Ce Či Lop, vođa dve najveće narko mreže u istoriji, koji se trenutno u pritvoru u Amsterdamu bori protiv izručenja australijskim vlastima, začetnik je potpuno drugačije vrste organizovanog kriminala. To je čovek za koga FBI tvrdi da izgleda kao ugledni bankar i da je izgradio sistem koji se po inovativnosti može uporediti sa poslovanjem „Epla“ i „Amazona“.
Jedan zatvorenik u Amsterdamu trenutno se žestoko bori da ga holandske vlasti ne izruče Australiji i u tom cilju povlači sve moguće veze koje ima. Tih veza nije malo, jer je u pitanju Ce Či Lop, kanadski državljanin kineskog porekla, koji je vodio dve najveće narko mreže u istoriji, na različitim kontinentima i u različitim decenijama. Uhapšen je u januaru ove godine na aerodromu u Amsterdamu, na osnovu poternice australijske policije koja ga tereti da kontroliše 70 odsto tržišta droge na ovom kontinentu. Ali do sada mu je od podebele optužnice dokazano samo jedno krivično delo.
Premda mnogi zapadni mediji porede Lopa sa meksičkim narko bosom El Čapom, njih dvojica su sušte suprotnosti. Čapo je sirovi i surovi kriminalac, koji je svoju narko imperiju stvorio krvavim uličnim obračunima. Oni su odneli najmanje 300.000 života, a on sam je priznao da je lično odgovoran za oko tri hiljade ubistava.
To nije način na koji je poslovao Ce Či Lop. On je nova, opasnija vrsta narko dilera, jer je ulični kriminal pretvorio u multinacionalku zasnovanu na najvažnijim postulatima modernog kapitalizma. Lop smatra da su nasilje i ubistva loši za posao. On je čovek saradnje a ne sukoba, pobornik globalizacije, novih tehnologija i inovacija u poslovanju, neko ko unajmljuje stručnjake i čini sve da „unapredi korisničko iskustvo“. Procenjuje se da je zahvaljujući takvom poslovanju, njegov kartel „Sam Gor“ godišnje zarađivao preko 20 milijardi dolara, bar šest puta više od El Čapa i ravno profitu nekih od najvećih svetskih banaka.
Sam Lop i njegovi najbliži saradnici nikada nisu svoju organizaciju zvali kartel, nego „Kompanija“. Lop i izgleda kao prvi čovek neke uspešne korporacije, tvrde istražitelji koji su ga pratili decenijama. Prema rečima jednog inspektora FBI-a, „kriminalac uvek izgleda kao kriminalac, ma koliko novca da ima. Ali ne i Ce Či Lop. On ima stila, deluje kao gospodin. Kada ga vidite, nikada ne biste pretpostavili da je mafijaš. Taj čovek izgleda i ponaša se kao ugledni bankar“.
Stoga, ako se tradicionalno organizovani kriminal uzdigao u prošlom veku, Ce Či Lop i njegov kartel su čista inovacija ovog veka. Paradoksalno je to da kao što je komunistička Kina postala praktično najveća sila na kapitalističkom tržištu, tako i ovaj korporativni pristup svetu droge ima svoj zametak u kineskoj kulturnoj revoluciji.
Narko diplomata
Ce Či Lop je rođen 1963. godine u gradu Guandžou na jugu Kine i odrastao je u vreme kulturne revolucije koju je predvodio tadašnji kineski predsednik Mao Ce Tung i koja je obilovala različitim i često suprotstavljenim frakcijama. Jedna od njih je bila paravojna grupa koju je Maova „Crvena garda“ poslala na „prevaspitavanje“ upravo u Guandžou, iz koje je nastala kriminalna organizacija, trijada „Veliki krug“. Mnogi članovi su sedamdesetih pobegli u Hong Kong i izdvojili su se od lokalnih bandi po pljačkama banaka i po tome što su u obračunima sa policijom koristili ručne bombe.
Policija je već tada ustanovila da je za razliku od svih ostalih kriminalnih grupa, „Veliki krug“ drugačije organizovan, bez stroge hijerahije. Članovi su funkcionisali po principu labavo povezanih gerilskih ćelija, bili su stalno u pokretu i zato, kada bi policija uhapsila neke od njih, nikako nije mogla da ih poveže sa ostalima, niti da dođe do informacija ko predvodi organizaciju. Zahvaljujući tome, „Veliki krug“ je svoje operacije iz Hong Konga jako brzo proširio na SAD, Južnu Ameriku, Tajland, Holandiju i kasnije na Kanadu.
Koliko su ovi kriminalci bili preduzetnički nastrojeni i prilagodljivi pokazuje i njihov potpuno nov način delovanja u zapadnim zemljama. Vrlo brzo su shvatili da imaju posla sa kulturom u kojoj nema velike vajde od krađe gotovine. Zato su počeli masovno da falsifikuju pasoše i kreditne kartice, a danas je malo poznato da je upravo ova kriminalna grupa bila preteča modernih sajber napada i krađe podataka preko interneta.
Ce Či Lop se vrlo mlad pridružio ovoj organizaciji i prvo je pobegao za Hong Kong, a potom za Kanadu. Imao je 25 godina, u Torontu je osnovao porodicu i naizgled se bavio poštenim radom, zaposlivši se u „Kodaku“. Ali već devedesetih je preuzeo veliki deo poslova u krijumčarskom lancu koji je kontrolisao „Veliki krug“, prebacujući iz azijskog Zlatnog kruga heroin širom sveta. Lop je unajmljivao konsultante za ispitivanje lokalnih tržišta, osnivao ćerke firme, angažovao stručnjake za svaki segment poslovanja… Ali njegov naveći poduhvat je bio taj što je uspeo da ujedini suparničke kriminalne grupe, od azijskih trijada, preko američkih „Anđele pakla“, do italijanske „Ndrangete“ u Evropi.
Tako je razvio jednu od najvećih mreža za isporuku droge u istoriji, čije je glavno tržište bilo u SAD. Kada su agenti FBI uspeli na kraju da ga uhapse 1998. godine, priznali su da je njegov neverovatan talenat za diplomatiju i „umrežavanje“ bio ključ njegovog uspeha i ono što ga je izdvojilo od drugih kriminalaca.
Garantovana isporuka
Lop je osuđen u SAD i tamo je boravio u zatvoru do 2006. godine. Kada se nakon oslobađanja vratio u Toronto, vrlo brzo je shvatio da se situacija na tržištu droge jako promenila. Potražnja za heroinom je sve više padala, dok je ubrzano raslo tržište sintetičkih droga, posebno u Aziji, gde je i njihova proizvodnja u pojedinim zemljama bila izuzetno jeftina. Lop se, zato, odmah okrenuo novoj tržišnoj niši, proizvodnji metamfetamina, odnosno „kristalnog meta“.
Preselio se sa porodicom u Hong Kong i osnovao novi kartel, „Sam Gor“. Ponovo je uspeo da uradi nezamislivo. Ujedinio je tri najveće trijade u Hong Kongu i Makaou koje su do tada neprekidno ratovale i povezao ih sa članovima „Velikog kruga“, potom sa kriminalnim grupama na Tajvanu, sve do motociklističkih bandi u Australiji.
Pored toga što je uspešno upravljao celim ovim lancem, uveo je novinu koja je potpuno preokrenula način poslovanja na tržištu narkotika – garantovao je isporuku kupcu. Ako bi diler platio drogu, on bi dobio svoju porudžbinu čak i u slučaju da je policija usput zapleni, jer bi kartel poslao novu isporuku bez ikakvih dodatnih troškova za kupca.
Lop je mogao da priušti ovakvu uslugu mušterijama, jer je za razliku od heroina proizvodnja kristalnog meta daleko jeftinija, a zarada po kilogramu mnogo veća. Primera radi, proizvodnja ove droge u Mijanmaru košta manje od 1.000 dolara po kilogramu, a veleprodajna cena je 1.800 dolara za kilogram. Prosečna maloprodajna cena na Tajlandu premašuje 70.000 dolara po kilogramu, u Australiji dostiže 300.000 a u Japanu gotovo 600.000 dolara po kilogramu. Tolika razlika između proizvodne i maloprodajne cene obezbeđivala je kartelu zaradu čak i u slučaju da u distribuciji izgube deset tona, a prođe samo jedna.
Garantovana isporuka je omogućila Lopu da izgradi imperiju i stekne moć nad konkurencijom. Bio je jedini izvor za sve veći broj dilera, jer im je bez ikakvog rizika po njih isporučivao najkvalitetniji met, po razumnoj ceni. Zahvaljujući tome, kontrolisao je između 40 i 70 odsto azijskog tržišta, gde je dominirao na Filipinima, u Južnoj Koreji i Japanu, i osvojio je 70 odsto tržišta kristalnog meta u Australiji.
Uz sve to, koristio je najmodernije tehnologije ne samo u distribuciji, već i za pranje novca preko kockarnica u Makaou. Prema rečima istražitelja, Lop je tako vizionarski i stručno organizovao celokupan posao da se on po inovativnosti može uporediti sa onim što su uradile kompanije „Epl“ i „Amazon“ na vrhuncu svoje popularnosti.
Nasilje, kontrola teritorije, etnička lojalnost i stroga hijerarhija koji su nekada davali snagu organizovanom kriminalu, sada su njegove najveće slabosti. Ce Či Lop je to shvatio mnogo pre drugih i zato je razvio potpuno suprotni model poslovanja, kojim je na perverzan način dokazao da korporativna kultura modernog kapitalizma može savršeno da funkcioniše i na ilegalnom tržištu.
Zorica Žarković
Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.
Foto: Pixabay