek treba imati i nešto u novcu? Zato što ne znate kad je potrebna dodatna inekcija biznisu, kada će iskočiti neka dobra prilika za ulaganje i tome slično“, savetuje Misimović.
Ne postoji pravi miks svega navedenog – on je, dodaje, različit je za svakog investitora.
Šta niko ne može da zna?
„Zlato i bitkoin su špekulativne investicije, ne znamo hoće li cena rasti ili padati“, napominje.
Važno je razlikovati i dve vrste investiranja.
„Pasivno investiranje podrazumeva praćenje tržišta, stav da su cene realne, da nisam „najpametniji“, te ću kupiti sve što mogu pa šta bude, jer mi je okej da zaradim ni više ni manje od proseka. Sa druge strane, aktivno investiranje podrazumeva stav da ću pobediti tržište, da zna ono što drugi ne znaju, te ću kupiću pojedinačne deonice, jer verujem da ću zaraditi više, ali mogu i da izgubim. Ipak, ako gledamo ljude koji vode najveće investicione fondove u Americi, dakle ljude koji su plaćeni za to – samo 10 posto njih pobedi tržište u roku od 5 godina, u roku od 10 godina 1 posto, a u roku od 15 – niko“, zaključio je.
Izvor:B92
Foto: Pixabay