U Srbiji ne postoji zvaničan podatak o tome koliko se godišnje nakupi farmaceutskog otpada, a procene variraju od 1.500 do čak 2.100 tona. Samo se pretpostavlja da farmaceutska industrija generiše 500 do 600 tona, zdravstvene ustanove između 600 i 800, a stanovništvo 400 do preko 500 tona.

Kod nas je desetak firmi registrovano za prikupljanje, skladištenje, transport i izvoz farmaceutskog otpada. Međutim, samo jedna od njih, zrenjaninski Remondis Medison, inače deo istoimene multinacionalne kompanije, ima dozvole i sopstveno postrojenje za tretman lekova i preparata kojima je istekao rok trajanja. I pored toga, najveći deo farmaceutskog otpada se izvozi i usluga se plaća spalionicama u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj ili Poljskoj. Domaće preduzeće sa kapacitetom od 1.300 tona, obradi tek oko 200 tona godišnje.

Direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju Bojan Sudarev kaže za B&F da je to apsurd, ali i da je posledica toga što je čitavo tržište zbrinjavanja ove vrste otpada, i pored zakona koji je donet 2016. još uvek neuređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova.

„Farmaceutska industrija i bolnice godišnje proizvedu određenu količinu te vrste otpada, i u tom delu propisane procedure funkcionišu. Bolnice se drže pravila o zbrinjavanju i zajedno sa ostalim medicinskim, infektivnim i organskim otpadom predaju ga operaterima, dok farmaceutska industrija, inače visoko profitabilna, kao i uvoznici, sigurno ne žele da rizikuju i redovno isporučuju količine kojima je istekao rok ili su pakovanja oštećena. Te kompanije plaćaju državi i neku vrstu eko takse, namenjenu za zbrinjavanje otpada koji se proizvede. Ipak, proces nije sproveden do kraja, tu se negde stalo, jer i pored izdvojenih sredstava, troškove operatera i daljeg postupanja podnose oni koji su otpad predali“, navodi Sudarev.

Od kontejnera do pijace

Najveći problem je, ipak, otpad koji se nalazi u kućnim apotekama, jer u proseku, jedno domaćinstvo godišnje sakupi 200 do 300 grama lekova kojima je oštećeno pakovanje ili istekao rok.

„Zakon iz 2016. je odredio da lek kome je istekao rok građani mogu da predaju prvoj apoteci. One bi trebalo da to zbrinjavaju na način kojim postupaju sa sopstvenim farmaceutskim otpadom, s tom razlikom što građanina zavode kao generatora. Taj otpad moraju da sortiraju i odlože u crvene kese i crvene kante, koje jasno označavaju da je to lek sa isteklim rokom i da ga u periodu od najduže 36 meseci predaju nekoj od kompanija koje su registrovane za zbrinjavanje. Ali, kako je to značajan trošak za apoteke, malo koja će prihvatiti stare lekove. S druge strane, firme registrovane za prikupljanje farmaceutskog otpada nemaju pravni osnov za poslovanje sa privatnim licima, tako da građani praktično nemaju gde da odlože to što im se nakupilo u fiokama“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi država morala finansijski da se uključi u sakupljanje te kategorije otpada.

Prema njegovim rečima, najveći deo kućnog farmaceutskog otpada, čiji je obim a posebno istorijske naslage nemoguće ni ugrubo proceniti, završava u kontejnerima i potom na komunalnim deponijama, potpuno neobrađen i nezaštićen.

„Kiše i ostali vremenski uslovi utiču da se pakovanje dezintegriše, lek se rastvori, ide u zemlju, zagađuje nadzemne i podzemne vode i tada je onemogućen svaki tretman. Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanje izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci. To je dokaz koliko kao građani nismo svesni da neke sekundarne stvari utiču na kvalitet hrane i vode kod nas“, konstatuje Sudarev.

On napominje da postoji i druga opasnost: „Kontejneri su neobezbeđeni i laka su meta nelegalnih sakupljača, deponije takođe, pa nije retkost da se ti odbačeni lekovi nađu u nekim ’ćoškovima’ gradskih pijaca ili na drugi način dođu do kupaca, obično neukih ili ugroženih ljudi. Niko ne razmišlja o tome. Koliko je nebriga rasprostranjena govori i jedan slučaj za koji sam nedavno saznao, da jedan od operatera, koji je greškom dobio dozvolu za to, kompostira farmaceutski otpad bez prethodnog tretmana. Jednostavno ga meša sa zemljom i vraća u lanac ishrane. To je mimo svih standarda i zakona u Evropi. To je ozbiljno, alarmantno ugrožavanje životne sredine. Mi smo kao privatna kompanija ukazali na to, ali nismo ovlašćeni da drugačije reagujemo. A zakon jasno definiše da se farmaceutski otpad, bio opasan ili neopasan, zbrinjava kao opasan“.

Različiti modeli, ali ništa bez države

Sudarev naglašava da je Remondis u Srbiji potpuno opremljen kapacitetom, tehnički i tehnološki, da preuzme i zbrine na najbezbedniji i najbolji način sve količine farmaceutskog otpada, onako kako kompanija sa svojih 800 postrojenja i pet spalionica radi u 38 zemalja Evrope i sveta. Kaže da su modeli sakupljanja različiti, ali je najčešće država uključena u to, bilo direktno ili kroz refundaciju troškova ukoliko je proces prenet na lokalne vlasti.

„U Nemačkoj, na primer, država nadoknađuje troškove gradovima i opštinama, a one raspisuju godišnji tender i biraju firmu koja ima mogućnosti da preuzme taj otpad. Onda se objavi lokacija, datum i vreme kada građani to mogu da predaju firmi opremljenoj specijalnim kamionima. Sličan model je i u Bugarskoj i Rumuniji, Hrvatska tu vrstu otpada prikuplja preko reciklažnih dvorišta, dok je u BiH, kao kod nas, uspostavljen sistem koji uključuje apoteke. I to bi takođe moglo dobro da funkcioniše, ukoliko bi država preuzela troškove“, ocenjuje Sudarev.

Zakon je, kaže, donet, samo ga treba primeniti na način kako se to radi sa reciklerima elektronike i otpadnih guma. Njima se finansira zbrinjavanje, dobijaju više milijardi dinara godišnje. Svaka tri meseca stiže im novac za količine koje su tretirali, iako u poređenju sa farmaceutskim otpadom, ta kategorija manje zagađuju sredinu, sporije se razlaže i vidljiva je. Pri tom, tog otpada ima u hiljadama tona, dok bi državu neuporedivo manje koštalo da izdvoji za prikupljanje, izvoz ili tretman lekova sa isteklim rokom, koji su znatno veći rizik za životnu sredinu jer kada uđu u tlo ili vode, šteta je nepopravljiva.

Taj nejednaki položaj u procesu zbrinjavanja jedan je od razloga zašto se više kompanija ne bavi tretiranjem farmaceutskog otpada, tvrdi naš sagovornik. Ali, nije jedini.

„Zakon u Srbiji zabranjuje uvoz ove vrste otpada, mi možemo da zbrinjavamo i tretiramo samo to što nastaje u našoj zemlji, pa je veličina tržišta ograničavajući faktor. Takođe, finansijski smo sada u nepovoljnijoj poziciji i u nekim slučajevima nam je isplativije da otpad izvezemo, nego da ga mi tretiramo. Zakon nije na našoj strani, bez obzira na to što smo investirali, zaposlili radnike, što smo na tržištu. Nemamo nikakve prednosti u odnosu na nekoga ko je iznajmio skladište, nije ništa uložio, uzima lekove i izvozi ih preko, pa bude jeftiniji od nas. Ipak, neki od operatera rade i kod nas konačan tretman, iako to ponekad nije najjeftinija opcija. Više elemenata utiče na cenu, ali najviše energenti koji su poslednjih godina jako nestabilni. Nafta je kod nas trenutno najskuplja u regionu, pa mi upravo razmatramo mogućnost da postrojenja prebacimo na gas“, najavljuje Sudarev.

Naš sagovornik dodaje da taj deo poslovanja ne učestvuje u dobiti koju firma ostvaruje. No, uprkos neisplativosti, na investiciju vrednu više od tri miliona evra odlučili su se pre tri godine, kako bi proširili usluge u zbrinjavanju infektivnog medicinskog otpada iz bolnica, što im je primarni posao.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Remondis Medison, jedini prerađivač farmaceutskog otpada u Srbiji: Kad lekovi truju, umesto da leče се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj lek zapravo izaziva veliku zavisnost i više miliona Amerikanaca pretvorio je u opijatske zavisnike.

„Zavisnička ličnost“ je izraz koji su određene farmaceutske kompanije koristile tokom devedesetih godina kako bi promovisale različite vrste adiktivnih lekova, najčešće protiv bolova.

„Zavisničke ličnosti imaju neke osobine koje ih donekle objedinjuju, to je pre svega impulsivnost, što znači potreba za nekakvim brzim donošenjem odluka, odmah iza toga anksioznost, osećaj povećanog uzbuđenja, stresa, uznemirenosti, zatim jedna vrsta neusaglašenosti u odnosu na neke druge osobe, neka vrsta osećanja da si drugačiji i potrebe da uzimaš nešto drugo i na kraju, bolje rečeno, potreba da se eksperimentiše sa sopstvenim ja“, objašnjava za RTS neurološkinja i specijalistkinja za bolesti zavisnosti, dr Svetlana Vučetić Arsić.

Dugom spisku karakteristika mogu se dodati i samopotcenjivanje, negiranje određene vrste odgovornosti, nizak prag tolerancije na stres. Takođe, radoznalost, povodljivost i potreba za pripadanjem određenoj grupi mogu navesti osobu na konzumiranje određene supstance.
„Međutim, konzumiranje supstance, ili radnja, pošto mi danas govorimo i o ponašajnim zavisnostima, mora biti ponavljajuća. Znači, uzima se više puta ili se nešto ponavlja više puta da bismo dobili nešto što mi zovemo mozak naštelovan na zavisnički nivo“, navodi dr Vučetić Arsić.

Najčešće konzumirani lekovi u Srbiji koji izazivaju zavisnost su benzodijazepini ili anksiolitici. Republički fond za zdravstveno osiguranje donosi poražavajuće podatke. Tokom prošle godine, samolečenjem i zloupotrebom, pet i po miliona građana Srbije je u nekom trenutku konzumiralo benzodijazepine.

25 odsto odrasle populacije u Srbiji konzumira benzodijazepine

„To su neke ozbiljne cifre gde se procenjuje da otprilike 25 odsto odrasle populacije u Srbiji konzumira benzodijazepine. Svaki sedmi student u našoj populaciji takođe, i ako bi se to uporedilo recimo sa nekim drugim zemljama, recimo zemljama Evropske unije, tamo svega 10 odsto odraslog stanovništva konzumira benzodijazepine“, ističe Vučetić Arsić.

U grupu psihotropnih lekova spadaju i oni koje prepisuju, recimo, ortopedi ili kardiolozi, npr. za regulaciju hipertenzije ili zarad neophodne relaksacije mišića.

Bez obzira na to koje je specijalnosti, svaki lekar je u obavezi da upozori pacijenta da uzimanje određenih lekova duže od četiri do šest nedelja može izazvati zavisnost.

Proizvođač leka, pored štampanog uputstva, dužan je da na kutiji jasno istakne znak za oprez koji se posebno odnosi na upravljanje motornim vozilima i različitim mašinama.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kako faramaceutske kompanije prave „Zavisničku ličnost“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pacijentima u Srbiji je dostupno svega osam posto inovativnih lekova koji su registrovani u Evropskoj uniji. Uprkos učinjenom napretku u poslednjih nekoliko godina u smislu nekoliko proširenja liste inovativnim lekovima i činjenici da je država, a pre svega Republički fond za zdravstveno osiguranje prepoznao značaj uvođenja lekova koji poboljšavaju ishode lečenja, zaostatak za Evropom je još uvek ogroman i dodatno raste. Primera radi, osiguranicima u Hrvatskoj dostupno je tri puta više, u Rumuniji tri i po puta više, a u Bugarskoj čak četiri puta više inovativnih lekova.

Razlog leži u najmanjem ulaganju u lekove u našoj zemlji bilo da posmatramo po glavi stanovnika ili kao procenat ukupnih državnih troškova za zdravstvo.

Sa 112 evra po glavi stanovnika daleko smo od Bosne i Hercegovine (161 EUR), Bugarske (180 EUR), Hrvatske (223 EUR). Istovremeno, na lekove odlazi samo 18 posto ukupnog budžeta zdravstva, dok je taj procenat 22% u Hrvatskoj, 23% u Makedoniji, 29% u Bugarskoj i 34% u Bosni i Hercegovini.
Sa druge strane postoji direktna korelacija izmežu državnog ulaganja u lekove i zdravstvenih ishoda. Veće ulaganje u inovativne terapije poboljšava ishode lečenja čime se ne poboljšava samo zdravstveno stanje pacijenta već se smanjuju drugi troškovi u zdravstvenom sistemu ali i čitavoj zajednici.

Osnovni zdravstveni pokazatelji u Republici Srbiji nisu dobri: opšta smrtnost je u 2019. godini iznosila 14,6 na hiljadu stanvnika dok je evropski prosek iste godine bio 10,8. Prosečan ljudski vek u Srbiji iznosi 74,2 godine dok je u najrazvijenijim zemljama EU 82 godine.

Potrebno minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje

Proizvođači inovativnih lekova razgovaraju sa Vladom Srbijom i RFZO kako bi se pronašlo rešenje da se jaz u dostupnosti najefikasnijih terapija što više smanji. To je moguće jedino kontinuiranim ulaganjem u ulazak inovativnih lekova na pozitivnu listu, uz povećanje predvidljivosti tog procesa kroz definisanje unapred određenih termina obnavljanja liste inovativnim lekovima makar jedanput godišnje kao što je to slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.

Procene pokazuju da je potrebno minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje kako bi najvažnije inovativne terapije postale dostupne našim osiguranicima, što bi moglo da dovede do vidljivog poboljšanja osnovnih zdravstvenih indikatora i smanjenja zaostatka u odnosu na region i Evropu.
U ovom trenutku na ulazak na pozitivnu listu čeka više od 80 inovativnih lekova za koje je procenjen trošak prve godine bar 25 milijardi dinara.

Чланак Pacijentima u Srbiji dostupno svega osam posto inovativnih lekova koji su registrovani u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija obezbeđuje nutritivno uravnotežene menije, uključujući predjela, deserte i grickalice, osmišljene da pomognu ljudima da izgube težinu.

Prvi znakovi da postoje problemi, kako javljaju američki mediji, bilo je upozorenje zaposlenima na otpuštanja i ukidanje određenih segmenata posla. Takođe, kompanija ima dug od otprilike 250 miliona dolara i razmatrala je mogućnost podnošenja stečaja ako pokušaji da se pronađe kupac za njenu imovinu propadnu.

Dženi Krejg je posao započela u momentu kada nije mogla da smrša nakon što je rodila drugo dete. Prema njenom sajtu, ona je rekla da samo vežbanje u teretani „ne dovodi do dugoročnog gubitka težine“. Otvorila je prvi brendirani centar za mršavljenje 1983. godine.

Lekovi za mršavljenje sve popularniji

Ovo je, kako navodi CNN, najnoviji znak velikih promena u industriji mršavljenja, koje su doneli popularni novi lekovi za dijabetes na recept, ali se takođe mogu koristiti da pomognu ljudima da izgube težinu. Ovi relativno novi lekovi deluju tako što stimulišu oslobađanje insulina, što pomaže u snižavanju šećera u krvi. Oni takođe usporavaju prolazak hrane kroz creva.

Čak i poznata kompanija WeightWatchers, na primer, ulazi u posao sa lekovima za mršavljenje na recept. Kompanija, sada poznata kao WW International, nedavno je kupila Sequence, telehealth pretplatničku uslugu koja povezuje pacijente sa lekarima koji mogu da prepišu lekove za mršavljenje i dijabetes.

Nedavno smo pisali o tome da je gojaznost postala “priča decenije”. Procenjuje se da bi rastuća industrija lekova za mršavljenje, mogla da vredi čak 200 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Lekovi za mršavljenje pobeđuju nutritivnu ishranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa nestašicom lekova najpre su se sredinom prošle godine suočile zemlje Evropske unije. Bilo je problema u proizvodnji antibiotika, analgetika, lekova za snižavanje temperature a deo tog stanja, zbog zavisnosti od uvoza, prelio se i na Srbiju. Posebno je zimus zafalilo antibiotskih sirupa za decu, čija se sezonska uvećana potrošnja baš mogla i predvideti. Ipak, postojala je zamena, neke od apoteka sa opremljenim laboratorijama mogle su same da pripreme sirupe i stanje se ubrzo normalizovalo.

Prema poslednjim izveštajima, u domaćim apotekama još uvek nedostaje „ozempik“, lek za pacijente sa dijabetesom 2, a razlog je bizaran – utvrđeno je da on efikasno utiče na smanjenje telesne težine, pa je krenula masovna navala na apoteke. Država je reagovala, zaoštrila je uslove prodaje, lek se može izdati samo pacijentima sa utvrđenim dijabetesom i uz lekarski recept, ali apotekari tvrde da i dalje ne dobijaju dovoljne količine.

Da li je sve pod kontrolom?

Posle prvih signala o mogućim nestašicama, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić, najavila je da će se raditi na povećanju proizvodnje sirovina i lekova, kao i na proširenju asortimana domaćih fabrika. I predsednica Vlade Ana Brnabić, krajem proteklog meseca prilikom posete Hemofarmu, fabrici koja drži gotovo četvrtinu tržišta u Srbiji i sa oko jedan odsto učestvuje u izvozu naše zemlje, tvrdila je da problema u snabdevanju nema i da su ona i „predsednik Srbije Aleksandar Vučić u stalnoj komunikaciji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i proizvođačima lekova u Srbiji“.

To je potvrdio i generalni direktor fabrike, Ronald Zeliger koji je dodao i da do problema dolazi zbog nestašice aktivnih supstanci, da je tako u celom svetu, ali da su obezbedili puna skladišta aktivnih sastojaka. „Hemofarm pokušava da obezbedi kontinuiranu isporuku. Imamo uvek plan B, ako nam je nedostupan jedan sastojak, možemo da upotrebimo drugi“, rekao je Zeliger.

I Nenad Burazor, menadžer prodaje u Galenici koja je drugi po veličini snabdevač na srpskom tržištu, kaže za B&F da u ovom trenutku nemaju nikakvih problema sa nestašicama, niti ih očekuju u narednom periodu.

„Trudimo se da na duži rok planiramo i obezbeđujemo dovoljne količine sirovina na lagerima, pa ne očekujem zastoje, niti druge probleme u proizvodnji. Tokom pandemije bilo je teškoća zbog povećane tražnje, ali mi imamo dobru komunikaciju sa distributerima sirovina, planiramo adekvatne količine i trudimo se da obezbedimo što više zaliha“, kaže Burazor.

Objašnjava da se sirovine ne proizvode u našem bližem okruženju, kao i da su njihova receptura i dobavljač sadržani u registracionom fajlu koji se predaje regulacionom telu. Sagovornik naglašava da su te supstance podložne obaveznim kontrolama kvaliteta i uslova u kojima se proizvode, i da poseduju sve neophodne sertifikate.

Ali, stanje globalne ekonomije ukazuje da u svakom trenutku može da eskalira ključni problem – to što kao i druge razvijene zemlje Zapada, ni Srbija više nema svoju proizvodnju komponenti potrebnih za izradu lekova. Svi su se, pre više od tri decenije, oslonili na jeftin uvoz iz Kine, Indije i Pakistana.

U Privrednoj komori Srbije nemaju podatke o stanju na tržištu i potencijalnim nestašicama, ali ukazuju da su svi proizvođači u obavezi da dnevno obaveštavaju RFZO ukoliko se problemi ukažu. Mirjana Vučićević, sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost u PKS potvrđuje za B&F da domaće fabrike više ne proizvode sirovine, osim eventualno nekih pomoćnih supstanci.

„Veliki je problem što nemamo farmaceutsko-hemijsku industriju, ali sa tim se suočavaju i mnogo veće, razvijenije zemlje. Za sada, nema ozbiljnih reperkusija jer su uvek dostupne zamene drugih proizvođača, sa istom aktivnom supstancom“, tvrdi Vučićević.

Druga strana medalje

Apotekari, međutim, imaju za nijansu drugačiju priču. Tvrde da pojedinih lekova čas ima, čas nema, a da od oktobra prošle godine ne dobijaju dovoljno „ozempika“ i pored mera koje je RFZO preduzeo. Dragutin Rajevac, predsednik Udruženja privatnih apoteka, kaže da su „smešne količine sirovina koje sami proizvodimo“ i da su velike farmaceutske kuće pobegle od tog posla zato što je na Dalekom Istoku to bilo izuzetno jeftino.

„Vi date proizvođaču specifikaciju određene sirovine, šta mora da sadrži, šta ne sme a šta se toleriše i do koje granice i oni vam to naprave, u srednjem kvalitetu, ali ispoštuju te parametre. A cena je bila vrlo, vrlo podnošljiva u odnosu na troškove organske ili neorganske sinteze koju bismo mi morali ovde da radimo i čije razvijanje zahteva ogromna sredstva. Uvoz tih komponenti je bio tri puta jeftiniji, a birate kvalitet i cenu. Međutim, uslovi su se promenili sa početkom rata u Ukrajini, sve je otišlo gore za 30 ili 40 odsto. Ambalaža je skuplja čak 107 procenta, pri čemu ne može da se koristi jeftinija, jer registracija leka obuhvata i pakovanje u kome će se prodavati“, navodi za B&F Rajevac.

Objašnjava da se dešava da proizvođač registruje lek za koji mu je odobrena cena od 60 dinara, u koju je uračunato 10 dinara za ambalažu. Ako ona u međuvremenu duplo poskupi, proizvođač se suočava sa gubitkom. Zbog toga on smanjuje proizvodnju, čime vrši pritisak na građane, medije i konačno na državu da odobri poskupljenje.

„Problem je što Fond to radi jako sporo. Ide mehanizam ’sad ćemo’, pa ’da se dogovorimo’, ’napravimo radnu grupu’, ’konstituišemo’… Kupuju vreme, jer za svaki dan u kome se lekovi ne izdaju, fond zdravstva ima uštedu. Zato farmaceutske kuće smanjuju proizvodnju, lek se pojavljuje povremeno, tek da održe licencu sve dok se cena ne uskladi sa troškovima proizvodnje. One i tokom tog perioda usaglašavanja posluju sa gubitkom, ali je on daleko manji u odnosu na punu proizvodnju. Sreća je to što evro miruje za sada, jer se uglavnom kupuje u toj valuti, eventualno za dolare, ali i održavanje tog kursa košta građane“, ističe Rajevac i naglašava da je u takvim uslovima pred lekarima i apotekarima veliki posao, međusobne konsultacije o tome koji su lekovi dostupni na rafovima i mogu se prepisivati pacijentima, kojih nema, šta je zamena ili se može napraviti u apotekama koje imaju registrovane laboratorije.

On dodaje da je pojava povremenih nestašica i „nadgornjavanja“ farmaceutskih kuća sa državama u kojima posluju, decenijama prisutna jer je ne samo kod nas, već i u razvijenom svetu, cena leka sastavni deo njegove registracije, ne može se menjati bez odobrenja dok su pomoćna sredstva, suplementi, na režimu slobodnog formiranja.

„Kada se svi ti razlozi sakupe tokom jednog turbulentnog perioda u svetu, razumljivo je i da se tržište lekova ljulja. A kako Srbija nije izolovana, sve te nestašice, manje-više se prelivaju i kod nas“, komentariše Rajevac.

Naš sagovornik ukazuje da se razmere moguće nestašice u narednom periodu ne mogu utvrditi jer se ne zna koliko koja fabrika ima zaliha. Ali, bar na osnovu rasta troškova ili procene o sezonskoj potražnji za nekim medikamentom, snabdevanje bi moglo da bude mnogo bolje. „Neko, međutim, nema interes da spreči nestašice, jer to košta”, zaključuje Rajevac.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Danilo Alvesd, Unsplash

Чланак Nestašice u farmaceutskim lancima snabdevanja: Globalno tržište lekova polako se ljulja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pritisak u uobičajenim granicama održava uz pomoć tri leka koje mesečno nabavlja. Ovih dana se uverio da je do leka koji u nas pristiže iz Francuske sve teže doći. Kada je u apoteci koju godinama posećuje pokušao da dobije lek, rečeno mu je da nema „natrixa“. Kako su apoteke istog vlasnika umrežene, utvrdila je da ga nema ni u jednoj apoteci iz lanca. Novosađanin se autobusom uputio u centar grada i apoteku iz drugog lanca. Leka ni ovde nije bilo, a nakon pregleda na računaru, pokazalo se da ga nema ni u ovom lancu.

Nestašica postaje uobičajena

Nije preostalo ništa drugo nego da se uputi u apoteku iz trećeg lanca, takođe u centru grada. Ni ovde nije podigao lek, ipak, bio je zadovoljan obaveštenjem da ga ima u apoteci na Limanu 2 istog lanca. Seo je u autobus i stigao do željene lokacije. Ali, avaj… Ima leka, ali ne doze od deset miligrama, već samo od pet. Na predlog da mu se, uz doplatu, izdaju dve kutije slabije doze, apotekarka je pojasnila da zbir aktivne supstance u dva manje doze nije isti kao u dvostruko većoj.

Kako je kod ovog leka doza jako bitna, preporučila je da se umesto pilule od deset miligrama, koristi istogramažne pilule „amlodipina“, građanima sa iskustvom života u Jugoslaviji dobro poznatog medikamenta skopskog proizvođača. Srećom, kutijica novog leka košta stotinak dinara, pa je Novosađanin napokon uspeo da očuva terapiju za narednih trideset dana. Ostala je zebnja šta će biti kada se potroši bočica.

Zapravo, nestašica lekova postaje naša svakodnevica. Nisu u pitanju samo lekovi za regulisanje pritiska, već i lekovi za bolesti srca, protiv kancera, one koji se koriste kod dijabetesa, antibiotici i drugi lekovi protiv bakterijskih infekcija. Nedostaju i lekovi za pojedine psihijatrijske poremećaje, ali je možda najveća nevolja za lekovima protiv dečjih bakterijskih infekcija. Roditelji se žale da je jako teško doći do lekova u formi sirupa, najčešće upravo za dečji uzrast. Potraga je za paracetamolom, efikasnim u snižavanju temperature.

Kina, globalna apoteka

Pitanje je koliko je utešno to što građani Srbije nisu usamljeni u nevoljama ove vrste. Tačnije, ovdašnji pacijenti su u povoljnijoj poziciji nego žitelji razvijenijih evropskih država. Situacija u Nemačkoj ili Francuskoj, koje su decenijama smatrane za zemlje s najboljim zdravstvenim sistemom, mnogo je gora.

U Nemačkoj je od nekadašnjih 11 proizvođača „paracetamola“ knjiga spala na samo jednog proizvođača. Razlog je niska cena lekova koje farmaceutske kompanije isporučuju drogerijama na osnovu ugovora sa državnim zdravstvenim osiguranjem. Čak se i te cene ne menjaju godinama, iako proizvođači plaćaju sve više za sve sirovine. Tako je u Nemačkoj cena „paracetamola“ ista već 12 godina, iako je cena aktivne supstance samo prošle godine porasla za 70 odsto. Niko, pa ni farmaceutske kuće, ne radi tamo gde je unapred jasno da će biti u gubitku.

Nestašice lekova su došle do izražaja s rastom cena struje, gasa i drugih energenata. Kako farmaceutska proizvodnja troši izrazito mnogo struje, ekstremni rast cene električne energije je proizvodnju mnogih lekova učinio neisplativom. Osim toga, izrazita većina aktivnih supstanci se proizvodi samo u Kini i/ili Indiji, pa se ove dve mnogoljudne države smatraju globalnom apotekom.

Međutim, kada se pojavio kovid, proizvodnja je zbog mera zaštite postala manja, pa su obe države gotovo prestale da isporučuju lekove ostatku sveta. Evropsko tržište se našlo u oskudici mnogih lekova, što je iniciralo povratak proizvodnje na Stari kontinent, no to će svakako potrajati.

Kuda vodi Mastriški ugovor?

U ceni energenata se krije objašnjenje zašto u Srbiji nema prevelikih nestašica lekova. Cena struje je najmanje upola, a često i četiri puta niža nego u evropskim državama, pa tri ovdašnja proizvođača nisu pretrpela veliki udarac sa energetskog tržišta. Da privatizacija nije potpuno uništila „Jugoremediju“ i „Srbolek“, imali bismo dovoljne količine još dvadesetak lekova.

Stariji ljudi se sećaju vremena Jugoslavije kada je konkurencija 13 proizvođača doprinela tome da tržište bude redovno i dobro snabdeveno velikim brojem kvalitetnih generičkih lekova. Danas, uvozimo znatno veći broj lekova, što dovodi do toga da se evropski farmaceutski problemi prenose i na nas.

Bilo bi prilično površno i jednostrano reći da je izmeštanje proizvodnje u zemlje Azije osnovni razlog trenutne nestašice lekova. Dublje uzroke treba tražiti u Ugovoru iz Mastrihta iz 1992. godine, jednoj vrsti ustava najuspešnije zajednice, kojim se članice obavezuju da se „farmaceutska industrija u celosti ponaša prema tržišnim uslovima“, a državi se zabranjuje da utiče na rad proizvođača iz ove branše. Od tada, vodeće kompanije izmeštaju proizvodnju u zemlje Azije koje su poznate po skromnim ekološkim zahtevima i niskim zaradama. Dobit postaje jedino bitna za funkcionisanje čitave farmaceutske industrije, a upravo je ona izmeštanjem gotovo utrostručena.

Gramzivi akcionari

Devedesetih godina prošlog veka su aktivne supstance još uvek proizvođene na evropskom tlu, obično veoma blizu fabrika za proizvodnju i pakovanje lekova. Danas se oko 85 odsto svih aktivnih supstanci proizvodi jedino u Kini, manjim delom u Indiji. Panika izazvana kovidom je dovela do prekida lanaca snabdevanja i naglog povećanja potrošnje lekova u najmnogoljudnijim državama, tako da kineske i indijske kompanije imaju malo preostalo za izvoz, a ceo svet je postao visoko zavisan upravo od proizvođača iz ovih država.

Pitanje je da li su i u kojoj meri farmaceutske kompanije profitirale od preseljenja proizvodnje. Izvesno je da su najbolje prošli akcionari kompanija, među kojima je investicioni fond Blek Rok možda najveći. Prema izveštaju koji je Udruženje francuskih apoteka predstavilo Evropskom parlamentu od 1999. do 2012. godine, profit kompanija je povećan za 44 odsto, sa 38 na 54 milijarde dolara. Međutim, dividenda, koja pripada akcionarima, ostvarila je znatno veći rast, sa 21 na 70 milijardi dolara. Upavo to što je dividenda akcionara nadmašila profit kompanije ukazuje da se farmaceutska industrija rukovodi jedino zaradom, a ne i zdravstvenim pokazateljima.

Izbegavanje generičkih lekova

Loša posledica potpune orijentacije na novac, kod pacijenata se očituje u uočljivoj težnji najvećih kompanija da izbegnu proizvodnju lekova nakon 20 godina od uvođenja u upotrebu. Nakon tog roka, patentno pravo se gasi i lek postaje javno dobro. Kompanije koje nisu vlasnici, niti poseduju licence, mogu i dalje da proizvode kvalitetan lek. Uvođenjem konkurencije, cena leka se smanjuje.

Međutim, vodeće kompanije u branši se ne zadovoljavaju sitnim profitom i uporno izbegavaju proizvodnju „starih“ lekova, fokusirajući se isključivo na nove, čiji plasman donosi neuporedivo veću zaradu. Budući da kapaciteti manjih kompanija nisu dovoljni da zadovolje potrebe za starim lekovima, pacijenti trpe posledice.

Dublji uzroci

Nije sporno da su istorijski rekordne cene struje i ostalih energenata dovele farmaceutsku industriju do velikih troškova i proizvodnju mnogih lekova učinile neisplativom. Takva situacija teško se može prevazići bez poskupljenja lekova.

Međutim, to je samo jedan od vidljivih segmenata celokupne problematike za širu javnost. Dublji uzroci nestašice lekova, koja muči našeg starijeg sugrađanina, leže u usvajanju neoliberalne doktrine Mastriškog ugovora, koja se preko velike orijentacije Srbije ka Evropskoj uniji prenosi i na ovdašnju svakodnevicu.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je sve veća nestašica lekova? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nestašicu antibiotika širom sveta prouzrokovao je porast respiratornih infekcija, ali u Evropi taj problem ima i dodatke uzroke – cene generičkih likova su regulisane, pa se evropskim proizvođačima ne isplati da šire proizvodne kapacitete, iako se potreba za lekovima povećava.

Novinari Rojtersa su u razgovoru sa predstavnicima 13 velikih proizvođača lekova i šest esnafskih udruženja saznali da se njima ni proizvodnja trenutne količine antibiotika ne isplati, a kamoli njeno povećanje. Jer, uprkos poskupljenju energije i sirovina, cene lekova su ostale na istom nivou, što znači da su farmaceutskim kompanijama u prethodnom periodu porasli troškovi ali ne i prihodi.

Kako se utvrđuju cene generičkih lekova u Evropi?

Pre raspisivanja tendera, vlasti mnogih evropskih država upoređuju cene generičkih lekova na okolnim tržištima kako bi im one poslužile kao referentni okvir. Na osnovu utvrđene cene ulaze u pregovore sa proizvođačima lekova, a dešava se da je tokom istih i dodatno obore.

Proizvođači lekova prihvataju predložene cene da bi zadržali velike klijente sa kojima imaju sigurnost, bar kada je u pitanju naplata, ali i kako bi opstali na tržištu na kojem konstantno jača konkurencija iz Azije koja proizvodi lekove po nižim cenama. Zato se generički lekovi u Evropi i dalje prodaju po niskim cenama.

Koliko su oni jeftini pokazuje podatak da generički lekovi čine 70 odsto ukupnog evropskog tržišta medikamenata, a da se na njih troši 29 odsto novca opredeljenog za lekove od strane nacionalnih zdravstvenih sistema.

Da problem u saradnji sa farmaceutskim kompanijama postoji potvrdile su i Evropska medicinska agencija i Evropska komisija. Od prve nestašice lekova iz oktobra prošle godine, oni su se više puta sastajali sa njihovim proizvođačima, međutim do danas nije pronađeno rešenje za ovaj problem. Evropska komisija je najavila rad na izmeni zakona o farmaciji, u koji bi trebalo da bude uneseno nekoliko novih odredaba. Jedna od njih bi bilo obavezivanje proizvođača da obezbede veće rezerve lekova i da unapred najave potencijalne nestašice. Međutim, kako tvrde farmaceuti, ovo ne rešava problem niskih cena lekova, koje se u nekim zemljama Evrope nisu menjale već deset godina.

Foto: DawidC, Pixabay

Чланак Zašto je Evropa u deficitu sa antibioticima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najčešći lekovi

Proizvodi koji se najčešće nalaze u kućnim apotekama u domovima u Srbiji, prema odgovorima 84% ljudi, su oni koji se izdaju bez lekarskog recepta – tablete, kapsule, masti i gelovi za uobičajene zdravstvene probleme i bolesti. Među lekovima koji se nalaze u kućnoj apoteci su najčešći analgetici (75%) i antipiretici (72%). 69% ljudi je istaklo da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv bolova u grlu, kašlja ili prehlade, dok 41% ispitanika u Srbiji ističe da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv alergija. Alergije su inače u globalnom porastu i smatra se da čak do 10% svetske populacije ima neki oblik alergije.

Akutni zdravstveni problemi

Najčešći akutni zdravstveni problemi su glavobolja, bolovi u leđima i udovima (84% ljudi kaže da ima nešto od navedenog barem jednom godišnje). Tu su i respiratorne infekcije: 72% ispitanika u Srbiji ima respiratorne infekcije sa ili bez povišene temperature najmanje jednom godišnje, od toga 44% do 3 puta godišnje i 28% – 4 ili više puta godišnje. Najmanje jedan put godišnje gastrointestinalne probleme ima čak 56% ljudi.

Sredstva za smirenje ima u kućnoj apoteci oko ¼ populacije, kao i lekove za lakše varenje. I jedno i drugo ukazuje na način života modernog doba koji uključuje stres i navike u ishrani koje zahtevaju podršku.

21% ljudi koristi analgetike na nedeljnom nivou, a još 49% barem jednom mesečno.
24% ispitanika koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou.

Od januara 2020. dve trećine populacije koristilo je antibiotike. U proseku, ljudi su uzimali 2,8 pakovanja antibiotika od početka pandemije.

Hronična zdravstvena stanja i lekovi

Oko 2/5 (41%) ljudi navodi da ima hronično stanje koje se leči lekovima. Alergije su uobičajene, kao i metabolička/endokrina stanja i bolovi.

Ukupno kardiovaskularna oboljenja predstavljaju najčešće hronične zdravstvene probleme (21% svih ispitanika, što znači da svaka peta odrasla osoba ima neko kardiovaskularno oboljenje za koje ima prepisanu terapiju). Slede alergije (8.2%), dijabetes (8%), bolovi u leđima (7%), kao i reumatološke tegobe (6%).
A hronične tegobe izazvane stresom i mentalnim problemima je prijavilo 4% ljudi.

Može se pretpostaviti da je procenat populacije koja boluje od neuropsihijatriskih, mentalnih i neuroloških problema i veći, na osnovu stvarne potrošnje ovih lekova na tržištu. Međutim ovi zdravstveni problem i dalje predstavljaju stigmu našeg društva.

Među ispitanicima koji koriste kontinuirane terapije, značajno se pominju i problemi sa štitnom žlezdom i plućima (po 5%).

U proseku, građani Srbije sa hroničnim oboljenjima koriste 3,5 različita leka za lečenje.

Podrška

Oko 2/3 trećine građana Srbije konzumira proizvode za koje smatraju da su korisni za njihov imunitet. Jačanje imuniteta je koncept koji je sve prisutniji. Važno je istaći da raste svest o prednostima fizičke aktivnosti. Redovne šetnje ili rekreacija imaju značajne pristalice, čak 60%, ali uvek ima prostora za napredak.

Od dodataka za jačanje imuniteta preferiraju se vitamini i minerali. Ispitanici najčešće uzimaju vitamine i minerale sezonski, ili kada žele da se zaštite, a najčešće su to do tri proizvoda. Pre svega saveti lekara, a takođe i farmaceuta je ono što ljude najčešće vodi u odlukama o proizvodima.

¾ ispitanika ističe da veoma ceni savete farmaceuta pri kupovini farmaceutskih proizvoda. 50% ljudi se uvek obraća lekaru za savet kada ima zdravstvenih problema, dok 38% odlazi kod lekara samo zbog većih tegoba, dok se inače oslanja na savet farmaceuta. Otprilike polovina ljudi istražuje svoje simptome na internetu.

Foto: Towfiqu Barbhuiya, Unsplash

Чланак Istraživanje Galenike: Upotreba lekova u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Količina lekova koji se nelegalno unose u Srbiju raste iz godine u godinu. Prema podacima Uprave carina, u 2018. zaplenjeno je oko 200.000 komada lekova, u 2019. pola miliona, a u 2020. godini dvostruko više. Prošle godine, carinici su zaplenili preko dvadeset kilograma lekova u rasutom stanju i više od 160.000 pojedinačnih doza različitih medikamenata.

Primera radi, u decembru prošle godine na prelazu Horgoš, u vozilu mađarske registracije carinici su pronašli 84 kutije raznih lekova sa gotovo 2.000 pojedinačnih doza u ampulama i tabletama. Reč je o lekovima za imunitet, sagorevanje masti i regulisanje hormona rasta (‘’Glutation TAD’’, ‘’Clenbut’’ i ‘’Genotropin’’), čija je vrednost procenjena na više od 730.000 dinara.

Na istom prelazu, u oktobru prošle godine, otkriveni su i šverceri psihoaktivnih lekova. Reč je o 9.000 tableta „Džanadž“-a, kojim je bio napunjen kofer jednog putnika autobusa beogradskih registarskih oznaka, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Budimpešta.

Nelegalno „pumpanje“ mišića

I šverc suplemenata se nalazi na listi krijumčara medikamenata. U izveštaju Uprave carina se navodi da je tokom kontrole centralnog magacina jedne kurirske službe, u septembru prošle godine otkriveno i zaplenjeno preko 40 kilograma raznih suplemenata čije poreklo je neidentifikovano. Među suplementima koji su najverovatnije prodati preko interneta, najviše je bilo raznih proteinskih dodataka ‘’Njhey’‘, koji se koriste u bodibildingu za razvoj mišićne mase.

Iskustva carinika govore da izbor robe koja se krijumčari zavisi isključivo od toga kakva je potražnja na domaćem tržištu za određenim medikamentima i koliko se može zaraditi na razlici u ceni.

Potencija koja košta šest hiljada dolara

Pravi bum, poslednjih godina, je posao sa lekovima za potenciju, jer je na njima zarada dvostruko veća, a rizik mnogo manji. Zbog toga se sve češće traže načini kako da se ilegalno transportuju na naše tržištu.

Carinici su polovinom decembra, u saradnji sa policijom na Horgošu zaplenili 50 kutija preparata za potenciju „Kamagra Oral“, koje je švercovao jedan makedonski državljanin u vozilu čeških registracija. Samo desetak dana ranije, zaplenjeno je oko 20 kilograma turskog sredstva za potenciju „Macun“, u vrednosti od gotovo 6.000 dolara.

Iz Uprave carina neprestano upozoravaju da lekovi koji se krijumčare mogu predstavljati ozbiljnu opasnost, ne samo po zdravlje, već i po život ljudi koji ih upotrebljavaju, jer ne prolaze inspekcijske kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šverc lekova za potenciju cveta na srpskom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.