Ivana Paunović, mlađi supervizor za posrednu kontrolu banaka u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, pojasnila je za eKapiju koje mere o platnim uslugama donela Narodna banka Srbija i šta one znače za građane.

Umanjenje naknada

Uzimajući u obzir da su pojedine banke u prethodnom periodu najavile i/ili donele odluku o povećanju naknada za određene platne usluge, kao i to da je u prethodnih 19 meseci veliki broj banaka povećao ove naknade, Narodna banka Srbije je preuzela čitav niz aktivnosti, donošenjem odgovarajućih propisa i dijalogom s bankama, radi zaštite standarda građana.

Ivana Paunović je istakla da je rezultat tih aktivnosti odziv svih banaka koje su povećale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da ih umanje za 30%, odnosno do nivoa pre povećanja. Pored toga, banke su se složile da godinu dana ne povećavaju naknade za platne usluge.

Primera radi, ako je banka povećala naknadu za održavanje tekućeg računa sa 230 dinara na 350 dinara, nakon umanjenja od 30%, nova naknada će iznositi 245 dinara. Isti princip se koristi za ostale naknade koje su vezane za platni račun. Tako, na primer, kod izvršenja plaćanja, naknada povećana sa 0 na 20 dinara, nakon umanjenja od 30%, iznosiće 14 dinara.

“Narodna banka Srbije je kao ključnu meru usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, kojom je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama, koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara”, rekla je Ivana Paunović.

Usluge koje su propisane kao obavezne su:

• otvaranje i vođenje dinarskog tekućeg računa,
• besplatno podizanje gotovine na šalteru i na bankomatima svoje banke,
• besplatna debitna kartica,
• korišćenje mobilnog i elektronskog bankarstva.

I mobilna plaćanja obuhvaćena novim merama

Pored toga, korisnicima računa sa osnovnim uslugama biće omogućeno da izvršavaju plaćanja u okviru mobilnog i elektronskog bankarstva po umanjenoj ceni za 30% u odnosu na klijente ostalih paketa računa kod kojih banka ovu uslugu naplaćuje.

Paunović je pojasnila da građanima koji ipak budu želeli da imaju dodatne usluge (kao što je kreditna kartica, devizni račun, dozvoljeni minus ili izdavanje čekova) to će biti omogućeno, iako se odluče da pređu na račun sa osnovnim uslugama.

Ona je navela da je Odlukom o platnom računu sa osnovnim uslugama definisano da će korisnici osnovnog računa moći da nadograde definisan paket usluga bez potrebe prelaska na skuplji paket računa, dok je naknada koja bi im bila naplaćena za ove usluge ograničena tako da ih ne dovede u lošiji položaj nego kada bi prešli na skuplji paket.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Šta je tačno NBS uradila po pitanju bankarskih naknada? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U januaru ove godine, svi najvažniji makroekonomski pokazatelji su upućivali da će srpska privreda, posle prošlogodišnjeg oporavka od pandemije koji je imao najveći učinak u regionu, nastaviti sa snažnim rastom. Onda je izbio rat u Ukrajini, koji je zaoštrio energetsku krizu, dodatno poskupeo sirovine i još više iskomplikovao lance snabdevanja. Usled toga, revidirali smo svoje makroekonomske projekcije na globalnom nivou, i shodno tome i projekcije za Srbiju“, saopštila je nedavno Julija Usljugova, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Govoreći na skupu o otpornosti srpske privrede na krize, koju je prošlog meseca organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, predstavnica MMF-a je javno izrekla nešto što se retko čuje od takve institucije – da ekonometrija gubi bitku sa politikom. Usljugova je upozorila da sve projekcije MMF-a, ali i svih drugih finansijskih institucija „treba uzeti sa jako velikom dozom rezerve“. Razlog je u tome što je nemoguće precizno kvantifikovati rizike koje može proizvesti dalje zaoštravanje ratnog koflikta, ali ni lančane posledice političkih odluka koje su već preoblikovale i tek mogu radikalno izmeniti lični opis globalne ekonomije.

Procenti „tamo-amo“

Ovakav splet zdravstvene, ekonomske i političke krize koje se nadovezuju jedna na drugu je redak u istoriji, i zato u situaciji koju su neki makroekonomisti sadomazohistički nazvali „majka svih kriza“ više se ne govori o ekonomskim prognozama, već o mogućim scenarijima. Ali ni scenariji nisu imuni na brzinu kojom loše vesti prestižu jedna drugu, pa sada imamo inflaciju revidiranih scenarija i alternativnih scenarija, pri čemu se alternativni „razvrstavaju“ po težini mogućih posledica, ili po principu „ništa u ovoj krizi nije toliko loše da ne bi moglo biti i gore“.

Kada je reč o globalnim kretanjima, projekcije se kreću kao cene brzo kvarljive robe na pijaci – ujutru jedna, pred kraj pijačnog dana sasvim druga brojka. Prema poslednjoj prognozi MMF-a, globalni rast privrede će pasti sa 4,4% na 3,6%, a evrozone sa 3,9% na 2,8%. ECB je umanjila rast evrozone sa 4,2% na 3,7%, a u najlošijem scenariju on bi mogao da iznosi svega 2,3%.

Prognoze o kretanju prosečne inflacije u evrozoni do kraja godine su sledeće: MMF trenutno tipuje na 5,3%, Consensus Forecasts se kladi na 6,5%, a ECB – koja je krajem prošle godine potpuno promašila sa projekcijama ovogodišnje inflacije – sada predviđa 5,1%, ali napominje kako nije nemoguće da ona dostigne i 7,1%. U tom slučaju, inflacija bi mogla bi da se primiri tek za dve godine. ECB je inače razvila dva dodatna alternativna scenarija – nepovoljni i teški, pri čemu nije baš jasno ni šta je u onom osnovnom a revidiranom uopšte povoljno.

Narodna banka Srbije je, shodno okolnostima, takođe preinačila svoje makroekonomske projekcije za Srbiju i za sada se zadržala na samo dva scenarija: osnovnom (revidiranom) i alternativnom u slučaju dodatnog pogoršanja globalne situacije.

Nada umire poslednja

Osnovi scenario NBS je, slično projekcijama većine drugih centralnih banaka i međunarodnih institucija, zasnovan na pretpostavkama da se političke tenzije neće dalje zaoštravati, te da će shodno tome početi da se stabilizuju lanci snabdevanja i slabe inflatorni pritisci u drugoj polovini ove godine.

Prema majskoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija do kraja godine zaustaviti na 8%, dok bi u okvire ciljanih granica trebalo da se vrati u drugoj polovini naredne godine. Nove projekcije su zasnovane na pretpostavkama da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 17% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 102,6 dolara po barelu. U ovoj računici uzeti su u obzir i rast projektovane inflacije u evrozoni, rast premije rizika za zemlje u razvoju u koje spada i Srbija i jačanje američkog dolara prema evru.

Ukalkulisani rizik je i negativni učinak na poljoprivredu usled rasta cene i problema sa nabavkom đubriva, što bi se posledično odrazilo na inflaciju, privredni rast i deficit tekućeg računa, ali su u projekciji uzete u obzir i mere koje je država već preduzela da opasnost od nestašica đubriva svede na najmanju meru. Uprkos izraženim globalnim pretnjama u pogledu cena hrane i energenata, predviđa se da će bazna inflacija u ovoj godini ostati ispod ukupne inflacije zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa.

Ranije prognozirani rast BDP-a u rasponu od 4% do 5%, sada je snižen na 3,5% do 4,5%. Sporiji rast se predviđa u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, projekcija uzima u obzir smanjenu proizvodnju uglja i električne energije, a u oblasti usluga negativni efekti se očekuju u saobraćaju, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu.

Pretpostavlja se i da će usporiti investicije i izvoz, dok bi s druge strane moglo doći do kratkoročnog rasta potrošnje zbog promene ponašanja potrošača i uvećanja zarada u privatnom sektoru, „premda će raspoloživi dohodak za potrošnju, ukupno posmatrano, biti niži od prethodno očekivanog zbog viših cena energenata i hrane, a moguće i zbog sporijeg rasta zaposlenosti“. Zalihe će takođe rasti u kratkom roku, zbog ograničavanja izvoza poljoprivrednih proizvoda i formiranja strateških zaliha energenata i hrane.

Deficit tekućeg računa je povećan sa ispod 5% na 6,5% BDP-a, na osnovu ostvarenog deficita u prvom tromesečju, i predviđanja o padu privrednog rasta u evrozoni uz istovremeni rast inflacije. Projekcija predviđa rast izvoznih i uvoznih cena energenata, hrane, prerađenih proizvoda, metala i industrijskih sirovina usled posledica rata u Ukrajini i daljih komplikacija u lancima snabdevanja, pri čemu će na veći tekući deficit prvenstveno uticati poskupljenje energenata. Ipak, očekuje se da će tekući deficit biti u najvećoj meri pokriven neto prilivom SDI, koji je projektovan na oko 2,8 milijardi evra.

Alternativa „ne ostvarilo se“

Alternativni scenario Narodne banke Srbije zasnovan je na nepovoljnom scenariju ECB-a o daljim ekonomskim posledicama po evrozonu usled pogoršanja političkih i ratnih tenzija, a koje bi se mogle negativno odraziti i na Srbiju.

Evropska centralna banka predviđa da bi dalje zaoštravanje vojnog i političkog sukoba dodatno poskupelo energente i poremetilo lance snabdevanja toliko da bi to izazvalo prekide poslovanja u brojnim industrijama i uslugama. Ovakva neizvesnost bi uvećala nestabilnost na finansijskim tržištima, poremećaje u tokovima kapitala, premije rizika i troškova finansiranja, i dodatno umanjila investicije.

Prema procenama ECB-a, realni rast evrozone u ovakvom scenariju mogao bi biti niži za 1,2 procentna poena u 2022. godini, a inflacija viša za 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju, što bi se najverovatnije u sličnoj meri odrazilo i na ekonomska kretanja u Srbiji.

Uzimajući u obzir ovakve projekcije, NBS je u alternativnom scenariju iznela pretpostavku da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 27% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 117 dolara po barelu. Usled povećane premije rizika, privredni rast Srbije u 2022. godini bi se kretao u rasponu od 2,5% do 3,5%, uz niži doprinos potrošnje i investicija nego u osnovnom scenariju. Zbog nepovoljnijih odnosa razmene, tekući deficit bi porastao na 8% do 9% BDP-a, dok bi inflacija mogla biti viša za oko 1 procentni poen u odnosu na osnovni scenario.

Pošto je sve izvesnije da u aktuelnom političkom sukobu neće ostati ni grama razuma na lageru a histerija buja brže i od inflacije, niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta sve može krenuti po zlu, pa ćemo verovatno uskoro dobiti i alternative alternativnih scenarija.

Zorica Žarković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Ante Hamersmit, Unsplash

Чланак Razmnožavanje scenarija o ishodu „majke svih kriza“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, inflacija raste i na svetskom i domaćem tržištu i ima postojaniji karakter nego što se prethodno očekivalo. To, kako kažu iz NBS, zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova, odnosno podizanje referentne kamatne stope, kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.

Ovo bi najpre trebalo da osete građani i kompanije koje su zadužene u dinarima, kroz povećanje mesečnih rata za otplatu kredita. Osetiće i oni koji štede u dinarima, jer će im štednja najverovatnije biti neznatno povećana.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

Чланак NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neto devizne rezerve, umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama, na kraju februara iznosile su 12,9 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 529,7 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

Kako se podseća, deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Precizirano je da su na smanjenje bruto deviznih rezervi NBS uticale aktivnosti centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu u cilju očuvanja stabilnosti na tom tržištu (530 miliona evra), zatim neto razduženje države (107,7 miliona evra) po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, kao i neto povlačenje devizne obavezne rezerve banaka i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 89,3 miliona evra).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve se u februaru smanjile za 549 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

NBS se oglasila povodom mera Evropske centralne banke i Jedinstvenog odbora za restrukturiranje banaka prema austrijskoj Sberbank Europe AG, koja je vlasnik Sberbank Srbija. Centralna banka je navela da su osnovni izvori finansiranja Sberbank Srbija obezbeđeni na domaćem tržištu i da se navedene odluke ni u kom slučaju ne odnose na Sberbank Srbija.

U tom smislu stabilnost i sigurnost poslovanja svih banaka u Srbiji, kao i štednih depozita su u potpunosti očuvani, istakla je NBS, uz podsećanje da su i dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ako bi bilo neophodno, NBS je navela da će preduzeti sve potrebne mere koje ima na raspolaganju u cilju očuvanja stabilnosti poslovanja banke, a time i monetarne i finansijske stabilnosti, odnosno makroekonomske stabilnosti u celini.

Centralna banka na raspolaganju ima i čitav niz instrumenata i regulatornih mera kojima može da reaguje brzo i efikasno i da time obezbedi likvidnost, odnosno ispunjenje svih obaveza ove banke prema deponentima u svakom trenutku.

Novi vlasnik Sberbanke

Osim toga, vlasništvo nad Sberbank Srbija dobija AIK Banka, čime će povećati svoje tržišno učešće u Srbiji na čak 9 odsto.

Uspešnim završetkom procesa koji je iniciran prošle godine, AIK Banka će uvećati svoju klijentsku bazu za više od 180.000 fizčkih i pravnih lica, dok će ukupna aktiva bankarske grupacije porasti za 1,7 milijarde evra.

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Korisnici Sberbanke ne treba da brinu, visoko je likvidna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajem septembra preostali dug građana po stambenim kreditima iznosio je 532 milijarde dinara, što je 16,2 procenta više nego u istom periodu prošle godine. Ukupan broj stambenih kredita, prema podatku Udruženja banaka Srbije, premašio je brojku od 140.000. I ostatak tržišta nekretnina beleži rast – obim sredstava u ovom segmentu u trećem kvartalu 2021. godine bio je 27 odsto veći nego godinu dana ranije.

Kako u NBS kažu skok stambenih kredita od polovine prethodne godine beleži dvocifrene međugodišnje stope rasta. Dok je pre deset godina zajam za kvadrate godišnje rastao 7,4 odsto, ovog oktobra je zabeležen skok od 16,8 procenta.

“Prirast od ovih pozajmica je znatno veći i u odnosu na 2019. godinu, ali treba imati u vidu da je te godine, u periodu april-jul, deo ovih kredita otpisan u procesu konverzije kredita indeksiranih u švajcarskim francima u kredite u evrima”, objašnjavaju u NBS i dodaju da na pozitivne trendove na tržištu stambenih kredita ukazuju i rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti.

Povoljniji uslovi kreditiranja

Uslovi uzimanja stambenih kredita, kako kažu, znatno su povoljniji u odnosu na 2011. godinu zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS za dinarske kredite i Evropske centralne banke za devizno indeksirane. Na povoljnije uslove zaduživanja odrazili su se, vele, i pad premije rizika zemlje i povećanje kreditnog rejtinga.

Prema rečima sagovornika Novosti, kamatne stope na stambene evroindeksirane kredite su više nego prepolovljene u odnosu na 2011. godinu, kada su u proseku iznosile šest odsto. Prošlog meseca ovi stambeni krediti odobravani su po prosečnoj stopi od 2,6 odsto, što je gotovo najniži nivo kamatnih stopa na ovu vrstu kredita do sada.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Raste tražnja za stambenim kreditima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svaki milion originalnih novčanica dolazi 4,73 komada falsifikovanih. Drugim rečima, na milijardu dinara u opticaju, otkriveno je 8.124,09 dinara falsifikovanog novca.

Dok je vrednost falsifikovanih dinara oko 2,8 miliona, vrednost falsifikovanih deviza je oko 17,5 miliona dinara. Otprilike polovinu čine dolari. Ukupna vrednost lažnih para je oko 174.000 evra.

Najviše falsifikovanih novčanica su hiljadarke, kojih je 54,37 odsto otkrivenih kopija. Lažnih novčanica od 2.000 je oko trećina, dok je apoena od 500 dinara 16,51 procenat. Ove tri grupe novčanica čine 98,5 odsto ukupnog broja falsifikata.

Kada se posmatra vrednosno, u strukturi otkrivenih falsifikata, najveći je udeo apoena od 1.000 dinara – 44,72 odsto i 2.000 – 45,43 procenata. Ukupna vrednost je oko 2,8 miliona dinara.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Eksperti Narodne banke Srbije otkrili falsifikovane novčanice u vrednosti od 20 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tabaković je rekla da su bruto devizne rezerve NBS bile na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra.

„U prethodnih pet godina, od kada se, kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje, beleže strukturni apresijacijski pritisci, glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, u tom periodu putem intervencija kupljeno 4,7 milijardi evra u neto iznosu.

Rezerve su, prema njenim rečima, najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.

„Zlatno doba“

Što se tiče rezervi zlata, Jorgovanka Tabaković kaže da Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada smo imali 15,3 tone zlata.

„Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata“, rekla je ona dodajući da zlato služi kao garancija poverenja, kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Guvernerka NBS: Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode iz centralne bankarske institutcije, deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 142% i šest i po meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Visok nivo deviznih rezervi posledica je priliva po osnovu specijalnih prava vučenja iz Međunarodnog monetarnog fonda.

„Na povećanje deviznih rezervi u avgustu dodatno su uticali i prilivi po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (kupovina deviza) u neto iznosu od 255 miliona evra i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (ukupno 56,7 miliona evra). Pozitivan uticaj imali su i neto tržišni efekti u iznosu od 8,5 miliona evra“, stoji u saopštenju NBS.

Rast nije samo posledica priliva

Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita u iznosu od 43,2 miliona evra, kao i odlive po drugim osnovima (ukupno 31,3 miliona evra), istaknuto je u saopštenju.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 551,1 miliona evra i bio je za 123,1 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve Srbije na kraju avgusta dostigle 15,58 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dinarska štednja je u julu premašila iznos od 100 milijardi. Dinara, kažu iz ove institucije. U prethodnih devet godina ona je gotovo šest puta (rast od čak 81 milijardu. dinara) i polovinom 2021. godine dostigla je 99 milijardi dinara. Naročito intenzivan rast ostvaren je u poslednje tri godine kada je ova štednja povećana za preko 45 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnog rasta.

U istom periodu i devizna štednja beležila je rast, iako nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom – sa 8 milijardi evra (911 milijardi dinara) s kraja juna 2012. godine povećana je na 12 milijardi evra (1.425 milijardi dinara) na kraju juna 2021. godine.

Koliko se zapravo isplati dinarska štednja?

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio preko 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Oročavanje depozita u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih devet godina bilo je isplativije, i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Dinarska štednja oročena na tri meseca je bila isplativija od štednje u evrima u preko 87% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) – u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Dinarska štednja i dalje isplativija od devizne се појављује прво на Biznis i Finansije.