Preliminarni rezultati indeksa srpski MSP sektor postavljaju na srednji-niži nivo konkurentnosti i razvoja (40,5/100). Performansa u proteklom periodu i umereni optimizam za budućnost ključni je faktor sa pozitivnim uticajem, dok su aspekti savremenog poslovanja u značajnom zaostatku.

U najrazvijenije sektore spadaju IKT (46,1/100), visokotehnološka proizvodnja (45,7) i srednjetehnološka proizvodnja (43,2). Sa druge strane, najmanje razvijeni su lične usluge (37) i građevinarstvo (38,1).

Prema elementima poslovnog okruženja preduzeća uglavnom imaju neutralan stav (44,8). Kao ograničavajući faktor koji je tokom protekle godine donosio poteškoće mala i srednja preduzeća ističu promene cena (26,4) i visinu poreskih stopa (36,1), dok su najveći stepen zadovoljstva pokazala prema saobraćajnoj infrastrukturi (53,9). Zanimljivo je da odnos između uspešnosti preduzeća i stavu prema aspektima poslovnog okruženja karakteriše blaga negativna korelacija (-0,28).

Problem  nedostatak radne snage

Ključni strukturni problem jeste nedostatak radne snage, prisutan u svim sektorima i na celoj teritoriji Srbije. Problem je naročito izražen u sektorima gde prevladavaju niže plaćeni poslovi i van velikih gradova. Preduzećima je gotovo podjednako teško da zadrže postojeće zaposlene (26,4), kao i da pronađu nove (24,3). Sa druge strane, aspekti procene kvaliteta radnika i njihove spremnosti da uče i odsustvo absentizma su na relativno visokom nivou (ocene oko 70).

Udeo MSP izvoznika u proseku dvostruko je veći u Srbiji (39%) nego u gotovo svim zemljama EU – najsličnije Srbiji su Slovenija, Letonija i Estonija. Najveću okrenutost izvozu imaju tri najkonkurentnija sektora – izvoz u prihodima srednjetehnološke proizvodnje učestvuje sa 57%, IKT-a 49%, a visokotehnološke proizvodnje sa 48%.

MSP u Srbiji nedovoljno investiraju

MSP u Srbiji nedovoljno investiraju – u novu opremu, procese, kapacitete, mašine i tehnologije. Glavni razlog jeste otežan pristup ili nedostatak eksternog finansiranja (40,2), odnosno činjenica da se preduzeća dominantno finansiraju iz ličnih izvora (samo trećina preduzeća se oslanja na banke, dok su alternativni izvori finansiranja retkost) što dalje ukazuje na slab finansijski menadžment.

Inovativnost, nabavka i upotreba novih tehnologija i zelena transformacija osim značajnih finansijskih sredstava zahtevaju i tehnička, pravnička znanja, kao i međusobnu saradnju između preduzeća. U svim ovim oblastima, a pogotovo u saradnji, upravljanju intelektualnom svojinom i pripremi preduzeća za primenu propisa u oblasti zaštite životne sredine postoji veliki prostor za napredak.

U oblasti zaštite životne sredine nešto značajniji iskorak je samo u oblasti smanjivanja otpada kroz reciklažu (39), smanjenja emisije otpadnih voda/GHG (27), i povećanja energetske efikasnosti (25). Prelazak na obnovljive izvore energije odvija se u jako maloj meri (16,3), dok je upotreba električnih vozila veoma retka. Nije ohrabrujuća činjenica da su ulaganja projektovana za naredni period još slabija nego u prethodnom.

Upotreba nešto jednostavnijih digitalnih rešenja kao što su ERP i CRM u Srbiji (6,3% preduzeća) je na trostruko nižem nivou u odnosu na sve zemlje EU (19,5%), u slučaju robotike i 3D štampača dvostruko (8,6% naspram 16,8%), dok je upotreba Big data, AI i IoT, u proseku pet puta ređa.

Položaj žena jnepovoljniji u odnosu na muškarce

Položaj žena je značajno nepovoljniji u odnosu na muškarce (vrednost indeksa rodne ravnopravnosti 31,3), najviše po pitanju vlasništva (20,1), dok su učešće žena u zaposlenosti i prisustvo na rukovodećim položajima nešto bolji (34,9 i 37,8).

Analiza pojedinačnih odgovora ukazuje na prisustvo domaćih firmi koje su u analiziranim sferama konkurentnosti mogu biti ne samo domaći, već i regionalni lideri.

Razlike IKR-MSP indeksa u odnosu na poznate globalne indekse uključuju značajno veći uzorak (~10X) koji omogućava praćenje na nivou pojedinačnih sektora i užih geografskih teritorija, veličinu uzorka koja otklanja kontroverze o izboru podognih preduzeća i nameštanju odgovora, fokus na MSP sektor i prilagođenost pitanja i načina obrade nacionalnom kontekstu.

Rezultati će uskoro biti prikazani na online interaktivnoj platformi na kojoj će biti omogućeno praćenje rezultata po različitim dimenzijama – za ceo indeks, stubove i podkomponente.

Чланак Najrazvijeniji IKT, visokotehnološka i srednjetehnološka proizvodnja, najmanje razvijeni lične usluge i građevinarstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Život tipične firme u sektoru malih i srednjih preduzeća je uglavnom kratak i bolan. Preduzetnički poduhvat često počinje kao fantastičan san koji se još češće završava zapomaganjem i suzama. Sve između se svodi na neprekidnu borbu za opstanak u kojoj preduzetnik nastoji da dokuči zašto mu poslovanje nije uspešno. Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu ne potraje na duži rok. Većina njih se ugasi u prvih pet godina od osnivanja, a preživeli često gube novac pokušavajući da što duže opstanu, kaže ekonomista Robert Molnar u analizi o glavnim razlozima zbog kojih propadaju mala i srednja preduzeća.

Statistika pokazuje da je procenat uspešnih veći u zemljama sa razvijenom preduzetničkom kulturom i odgovarajućim sistemom finansijske i stručne podrške ovom sektoru. Tako i na nivou Evropske unije postoje značajne razlike u stopi preživljavanja malih i srednjih preduzeća. Primera radi, dok u Austriji 95% novoosnovanih preduzeća opstane prvu godinu, njih 80% treću, 68% petu, a 60% doživi i svoj osmi rođendan, u Češkoj prvu godinu preživi oko 80%, treću oko 55%, dok šestu dočeka manje od 40% novoosnovanih preduzeća.

No, bez obzira na razlike u poslovnoj klimi, početak preduzetništva je najčešće haotičan, neizvestan i rizičan. Usled toga, mnoga preduzeća koja prebrode ovaj period izbegavaju da se ponovo izlažu takvim rizicima. Ona isključivo nastoje da održe dostignuti nivo poslovanja, pa zato tavore i praktično ne rastu. Na taj način, sami preduzetnici postaju prepreka sopstvenoj firmi, ističe Molnar.

Manjak novca, višak konkurencije

Brojni istraživači u svetu pokušali su da odgovore na pitanje zašto tako ogroman broj preduzetnika propadne za kratko vreme? Da li je to zbog nesposobnosti da prevaziđu sve „dečije bolesti“ u razvoju preduzeća, ili su jednostavno takvi zakoni tržišta? Mada se istraživanja donekle razlikuju po metodologiji, zaključci do kojih su došli autori su prilično slični i svode se na nekoliko glavnih razloga za propast manjih firmi, od kojih su neki vezani za okruženje a drugi za ličnost preduzetnika.

Najveća spoljna prepreka je nedostatak finansija, naročito u samom početku kada je preduzetnik već uložio početni kapital, a još nema prihode. Međutim, i kada preduzeće počne da ih ostvaruje, često se događa da ono ne može da finansira željeni razvoj iz sopstvenih izvora. Razlozi za to mogu biti interni, ali je mnogo više onih koji dolaze spolja, poput teškoća da mala firma naplati svoja potraživanja. U takvim situacijama, preduzetnici mogu posegnuti za pozajmicama čak i onda kada je izvesno da se time upuštaju u veliki rizik da li će ta sredstva moći da vrate.

Značajna spoljna barijera je i nedovoljno tržište. Preduzetnicima treba vremena da se svojim proizvodima i uslugama nametnu tržištu na kojem se najčešće već nalazi dobro organizovana konkurencija, pa čak i više ili manje skriveni monopoli. Početničke firme koje nisu dovoljno inovativne u onome što nude, imaju jako male šanse da postanu konkurentne i osvoje veći broj kupaca.

Ograničenje o kome se manje govori, ali može biti veoma značajno je stav okruženja prema preduzetništvu. Ako je sistem vrednosti u društvu takav da poštuje i podstiče originalnost i preduzimljivost, onda su i šanse preduzetnika da uspeju znatno veće. Nasuprot tome, u društvu „alergičnom“ na rizike i na pojedince koji nastoje da svojim idejama unesu promene i tako poremete ustaljenu rutinu, preduzetnicima je daleko teže već u startu da uspešno „isteraju svoje“.

Sjajni inovatori, loši preduzetnici

Bez obzira što spoljne prepreke bitno utiču na preduzetničke poduhvate, istraživanja pokazuju da su za uspeh ili neuspeh presudniji interni razlozi. Većini preduzetnika na početku poslovanja nedostaju prave informacije o budućim kretanjima na tržištu. Što je budućnost dalja, to su informacije na osnovu kojih donose odluke manje relevantne. Drugi deo ovog problema je da vlasnik početničke firme raspolaže samo delimičnim informacijama, što vodi ka odlukama koje ne odgovaraju onome što se događa na tržištu.

Uprkos tome što danas svi stručnjaci za ovu oblast „probiše mozak“ da je na početku neophodan poslovni plan, istraživači su došli do podataka da se i dalje ogroman broj preduzetnika upušta u ovu avanturu bez ikakvog plana, ili je on urađen vrlo površno.

Većina malih i srednjih preduzeća uglavnom radi na rešavanju postojećih problema, umesto da najviše razmišljaju o tome šta će biti problemi u budućnosti i kako da na njih odgovore. Ovakvo razmišljanje „od danas do sutra“ ne samo da sprečava rast, nego može i da ugrozi već postojeće poslovanje.

Nedostatak kvalifikacija je česta pojava pri osnivanju firmi, a naročito dolazi do izražaja kasnije, kad se već „zagazi“ u poslovanje. Mnogi preduzetnici smatraju da je dovoljno da „osećaju“ probleme tržišta koje nameravaju da reše svojim proizvodom ili uslugom. Zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači jako loši preduzetnici, jer ne umeju da komercijalizuju svoju ideju. Oni su toliko opsednuti svojom inovacijom, da misle kako će se ona „sama prodati“, nesvesni da su za to potrebne brojne druge stvari i znanja koja nemaju.

Nedovoljno poznavanje upravo tih drugih faktora, nepravedno zapostavljenih, često dovodi do toga da na prvi pogled briljantne ideje, nikada ne ugledaju tržište. Dalje, preduzetnici koji imaju ideju, vrlo često nisu spremni da, makar povremeno angažuju stručnjake iz pojedinih poslovnih oblasti, sa kojima bi brže, lakše i jeftinije komercijalizovali svoju zamisao.

Šta je bogatstvo?

Istraživanja potvrđuju da je precenjivanje sopstvenih sposobnosti karakteristično za veliki broj preduzetnika, a taj problem generiše mnoštvo drugih. Mnogi, ohrabreni svojom idejom, često zaboravljaju na sopstvene slabosti, koje vremenom neminovno sve više dolaze do izražaja. Ukoliko još ostvare početni poslovni uspeh zbog sticaja okolnosti, nedostatak samokritike može ozbiljno ugroziti budućnost firme.

Problem koji se često zanemaruje a nije ni naivan ni redak, povezan je sa porodičnim tenzijama. Svaki preduzetnik je opsednut svojim preduzećem, naročito na početku i zato nema dovoljno vremena za porodični život. To neretko izaziva porodične nesuglasice koje se neminovno odražavaju i na posao, pa zato mnogi preduzetnici pokušavaju da uključe i porodicu u firmu. Ovakvo rešenje, međutim, nije obavezno dobro, jer ako članovi porodice nisu zainteresovani za taj posao ili nisu dorasli onome što se od njih očekuje – eto još većih teškoća i u kući i na poslu.

Skoro svi uspešni preduzetnici izjavljuju da im novac nije bio jedini cilj, već da ih pokreće potreba da stvore nešto vredno, što će ih nadživeti. Istraživanja potvrđuju ovakve tvrdnje. Ako preduzetnik nema ni želje ni entuzijazma da svojim poslom doprinese nečemu novom i boljem, odnosno ako ni sam ne veruje u to što radi već ga motiviše jedino zarada – onda će se san o bogatstvu najverovatnije raspršiti zajedno sa tek pokrenutim poslom.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Zašto propadaju mala i srednja preduzeća: Niko kao ja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.

Чланак B&F 204/205: Konkurentnost malih i srednjih preduzeća – Biti svoj, biti poseban се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Mastercard objavila je Izveštaj o korporativnoj održivosti i Izveštaj o raznolikosti, jednakosti i inkluziji (DEI) za 2021., koji ističu uticaj kompanije na okolinu, društvo i upravljanje (ESG) kako bi se izgradila održiva i inkluzivna digitalna ekonomija u kojoj svi ostvaruju napredak. Ovi izveštaji su komplementarni sa nedavnom najavom kompanije o povezivanju kompenzacija za sve zaposlene sa ostvarivanjem ESG ciljeva za kompaniju.

„Izgradnja održivijeg i inkluzivnijeg sveta je izazovna i preko potrebna,” izjavio je Majkl Mibah, generalni direktor kompanije Mastercard. „Naš godišnji izveštaj o održivosti i DEI izveštaj pokazuju naš napredak ka ostvarivanju pozitivnog uticaja – kao i naš put da ubuduće učinimo još više.”

Izveštaj pokazuje da je u domenu prosperiteta, više od 675 miliona od ciljane 1 milijarde pojedinaca već uključeno u digitalnu ekonomiju. Takođe, uključeno je 25 miliona mikro, malih i srednjih preduzeća čime je dostignuto 50% petogodišnjeg cilja za manje od dve godine.

Implementirana je napredna inicijativa In Solidarity upućena ka borbi protiv rasizma i premošćivanju rasnog bogatstva i jaza u pristupu mogućnostima. Ujedno je obeležena treća godina filantropskog rada Mastercard Impact Fund kroz koji je odobreno više od 260 miliona dolara grantova za 143 organizacije u 94 zemlje.
Kompanija nastavlja sa podsticanjem jednakosti u primanjima među svim zaposlenima. Predstavljena su i napredna inkluzivna kartična rešenja, Touch Card za klijente sa oštećenim vidom i unapređeno rešenje True Name kojim je transrodnim i nebinarnim pojedincima omogućeno da koriste svoja izabrana imena na platnim karticama.

U domenu očuvanja životne sredine, sproveden je niz aktivnosti kojim se utiče na smanjenje emisije ugljenika i ujedinjenje kompanija, zajednica i potrošača u klimatskim akcijama. Aktivnosti su usmerene na ubrzavanje dostizanja neto nulte emisije gasova staklene bašte za jednu deceniju, sa 2050. na 2040. godinu.

U sklopu koalicije Priceless Planet angažovano je već više od 100 partnera za sadnju 100 miliona stabala . Lansiran je Global Sustainability Innovation Lab kako bi se zajednički kreirala rešenja za održivu trgovinu, kao što je Carbon Calculator, koji je integrisan u globalnu mrežu kompanije kako bi pomogao potrošačima da shvate uticaj njihovih kupovina na okolinu. Omogućena je proizvodnja 60 miliona Mastercard kartica sa odobrenim održivim materijalima koristeći Mastercard pravilnik o materijalima za održive kartice – u odnosu na 10,7 miliona na kraju 2020.

Na polju principa upravljanja izveštaj je pokazao jačanje duboke posvećenosti etičkom poslovanju i usklađenosti sa zakonima i propisima. Objavljeni su principi kibernetičke sigurnosti koji predstavljaju višeslojni, principijelni pristup kompanije Mastercard sajber sigurnosti. Kompanija je proširila svoju posvećenost odgovornosti kada su u pitanju podaci, privatnost i sigurnost globalnim širenjem EU visokih standarda za zaštitu potrošača, Opštih uredbi o zaštiti podataka (GDPR) i usklađivanjem okvira upravljanja kompanije veštačkom inteligencijom sa širim principima odgovornosti kada su u pitanju podaci.

Чланак Godišnji izveštaj o raznolikosti, jednakosti i inluziji pokazao napredak kompanije Mastercard na polju društvenih i ekoloških aktivnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

U okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“, a u kontekstu ostvarivanja ciljeva održivog razvoja i Agende 2030 Ujedinjenih nacija, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) već više od dve godine vodi dijalog sa ključnim srpskim preduzetnicima o potrebama razvoja srpske privrede, radi prepoznavanja i pokretanja inicijativa koje će doprineti ostvarivanju ove vizije do 2030. godine. Tim povodom, danas je u MIND Parku u Kragujevcu, održana završna konferencija i izložba pod nazivom „MSP Srbije 2030: MSP100 Expo“.

„Ovde smo ne zato što ovim preduzećima treba pomoć, ovde su već pobednici. Ovi privrednici su potrebni nama, Srbiji, jer je suviše firmi koje su mogle da budu pobednici, a ipak to nisu. Nešto je krenulo da se menja, ima dobrih inicijativa koje utiču i na državu, ali mi još uvek imamo problem privrednog ambijenta naročito prema malim i srednjim preduzećima. Nije problem da li neko više voli velika preduzeća, već je problem u slabom kapacitetu države čiji je zadatak da odvoji žito od kukolja“ – izjavila je Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES-a tokom uvodnog panela, naglašavajući da se danas pokreću inicijative među predstavnicima MSP, koji nas uče kako da napravimo bolje privredno okruženje.

Na konferenciji je u okviru 3 okrugla stola i 2 panela diskutovano o sistemskim problemima, nelogičnostima i politikama koje štete MSP, kao što je, na primer, to što MSP nisu izuzeta od plaćanja poreza na dobit koji ulažu u investicije, dok velika jesu, kao nepostojanje adekvatne institucionalne „podrške“ u međunarodnim finansijskim transakcijama što nije uobičajeno u drugim zemljama u regionu.

Drugi važan fokus razgovora bio je na specifičnim i konkretnim akcijama koje bi mogle da budu motivišuće i „pokažu put“ za šire promene ili makar ponude rešenja dok se ne dese strateški zaokreti u politikama. Jedan od zaključaka današnje konferencije je da će mala i srednja preduzeća od države, ali i u međusobnoj saradnji, tražiti rešenja za problem sve težeg pronalaska kvalifikovane radne snage.

Kori Udovički istakla je i da ovo jeste skup koji je nazvan Expo malih i srednjih preduzeća ali da on zapravo okuplja okosnicu naše privrede, jer su prisutne firme koje imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za celokupnu privredu.

„Jedan od najvećih problema jeste pronalaženje kvalifikovane radne snage i to je najveća prepreka za sve vodeće firme koje treba da razvijaju našu domaću pamet i sposobnost. Potrebno je da nam država postane fleksibilnija. Ona se sada razvija u dobrom pravcu, ali ne može istovremeno na terenu da se neko ponaša birokratski i da štiti samo svoju poziciju. Ovde se pokreću inicijative među preduzećima da od njih naučimo da napravimo bolje okruženje“ – izjavila je Kori Udovički.

O kvalifikovanoj radnoj snazi govorio je i Darko Đorić, CEO MIND Parka.

„Problem pronalaženja radne snage jeste jedan od najvećih problema svuda, ne samo kod nas, a mi to rešavamo kroz program obrazovanja, stručne prakse. Obrazovni sistem se menja, mi bismo voleli da to ide i brže, ali generalno ide u dobrom pravcu, pre svega kroz dualno obrazovanja“ – poručio je Đorić.

„Impresioniran sam onim što sam ovde video i ovako velikim brojem uspešnih malih i srednjih preduzeća. Ona predstavljaju razvojni potencijal jer je privatni sektor taj koji doprinosi postizanju ciljeva. U Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju 75.000 ljudi i važno je da je ostvarena saradnja sa lokalnim malim i srednjim preduzećima, i to je veoma značajan pomak jer samo uz saradnju sa lokalnim zajednicama možemo da doprinesemo razvoju Srbije“ – izjavio je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Ambasador Švajcarske Urs Šmid naveo je da je njegova država dugogodišnji i posvećen partner Srbije i pruža podršku u podsticanju održivog razvoja.

„Privatni sektor, a posebno mala i srednja preduzeća, ima ključnu ulogu u procesu transformacije ka cirkularnoj i uključujućoj ekonomiji u Srbiji i verujemo da će se on dalje razvijati“- rekao je ambasador Šmid.

U okviru izložbenog dela predstavljena su vodeća MSP u domaćem vlasništvu u Srbiji, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga i to na zahtevnim tržištima ima vrednost veću od EUR 1 miliona u poslednjih par godina. Među njima je veliki boj porodičnih firmi, mladih preduzetničkih poduhvata, koje pomalo i neprimećeno, već godinama prave izvrsne rezultate na najzahtevnijim tržištima, zahvaljujući preduzetničkom, inovacionom duhu i koja predstavljaju najzdravije tkivo našeg razvoja i konkurentne privrede u svetskim okvirima.

Među gostima, panelistima i moderatorima konferencije bili su i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavnici Razvojne agencije Srbije, EBRD, irske IDA-e, poznavaoci nemačkog Mittelstanda, slovenačkog preduzetništva i predstavnici uspešnih, šampionskih domaćih MSP.

Konferenciju su organizovali CEVES i MIND Park, a u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju sprovodi GIZ uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke. Konferenciju je podržala i Ambasada Slovenije.

Чланак Mala i srednja preduzeća kao pokretač nove srpske privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

U mnoštvu ekonomskih analiza i statistika koje se bave time šta sve nedostaje Srbiji da bi bila uspešnija, ni na jednoj od tih lista, iako su podugačke, ne nalazi se nešto ključno – poverenje.

„Mi u Srbiji imamo jednu karakternu osobinu koju niko ne pominje, a koja predstavlja glavnu kočnicu u naporima da nam bude bolje. To je – međusobno nepoverenje. Kada smo pokrenuli inicijativu da udružimo tekstilce kroz formiranje klastera, kako bismo zajednički nešto učinili da poboljšamo nezavidni položaj ove privredne grane, najteže nam je bilo da ubedimo vlasnike malih firmi da sednu svi za isti sto. Naš naveći uspeh je bio taj što smo ih uverili da, iako su jedni drugima konkurencija, dele vrlo slične probleme i stoga je svima u interesu da se udruže, kako bi oni počeli da se rešavaju“, priča Slađana Milojević, direktorka klastera modne industrije FACTS, šta je bilo presudno da ovo udruženje zaživi i posle više od decenije postojanja postane jedan od najbolje organizovanih klastera u Srbiji.

Još jedan uspešan klaster koji toliko traje je Vojvodina metal klaster, a njegov direktor Zoran Pekez navodi kao glavni razlog za uspeh potpuno istu stvar. „Svašta smo prošli tokom prethodne decenije, od svetske finansijske krize do ove sadašnje koju je izazvala korona. Ali to što naši članovi, uprkos svim tim teškoćama, posluju stabilno možemo da zahvalimo međusobnoj saradnji i podršci. Ako bih trebao da izdvojim šta je to što nam je pomoglo da opstanemo sve ove godine, onda je to – poverenje među našim članovima“, ističe Pekez.

Spoj iskustva i novih znanja

Ova dva klastera su osnovana 2010. godine, u vreme kada je ovakva vrsta povezivanja privrednika bila jako promovisana u Srbiji kroz državnu podršku, a posebno kroz donatorske programe. Ipak, već 2015. postaje primetno da jenjava i podrška i interesovanje u privredi za osnivanje klastera, a analize su pokazale da je do tada izdvojenih 197,2 miliona dinara iz državnog budžeta za ove namene dalo slabe efekte. Premda je najviše od tog novca završilo u turizmu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, bolje rezultate su postigli klasteri u nekim drugim granama, a po uspešnosti su se izdvojila samo četiri: Vojvodina metal klaster, Vojvođanski IKT klaster, Srpska filmska asocijacija i Klaster modne industrije FACTS.

Ovi klasteri prednjače i danas, a posebno je interesantno da uporedo sa kreativcima u informatičkoj i filmskoj industriji koje se promovišu kao poslovi novog doba, najbolje su se organizovale dve tradicionalne privredne grane, koje su pritom bile i među najvećim žrtvama ekonomske tranzicije u Srbiji. Dobar deo njihovog uspeha je u konceptu koji se ne svodi na geografsku koncentraciju i povezivanje dobavljača i kupaca, već se zasniva na razvojnim komponentama koje su dostupne svima, zaključeno je na skupu o mogućnostima povezivanja malih i srednjih preduzeća koji je nedavno organizovao Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Naime, kada su vlasnici tri ugledne tekstilne kompanije, „TFY“ iz Čačka, „Ivković“ iz Beograda i „Jasmil“ iz Arilja pokrenuli inicijativu za osnivanje klastera, dogovoreno je da on ne bude ograničen na zapadnu Srbiju gde je tada bio koncentrisan najveći deo tekstilne industrije, posebno u Arilju, već da to bude nacionalno udruženje. „Želeli smo da od početka postanemo prepoznatljivi na nacionalnom nivou i samim tim i relevantniji u pregovorima sa državom oko boljeg pozicioniranja naše industrije, koja je tokom tranzicije devastirana i izgubila svoju stratešku važnost“, objašnjava Slađana Milojević.

Danas klaster broji sto članova, koje većinom čine mikro, mala i srednja preduzeća, ali i nekoliko velikih kompanija, kao i mladi dizajneri okupljeni oko modne platforme „Belgrejd fešn vik“ i modnog studija „Klik“. Članovi klastera su i akademske institucije, Fakultet primenjene umetnosti i Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment iz Beograda, i Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada.

Tekstilna industrija je niskoakumulativna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi sa nižim primanjima. Ali spajanjem iskusne radne snage, koju preko 90% čine žene, sa akademskim znanjima i mladim dizajnerima koji stvaraju domaće brendove prepoznatljive i napolju, klaster je unapredio poziciju svih. „Mi sada izvozimo čistu dodatu vrednost“, ističe Milojević i navodi da 20 vodećih firmi ostvaruje profit od 70 miliona evra i izvozi robu u vrednosti od 25 miliona evra godišnje, uglavnom u regionu, dok jedna kompanija izvozi svoje brendove na svetsko tržište. Klaster direktno zapošljava preko 3.000 radnika, a indirektno kroz celu mrežu više od 6.000 ljudi.

„Mi smo odmah u startu nastojali da pronađemo zajednički imenitelj za tako raznorodne firme, šta je to što može biti u interesu svih, jer bez toga ne bismo mogli da širimo članstvo. Fokusirali smo se na tri stvari: povećanje izvoza i njegove vrednosti, obrazovanje kadrova i stvaranje novih obrazovnih profila za potrebe moderne odevne industrije i povećanje vidljivosti celokupnog sektora. To su naši prioriteti na osnovu kojih upravljamo razvojem klastera i danas“, objašnjava Milojević.

Nedostaje bolja poslovna infrastruktura

Vojvodina metal klaster je započeo svoj rad u srpskoj pokrajini, da bi se potom proširio na celu zemlju, sa posebnim ograncima u Čačku i Nišu. Počeo je sa 70, a danas broji preko 200 članova. Najviše je proizvodnih kompanija iz metalske i mašinske industrije, a pored njih članovi su akademske institucije, javne i privatne institucije za podršku privredi i specijalizovana strukovna udruženja, poput Saveza inženjera i tehničara. Klaster među svojim članovima ima i kompanije iz drugih država, koje vide svoj interes da sarađuju sa ovim udruženjem, objašnjava Zoran Pekez i dodaje da svoje aktivnosti sprovode kroz četiri centra.

„Prvi je edukativni centar, koji je posebno važan za poslovanje na otvorenom tržištu gde je znanje ključna prednost, jer tehnologija, oprema i materijali su samo rezultat znanja. Drugi je centar za podršku malim i srednjim preduzećima, pre svega našim članovima ali i firmama koje to nisu, jer smo vrlo otvoreni za sve što će podići konkurentnost domaće metalske i mašinske industrije. Treći je centar za razvojne projekte, od tehnologije do marketinga. Preko 90% naših članova su firme koje zapošljavaju do 90 radnika i nemaju dovoljno kapaciteta za sopstvene razvojne centre. Zato mi to radimo zajedno, koristeći potencijale svih nas ali i znanja drugih. Ćetvrti je inovativno-tehnološki centar koji je lociran na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kroz koji razvijamo saradnju nauke i privrede“.

Zajednički cilj u radu svih ovih centara je da se u vreme revolucije 4.0 podigne konkurentnost domaće metalske i mašinske industrije. Pekez ističe da iako su strane investicije dobrodošle, budžetske prihode koje priželjkuje država ne mogu da obezbede samo strane kompanije: „i zato moramo podržati domaću proizvodnju. Potrebno je da svi zajedno pomognemo udruživanje, da domaći privrednici shvate da je to nužno jer je naša privreda mala i stoga nijedno preduzeće, čak i ako posluje u sada tako popularnoj IT industriji, ne može samo mnogo da uradi, posebno u vremenima koja dolaze“.

Iz tog razloga, Vojvodina metal klaster sarađuje i sa drugim poslovnim mrežama, od industrijskih zona do naučno tehnoloških parkova, sa kojima zajedno konkuriše i za EU projekte. Ipak, da bi se ovakve inicijative omasovile, potrebno je da država pored saobraćajne, mnogo više radi na razvoju poslovne infrastrukture. Trenutno je u izradi Zakon o industrijskim zonama, što je prvi put da se one prepoznaju u domaćoj regulativi. Ali predstavnici uspešnih privrednih udruženja su saglasni da je to tek prvi korak u širenju poslovne infrastrukture za povezivanje preduzeća i kroz neposrednu, fizičku saradnju, bez koje neće biti ni napretka.

Maja Đurić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Klastersko povezivanje MSP: Lakše je uspeti u dobrom društvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. TAJNI SUDOVI ZA OBEŠTEĆENJE ENERGETSKIH KOMPANIJA: Ko drugome jamu kopa…
Opskurni mehanizam arbitraže pod okriljem Energetske povelje, inicijalno kreiran da zaštiti interese i profit zapadnih naftnih kompanija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, vratio se poput bumeranga. Sada prijeti da „olakša“ budžete bogatih država zapadne Evrope za stotine milijardi eura, kao kompenzaciju za odustajanje od fosilnih goriva. Među potpisnicima su i sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, što se sada pokazuje kao prednost.

10. KRIZA U SAD ZBOG NEDOSTATKA VOZAČA ŠKOLSKIH AUTOBUSA: Prevoz do škole u autobusu za striptizete
Uporedo sa paralizom privrede zbog nestašice profesionalnih vozača, sada je na pomolu nova nacionalna kriza u SAD, izazvana nedostatkom vozača školskih autobusa. Savezne države, jedna za drugom preduzimaju do juče nezamislive mere, uključujući i angažovanje pripadnika nacionalne garde da prevoze decu, a neke škole su primorane da iznajmljuju i autobuse za zabavu, sa rekvizitima za striptiz. Mnogi radnici koji su obavljali ovaj posao pre pandemije a tokom zatvaranja škola su ostavljeni na cedilu, sada ne žele da se vrate na posao. Razlog je preveliki rizik za bednu platu.

12. KINEZ KOJI JE ULIČNI KRIMINAL PRETVORIO U MULTINACIONALKU: Taj čovek izgleda kao ugledni bankar
Ce Či Lop, vođa dve najveće narko mreže u istoriji, koji se trenutno u pritvoru u Amsterdamu bori protiv izručenja australijskim vlastima, začetnik je potpuno drugačije vrste organizovanog kriminala. To je čovek za koga FBI tvrdi da izgleda kao ugledni bankar i da je izgradio sistem koji se po inovativnosti može uporediti sa poslovanjem „Epla“ i „Amazona“.

Biznis

14. KONSOLIDOVANI BILANSI ZA 2020. GODINU: Pandemija nekome majka, a nekome maćeha
Elektroprivreda Srbije je najuspešnije poslovala u prošloj godini na nivou grupe, a potom MK grupa i Srbijagas, koji je istovremeno uvećao kumulirani gubitak preko dva puta. U vreme pandemije, izuzetan napredak za godinu dana su ostvarili Agromarket i Magna Pharmacia, dok su Moj kiosk i FCA Srbija koji su u 2019. imali dobitak, prethodnu godinu završili u gubicima.

16. TABELE: Rang po dobiti konsolidovano i Rang po poslovnom prihodu konsolidovano

24. HIPERPRODUKCIJA DOMAĆIH SERIJA: Program za mesec dana gledanja bez spavanja
Tokom poslednje četiri godine, u Srbiji je snimljeno preko 2.300 sati serijskog programa, više nego za 15 godina pre toga. Prema iskustvu domaćih producenata, potrebno je najmanje milion evra čak i za najjeftiniju proizvodnju, ali ako se serija proda samo na jednom stranom tržištu, taj iznos pokrije većinu troškova. Ipak, hiperprodukcija znatno umanjuje kvalitet, pa mali broj naslova ima šansu da zaživi na globalnom tržištu.

26. KOLIKO JE ISPLATIVA PROIZVODNJA PRIVATNIH ROBNIH MARKI ZA TRGOVINE: Sa trgovcima teško, bez njih još teže
Bez obzira što mogu da zarade samo ako robna marka koju prave za trgovce ostvaruje veliki promet, domaći proizvođači se opredeljuju za ovakav posao najviše zbog mogućnosti da prošire tržište u zemlji i inostranstvu. Na ruku im ide sve veća popularnost ove kategorije proizvoda, čiji je promet u Srbiji prošle godine porastao za 2,5 milijarde dinara.

Finansije

30. UTICAJ PANDEMIJE NA PRANJE NOVCA: Nove okolnosti, novi vidovi kriminala
Medicinski kriminal, korupcija, sajber kriminal i prenos nezakonito stečenih sredstava su najčešće zloupotrebe u aktuelnoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, koje kriminalci koriste kao nove načine za pranje novca.

32. ODAKLE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA FINANSIRAJU ZELENA ULAGANJA: Osloni se na sebe sad ti
Domaćim malim i srednjim preduzećima nedostaje za dalji razvoj oko 10,1 milijardi dolara, što je preko 27% BDP-a Srbije, procenjuje UNDP u svom istraživanju o budućnosti zelenog finansiranja. Uprkos tome, od ukupnog broja MSP koja ulažu u zelene projekte, svega 5% finansira takva ulaganja isključivo iz eksternih izvora. Vlasnici malih i srednjih preduzeća se nerado opredeljuju za kredite, jer tvrde da su uslovi posebno nepovoljni upravo kod ovakvih komercijalnih aranžmana, koje banke doživljavaju kao veoma rizične.

34. PORESKI ASPEKTI FINANSIRANJA POSLOVANJA: Dvaput meri, jednom seci
Finansiranje je svakako jedan od najvažnijih elemenata poslovnog plana i celokupog poslovnog poduhvata. Kao i kod svakog segmenta poslovanja, i kod odabira načina finansiranja treba uzeti u obzir u kojoj fazi razvoja se nalazi preduzeće i kakav je poreski tretman određenog vida finansiranja. Neodgovarajući izvori finansiranja mogu usporiti poslovni razvoj u narednim fazama ili biti znatno skuplji.

Temat

39. KLASTERSKO POVEZIVANJE MSP: Lakše je uspeti u dobrom društvu
Iskustva uspešnih klastera u Srbiji dokazuju da udruživanje poboljšava tržišnu poziciju svih članova i čini male firme otpornijim na velike poremećaje. Zato bi država, kroz veća ulaganja u poslovnu infrastrukturu, trebalo da pomogne udruživanje privrednika. Domaća privreda je suviše mala da bi bilo koje preduzeće, čak i u popularnoj IT industriji, moglo mnogo da uradi samo, posebno u vremenima koja dolaze.

42. UTICAJ INDUSTRIJSKIH ZONA NA MSP SEKTOR: Oslonac za nove preduzetnike
Kompanije u industrijskim zonama štede vreme za pokretanje investicije jer im je obezbeđena infrastruktura, a građevinske dozvole dobijaju po ubrzanoj proceduri. Industrijske i slobodne zone privlače investicije koje dalje utiču na razvoj postojećih i otvaranje novih malih preduzeća. Gradovi sa razvijenim industrijskim zonama ostvaruju suficit u trgovinskoj razmeni.

44. POSAO U POGRANIČNIM PODRUČJIMA: Tako blizu, a tako daleko
U pograničnim zonama uglavnom se osnivaju trgovinske i ugostiteljske firme, ali se malo ko upušta u proizvodnju jer su u pitanju male sredine, koje su ponekad i geografski teško pristupačne. Vlasnici malih i srednjih preduzeća koji posluju blizu granice, kažu da nije svaka granica ista, ali da se zato svaki politički potres obavezno oseti u njihovim poslovnim knjigama. Za razliku od privrednika, koji retko koriste prednosti što im je inostrano tržište „na korak“ od radnog mesta, granice nisu prepreka za odlazak radnika koji „preko“ nalaze bolje plaćene poslove.

46. POSLOVANJE DOMAĆIH DOBAVLJAČA TOKOM PANDEMIJE: Magla na kraju tunela
Usporavanje poslovanja pa i nestanak kupaca, veliki lager, ali i okolnosti koje nemaju veze sa pandemijom, poput kašnjenja subvencija za poljoprivrednike u Srbiji ili globalni nedostatak čipova i poluprovodnika – sve to su naši sagovornici, domaći dobavljači trgovinskih lanaca, proizvođača automobila i sistema poput železnica i javnog prevoza, naveli kao probleme sa kojima su se suočavali u ove dve pandemijske godine. A onda se pojavio i omikron.

50. MILENKO BOŽIĆ, OSNIVAČ I VLASNIK KOMPANIJE „NATURA TRADE”: Lepo je kad uspeš u svetu, a još lepše kad uradiš nešto za svoju zemlju
Domaće preduzeće „Natura Trade“ nedavno je dobilo još jednog svetski poznatog klijenta – „Amazon“ će koristiti njihove papirne kese za distribuciju robe na teritoriji bivše Jugoslavije. Ova firma iz Loznice je, mimo svih ekonomskih pravila, i za prve klijente imala strance, jer je papirne kese počela da proizvodi u vreme kada niko o tome nije razmišljao u Srbiji. Iako bi preduzeće sada moglo da izveze maltene sve što proizvede, njegov osnivač i vlasnik Milenko Božić ističe da žele da ostanu i na domaćem tržištu, i uprkos mnogobrojnim ponudama, ne planiraju da prodaju svoju porodičnu firmu.

52. PREUZIMANJA IZMEĐU MALIH PORODIČNIH FIRMI: Pregovori puni „nagaznih mina“
Mala porodična firma veoma retko preuzima drugu porodičnu firmu, jer su takvi pregovori puni „nagaznih mina“. Razlog je upravo u tome što sa obe strane stola sede ljudi koji preduzetnički razmišljaju, a što u ovakvim transakcijama opterećuje međusobne odnose.

54. PREDUZETNIŠTVO U DIJASPORI – BALKANSKA KUHINJA U VIJETNAMU: Sarma od kimčija i šopska salata od bugarskog sira
Kada rešite da živite od pravljenja balkanskih specijaliteta u Vijetnamu, onda i bez aktuelnih nestašica sirovina na svetskom tržištu morate da budete dovitljivi kako da nabavite potrebne sastojke. Zato ovakvo kulinarsko preduzetništvo traži zaista kreativna rešenja i vodi do nesvakidašnjih saradnika, poput Vijetnamca koji je naučio da pravi sir u Bugarskoj. Balkanska kuhinja je dobro primljena u Vijetnamu, ali čini se da je najtopliju dobrodošlicu doživela rakija.

65. TABELE: Rang po dobiti i Rang po poslovnom prihodu

Intervju

64. DEJAN VUKIĆEVIĆ, AUTOR KNJIGE „NON IMPRIMATUR ILI CENZURA U BIBLIOTEKARSTVU“: U represivnim sistemima cenzuru vrše države, a u demokratskim korporacije
Cenzura ima moć da se preobražava kao kameleon i prilagođava novom vremenu, ali i različitim sistemima. U represivnim društvima je ona otvorenija, a u demokratskim prikrivenija i sofisticiranija. U totalitarnim sistemima je sprovode države, u visokorazvijenom svetu to čine globalne korporacije, koje danas vladaju većinom svetskog kapitala, kaže Dejan Vukićević, istraživač Narodne biblioteke Srbije. Sagovornik B&F-a je autor knjige o istoriji cenzure književnih dela, koja se pored zabranjivanih knjiga i sudbina njihovih autora, bavi i sudbinom cenzora koji su sami sebe cenzurisali ili su to učinili drugi kada su pali u političku nemilost.

Skener

68. EKONOMSKE POSLEDICE NEODGOVARAJUĆE REGULATIVE U VINARSTVU: Zašto je srpsko vino skupo?
Najveći uticaj na formiranje proizvođačke cene kvalitetnih vina u manjim domaćim vinarijama, koje čine polovinu svih vinarija u Srbiji, ima regulativa koja je potpuno nekonkurentna u odnosu na druge vinorodne zemlje. Zbog pravnih normi koje ne vode računa o ekonomskim posledicama, domaći proizvođač vina ima trošak od 3,10 evra po flaši i pre nego što ubere grožđe, a pre ulaska u maloprodaju taj trošak dostigne 5,8 evra po flaši, i to bez izdataka za marketing. Ono što najviše nedostaje u pisanju svih naših zakonskih akata je analiza koliko će nas to, na kraju, koštati.

70. KONKURENTNOST SRPSKOG MEDA NA SVETSKOM TRŽIŠTU: Tamo gde najviše izvozimo, najmanje zarađujemo
Ukupna proizvodnja meda u Srbiji čini tek 0,44% svetske i nešto preko 2% evropske proizvodnje, dok prema vrednosti izvezenog meda učestvujemo sa nepunih pola procenta u svetskom i sa 1,28% u evropskom izvozu. Sa prosečnom izvoznom cenom od 4,31 dolar po kilogramu, skuplji smo od svetskog i evropskog proseka i skoro dvostruko skuplji od vodećih svetskih izvoznika, Kine i Argentine. Srpski med je po kvalitetu nešto iznad svetskog proseka, a postiže dvostruko veće cene na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde najviše izvozimo.

72. GEOTERMALNI I BANJSKI POTENCIJALI BEOGRADA: Imovina u izvorima
Na osnovu tendera koji je nedavno raspisala država, vršiće se istraživanja na Novom Beogradu u potrazi za geotermalnim izvorima koji mogu da posluže za grejanje i druge energetske potrebe objekata. Na ovoj opštini je i najnovije nalazište teremomineralne vode u kompleksu „West 65“, koje će se prema konceptu „resursnog parka“ koristiti za grejanje i u lekovite svrhe. Naučna studija o geotermalnim potencijalima Beograda pokazuje da bi oni mogli da zadovolje osnovne energetske potrebe Beograda za grejanje i hlađenje prostorija.

Nove tehnologije

74. ELEKTRONSKA TRGOVINA IZMEĐU PREDUZEĆA: Dokle god vidiš – to je moja prodavnica!
Elektronski promet između preduzeća u svetu veći je četiri i po puta od onog koji se obavlja između preduzeća i potrošača. Iako se većina domaćih firmi u načelu slaže da je elektronsko poslovanje korisno, Srbija je u praksi jako daleko iza pomenute svetske statistike.

Nauka

76. POLEMIKE O PRAISTORIJSKIM „HOBITIMA“: Da li su mali ljudi bili – ljudi?
Naučnici očekuju da će DNK analize konačno dati pouzdanije odgovore ko su bila zagonetna mala stvorenja čiji su ostaci pronađeni na ostrvu Flores u Indoneziji. Glavno pitanje koje je podelilo naučnu zajednicu glasi: da li su prastanovnici indonežanskog ostrva, patuljastog rasta i ogromnih stopala sa dugim nožnim prstima bili zasebna vrsta ljudi, koja ne pripada Homo Sapiensu, baš kao što je Tolkin tvrdio da su to Hobiti u svojoj triologiji „Gospodar prstenova“.

Koktel

79. NEFORMALNA ISTORIJA STUDENTSKOG GRADA: Bilo jednom u Beogradu
Pored formalne istorije Studentskog grada u Beogradu, od početka ovog meseca javnosti je preko posebne digitalne platforme dostupna i ona neformalna, o kojoj svedoče fotografije i intervjui sa stanarima popularnog „Studenjaka“ koji su boravili u njemu tokom prethodnih sedam decenija. Svedočanstva pokazuju da je mladost svake generacije na svoj način bila posebna, ali i da život u „Studenjaku“ nikada nije oskudevao u solidarnosti i originalnim idejama.

82. PROSLAVA ZA DECU U DOBA KORONE: Pršti snežna staza bez Deda Mraza
„Svi govore o problemima u kojima su se zbog pandemije našli ugostitelji i zaposleni u turizmu, ali i naša profesija je pretrpela ogromne gubitke“, kažu preduzetnici koji su se najviše specijalizovali za novogodišnje proslave namenjene deci. Prošla novogodišnja sezona je praktično prošla bez sezone, a pokušaji da se Deda Mraz uživo zameni onim na internetu nisu naročito dobro prihvaćeni u Srbiji. Zaposleni u studijima za animaciju dece kažu da je ovaj decembar ipak malo bolji.

Komunikacije

84. PREDSTAVLJANJE ISTOČNE SRBIJE U DOMAĆIM FILMOVIMA I SERIJAMA: Reklama je reklama, i kad je prezačinjena
Istočna Srbija sve češće „dobija uloge“ u snimanju domaćih filmova i serija. Pored direktne koristi od usluga filmadžijama tokom snimanja, lokalni preduzetnici smatraju da je veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen. Posmatrano tako, ljudi u istočnoj Srbiji mogu i da zažmure na umetničku slobodu, koja je ponekad baš „oslobođena“ stvarnosti. Jer reklama je reklama, i kad je prezačinjena.

Reprint

86. CENA I VREDNOST JADARSKOG LITIJUMA: Rio Tintu milijarde, nama kusur
„Sumanuto je dopustiti aktuelnoj vlasti da jadarski litijum (i bor) gotovo pokloni Rio Tintu, kompaniji koja je iza sebe, i to samo u poslednjih nekoliko decenija, ostavila ekološke katastrofe širom sveta, uništena prirodna i kulturna dobra, pa čak i jedan građanski rat”, piše naučni novinar Nikola Zdravković. Ova odluka je još neverovatnija ako se ima u vidu da je naše nalazište unikatno i veoma isplativo za eksploataciju, dodaje Zdravković u svojoj analizi objavljenoj na portalima „Odiseja” i „Peščanik“.

Vremeplov

88. PIONIRI DOMAĆEG FILMA: Epske tragedije i poneka golišava grešnica
Prve bioskopske predstave u Beogradu organizovali su ugostitelji, uz meze i piće, a među njima je ponikao i producent prvog igranog filma o Karađorđu, koji je snimljen 1911. i koštao je tadašnjih 20.000 dinara. Pioniri domaćeg filma uglavnom su se bavili ratnim dramama, iseljenici u SAD su pokušali da snime epsku dramu o Marku Kraljeviću sa američkim farmerima kao statistima, dok je za prvi erotski film u Srbiji zaslužan jedan beogradski farmaceut. On je bio inspiracija za lik čuvenog Đenke u filmu „Maratonci trče počasni krug“.

Чланак Biznis & finansije 192/193: Mala preduzeća i veliki poremećaji na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon uspešne realizacije nekoliko obimnih konsultantskih projekata namenjenih upravo mikro, malim i srednjim preduzećima, Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom koju sprovodi GIZ uvideo je koje su realne potrebe i interesovanje ovog sektora srpske privrede u oblasti digitalne transformacije, i u skladu sa time kreirao interaktivnu online akademiju. Tokom kratkog promotivnog perioda akademija je besplatna, a korisnici se mogu prijaviti i potom je pohađati putem interneta na adresi www.digitalnaakademija.rs.

Akademija omogućava privrednicima da odgovore na izazove rada u izmenjenim uslovima, promene ili prilagode modele poslovanja, brže se uključe u međunarodne dobavljačke lance, adaptiraju marketinške i prodajne kanale, kao i kanale komunikacije sa klijentima i dobavljačima.

Digitalna akademija u ovom trenutku nudi polaznicima sledeća četiri programa – Osnovni program u kome polaznici saznaju više o suštini i značaju digitalne transforamcije, Digitalni marketing, Poslovni modeli i inovacije i Biznis orijentisan ka korisniku. Svi predavači u akademiji su sertifikovani konsultanti Centra za digitalnu transformaciju i eksperti su u svojim oblastima, sa značajnim iskustvom u pružanju konsultatske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

Pored snimljenih video predavanja, polaznicima se nudi i pažljivo selektovani materijal za čitanje i pripremu za testove kojima se evaluira stepen znanja korisnika i omogućava njihov dalji progres ka dobijanju završnog sertifikata. Po svom modelu i sadržaju, akademija je namenjena poslovnim ljudima koji imaju specifične potrebe u smislu znanja i veština, ali su dobrodošli svi oni koji žele da se usavršavaju u skladu sa zahtevima globalnih poslovnih trendova obeleženih tehnološkom revolucijom 4.0 i digitalnom transformacijom. Polaznici je mogu pohađati u vreme koje njima odgovara, kontinuirano ili u fazama, u skladu sa svojim preferencama.

Foto: Pixabay

Чланак Digitalna akademija za mikro, mala i srednja preduzeća besplatna tokom promotivnog perioda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je rađeno na pet najvećih tržišta – francuskom, nemačkom, italijanskom, španskom i britanskom. Prema njegovim rezultatima, korona-krizom najteže su pogođene kompanije u Italiji i Španiji gde između 30 i 33 odsto preduzeća izveštava o velikom padu svojih prihoda.

Pomenuto istraživanje je sprovedeno u avgustu, pre novog talasa širenja korona virusa. Očekuje se da bi uvođenje novih karantinskih mera moglo dodatno pogoršati situaciju u kojoj se nalaze mala i srednja preduzeća.

Ako se nešto značajno ne izmeni, 11 odsto anketiranih kompanija kaže da će već u narednih pola godine biti prinuđeno da proglasi bankrot.

Najviše je ugrožen sektor logistike, poljoprivrede, izdavanja smeštaja i ugostiteljski, a sledi ih trgovina.

Izvor: RT

Foto: TanteTati, Pixabay

Чланак McKinsey: Korona-kriza mogla bi da ugasi preko 50 odsto evropskih MSP се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kreditna linija će omogućiti Erste Banci da obezbedi kredite preduzećima koja su pretrpela teške posledice pandemije i na taj način im pomogne da sačuvaju radna mesta, održe likvidnost i osiguraju kontinuitet poslovanja. Ovo je prva aktivnost u Srbiji u sklopu finansijskog programa EIB vrednog 500 miliona evra, namenjenog brzom odgovoru na pandemiju virusa korona i oporavku privatnog sektora na Zapadnom Balkanu, a koji je najavljen na Samitu EU o Zapadnom Balkanu održanom u Zagrebu u aprilu 2020. godine.

Krediti će biti dostupni preduzećima koja posluju u različitim sektorima veoma pogođenim pandemijom, kao što su trgovina na veliko i malo, hotelijerstvo, transport, hrana i piće i uslužne delatnosti.

Povoljno kreditiranje

Potpredsednik EIB-a, Dario Skanapijeko, tim povodom rekao je: „Ankete ukazuju na to da je kriza negativno uticala na oko 85% malih i srednjih preduzeća u Srbiji, dok je 60,5% preduzeća moralo drastično da smanji svoje proizvodne kapacitete. Jasno nam je da će se bez hitne podrške privatnom sektoru ekonomska recesija koju je izazvala pandemija dodatno pogoršati i tako omesti sveukupni društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Stoga su EIB i ’Tim Evrope’ udružili snage kako bi se obezbedila preko potrebna likvidnost malim i srednjim preduzećima, koja zapošljavaju više od 60% aktivnog stanovništva u Srbiji. Nadamo se da ćemo ih time podstaći da prebrode nepovoljne ekonomske uslove, stvarajući uslove za dugoročni oporavak.“

„U ovim kriznim vremenima, više nego ikada, našim klijentima potrebna je podrška kako bi uspešno prevazišli sve izazove sa kojima smo se susreli. Očuvanje zdravlja ljudi, ali i poslovanja i radnih mesta u ovom trenutku predstavlja najveći prioritet za naše privrednike. Mi im stojimo na raspolaganju kroz različite vidove podrške i veoma smo ponosni na činjenicu da je Erste Banka prva banka u Srbiji sa kojom Evropska investiciona banka započinje ovaj važan program, koji će malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima po povoljnim uslovima obezbediti nove izvore likvidnosti, kao i mogućnost finansiranja obrtnog kapitala i investicija”, istakao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

EIB i Erste Banka uspešno sarađuju na pružanju podrške malim i srednjim preduzećima u regionu. Od 2009. pa sve do danas, EIB je u srpsku ekonomiju uložila više od 1,8 milijardi evra, što je pomoglo da se sačuva više od 320.000 radnih mesta.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак EIB i Erste Banka potpisale kreditnu liniju od 30 miliona evra za oporavak MSP u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.