Najčešće pretovarena vrsta tereta jesu šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Ugalj je na drugom mestu, sa 22 odsto a nafta i naftni derivati na trećem, sa 13 odsto. Na četvrtom mestu nalaze se rude sa 12 odsto učešća.

Кada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja, za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta. Žitarice su imale najveći pad – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni pristajanja je za 6,9 odsto manje, dok je bolja popunjenost kruzera rezultirala sa 27 odsto više putnika.

Na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161 a u Donjem Milanovcu 113. U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici. Najviše putnika iskrcalo se u prestonici – 31.660.

Do kraja 2023. godine očekuju se bolji rezultati nego u prošloj, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje će pozitivno uticati na domaći izvoz.

Чланак U prvih šest meseci na rekama u Srbiji zabeležen rast pretovara tereta za 2,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, JKP Naplata prevozne usluge Beograd oglasilo je pregovarački postupak za eksploataciju i održavanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu.

Navedeno preduzeće za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u Beogradu, navodi se u obaveštenju, „ima potrebu za sprovođenjem javne nabavke eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, sa privrednim subjektom Kentkkart southeast Europe doo Beograd“.

Kao razlog za sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, istaknuto je da „samo navedeni privredni subjekt može da pruži predmetnu uslugu zato što ima sva ekskluzivna prava u smislu održavanja, razvoja i unapređivanja hardvera i softvera u okviru uspostavljenog Sistema za naplatu karata i upravljanja vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu, što je potvrđeno Izjavom o intelektualnoj svojini na softveru i proizvođačkim pravima hardvera, od 20. januara 2023. godine“.

Podsetimo, Kentkart, koji već deceniju napalaćuje karte u beogradskom javnom prevozu (ranije pod imenom Apex solution), dobio je 2021. taj posao na tenderu i za narednih 13 godina, ali je gradonačelnik beograda Aleksandar Šapić u više navrata najavljivao da će ugovor biti raskinut i da će naplatu karata preuzeti Grad.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак I dalje ostaje ista firma da naplaćuje karate u Gradskom prevozu Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato je poslovno udruženje drumskog saobraćaja Srbijatransport uputilo u sredu (18. maja) nadležnim državnim organima novu inicijativu za hitne mere za prevazilaženje problema koje izazivaju povećanja cena goriva.

Hitne mere koje prevoznici traže od Vlade Srbije odnose se na smanjenje akzica i drugih poreza i naknada u vezi sa gorivom za legalne prevoznike sa licencom u javnom drumskom transportu putnika i stvari.

“Prethodne mere Vlade Srbije i korekcija akcize na evrodizel gorivo za 15%, što sada iznosi 50,56 dinara po litru, nisu imale uticaja na pomoć sektoru javnog transporta putnika i stvari, s obzirom na to da je Zakonom o akcizama definisano da od 15. februara 2021. godine kupcu – kranjem korisniku derivata nafte – akciza na gasna ulja koja se koriste kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari iznosi 50,12 dinara po litru”, kažu oni.

Udruženje zbog toga, kako se navodi, poziva na hitne mere za prevazilaženje problema koje izaziva povećanje cena goriva, uz podsticanje Vlade da smanji akcize i druge poreze i naknade u vezi sa gorivom.

Dodaju da bi nedostatak podrške industriji drumskog transporta, koja je suočena sa ogromnim povećanjem troškova, u narednim mesecima mogao rezultirati lancem blokada i bankrota bez presedana, uz ozbiljan inflatorni uticaj na troškove transporta, kao i nestašicama transporta i daljim poremećajima u lancima snabdevanja.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu PlutonLogistics.

Foto: Pixabay

Чланак Srpski prevoznici traže hitne mere zbog cena goriva i najavljuju nestašice robe ukoliko se njihov problem ne reši се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usluge autobuskog prevoza su najzastupljenije u domaćem saobraćaju. Već više od jedne decenije, međumesni i lokalni autobuski prevoz je najpopularniji vid javnog prevoza na domaćim linijama i drugi po popularnosti vid prevoza na međunarodnim linijama u Srbiji. Korisnici usluga koriste autobuski prevoz za najrazličitije potrebe, od posla do odmora i poseta članovima porodice.

Autobuski prevoz je od presudnog značaja za rad važnih sektora privrede. Primera radi, to je najbrži i najpouzdaniji način da se dođe do glavnih turističkih destinacija u našoj zemlji. Banje i planinska mesta, u kojima se zajedno ostvari 50% noćenja turista kod nas, dostupna su najčešće isključivo automobilom ili autobusom, navodi se u istraživanju o međumesnom javnom prevozu u Srbiji, koji su zajedno izradili Komisija za zaštitu konkurencije i Svetska banka.

U svim regionima obavlja se redovni autobuski saobraćaj, a većina odredišta opslužuje se svakodnevno. Prema najnovijim podacima Privredne komore Srbije (PKS), oko 80% linija u Srbiji duže je od 250 ili kraće od 100 kilometara. Najčešće su dužine između 25 I 50 kilometara, jer većina gradova nije direktno povezana železnicom, pa su zato autobusi osnovni vid javnog prevoza u lokalu.

Premda dohodak po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 41% proseka iz 27 zemalja članica EU, cene karata po kilometru na linijama između većih ali i manjih gradova su približno dvostruko veće od prosečne cene u zemljama EU. Podaci prikupljeni za ovo istraživanje ukazuju na to da su prosečne cene koje autobuske stanice naplaćuju za ukrcavanje i iskrcavanje putnika više u Srbiji za bar 35% nego u Nemačkoj ili Poljskoj.

Najveća koncentracija na lokalu

Na domaćem tržištu posluje skoro 200 preduzeća koja obavljaju javni prevoz ili pružaju stanične usluge, od kojih je četvrtina registrovana za obe delatnosti. Oko 90 preduzeća prevozi putnike u međunarodnom saobraćaju, a više od polovine njih i na linijama unutar zemlje. Autobuski prevoznici najveći deo prihoda ostvaruju od prodaje karata, dok su za autobuske stanice najznačajniji izvor prihoda naknade za usluge peronizacije (prijem i otpremu autobusa), naplaćene od autobuskih prevoznika.

U Srbiji posluje manje autobuskih prevoznika na 100.000 stanovnika nego u bilo kojoj od 27 država članica EU, uključujući i članice sa nižim dohotkom po glavi stanovnika, kao što su Bugarska i Hrvatska. Pružanje usluga međumesnog i lokalnog autobuskog prevoza kod nas je na nacionalnom nivou manje koncentrisano nego u drugim evropskim zemljama. Deset najvećih autoprevoznika u našoj zemlji ostvaruje 52% svih autobus-kilometara u Srbiji, a „Arive Litas“ i „Niš-Ekspres“, dva najveća autobuska prevoznika, imaju učešće od oko 6%. Nasuprot njima, „Flixbus“, najveći autobuski prevoznik u Nemačkoj, ostvaruje 93% autobus-kilometara, slično kao i britanski „National Express“ koji ima dominantan položaj u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Međutim, javni prevoz u Srbiji na lokalnom nivou je daleko koncentrisaniji. Pomenuto istraživanje pokazuje da na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik, bez obzira na dužinu linije. Mada su usluge prevoza putnika u drumskom saobraćaju najčešće prirodno koncentrisane, regionalna dominacija prevoznika, zajedno sa malobrojnošću prevoznika na nacionalnom nivou, nije uobičajena pojava u strukturama tržišta drugih zemalja, kao što je na primer Poljska, ocenjuje se u izveštaju.

Autoprevoznici u Srbiji su vlasnici većine autobuskih stanica, a svaki grad najčešće ima samo po jednu autobusku stanicu, čime se dodatno učvršćuje lokalna dominacija prevoznika. Funkcionisanje tržišta delom otežavaju same karakteristike usluga drumskog prevoza. U načelu, prepreke sa kojima se autoprevoznici suočavaju pri ulasku na tržište su relativno niske, a fiksni troškovi su umereni, inputi su dostupni a kvalitet usluga je merljiv. Međutim, ekonomija mreže podstiče konsolidaciju u ovom sektoru i dovodi do poboljšanja položaja većih firmi. Te firme teže da dodatno povećaju svoju tržišnu snagu putem kontrolisanja autobuskih stanica.

Nakon što učvrste svoj položaj, dominantne firme imaju podsticaj da zaključuju restriktivne sporazume. Komisija za zaštitu konkurencije je od 2007. godine dva puta izrekla novčane kazne autoprevoznicima zbog restriktivnih sporazuma, a tri puta kaznila pružaoce staničnih usluga zbog zloupotrebe dominantnog položaja.

Ometanje prodaje karata preko interneta

Konkurenciju između autoprevoznika ometa i nedostatak uporedivih informacija o autobuskim linijama. Izraz „red vožnje“ našao se u 2020. među prvih 20 termina po pretragama na „Guglu“, što ukazuje na tražnju za informacijama o linijama u javnom prevozu. Informacije koje se mogu naći na sajtovima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Privredne komore Srbije ne ažuriraju se redovno i pritom ne obuhvataju strukturu cena.

Podaci o cenama dostupni su na internet stranicama manjeg broja privatnih prevoznika ili putem platformi za onlajn prodaju karata, mada nedostatak podataka ograničava uporedivost parova prevoznika i linija. Stoga korisnici usluga trenutno mogu da dobiju informacije o pojedinačnim autobuskim linijama prvenstveno na šalterima za informacije autobuskih stanica.

Istraživanjem je utvrđeno i da pojedini pružaoci staničnih usluga podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta i u vozilima. Putnici u Srbiji se i dalje suočavaju sa teškoćama pri kupovini karata putem interneta ili neposredno od vozača. Iako je domaćim propisima dozvoljena prodaja karata preko interneta i u vozilima, oni ne obavezuju izričito autobuske stanice da prihvataju karte kupljene van njihovih šaltera.

Prema podacima u istraživanju, 15% stanica u Srbiji ne dozvoljava putnicima da kupuju karte neposredno od vozača, a 27% stanica zabranjuje putnicima da se ukrcaju u autobus ako imaju kartu kupljenu putem interneta. Čak 41% pružalaca staničnih usluga koji dopuštaju putnicima ukrcavanje sa kartom kupljenom izvan stanice u tom slučaju naplaćuju dodatnu peronsku kartu.

Autobuske stanice takođe koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima i time omogućavaju povezanim prevoznicima bolji tržišni položaj u odnosu na njihove konkurente. Prema anketi koja je urađena za potrebe istraživanja, 13% pružalaca staničnih usluga potvrđuje da za svoje autobuse ne naplaćuje usluge prijema i otpreme, a 4% pružalaca staničnih usluga naplaćuje različite cene svojim i tuđim putnicima.

Cenovna diskriminacija je u praksi verovatno još rasprostranjenija. Skoro 70% vertikalno integrisanih prevoznika i pružalaca staničnih usluga u računovodstvu ne iskazuje delatnost autobuskog prevoza odvojeno od pružanja staničnih usluga, što umanjuje transparentnost i dodatno osnažuje poziciju tih subjekata u odnosu na konkurenciju, upozorava se u izveštaju.

Borjana Radović

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Međumesni javni prevoz: Dvostruko skuplji od evropskog proseka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe, privatni partner mora da napravi i privezište za brodove i depo za servisiranje brodova na placu koji im dodeli grad. Sve ovo, uz prevoz građana narednih 30 godina, koštaće grad blizu 400 miliona evra, preciznije 395.678.037,44 evra bez PDV-a.

Samo postojanje 100 kilometara obale na dve plovne reke čine Beograd jednim od retkih srećnih gradova, ali s druge strane i jednim od retkih koji nemaju rečni transport. Ova ideja je daleko od nove, a pre petnaestak godina jedna privatna firma je osnovala Metro na vodi, mada se taj poduhvat završio neslavno. Ideja da se povežu obale grada i da se zaobiđu gužve na mostovima deluje dobro, ali da se to odmah uradi ugovornom obavezom na 30 godina i za 400 miliona evra, deluje kao brzopleto.

Rečni prevoz treba da postoji

Zoran Radmilović, nekadašnji profesor na katedri za vodni transport Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pozdravlja plan da se uspostavi rečni prevoz, ali i smatra da je trebalo pristupiti opreznije.

“Rečni prevoz treba da postoji i da obogati sistem javnog prevoza, ali pitanje je kako će se to realizovati. Predlog grada je ambiciozan, radi se o velikom novcu i dugačkom periodu, a mi nemamo nikakvu istoriju niti podatke o rečnom prevozu, na osnovu čega bi se napravila neka procena. Mislim da je trebalo probati godinu-dve sa jednim brodom, da se vidi kako će građani reagovati. Ovako se ulazi u eksperiment sa ugovorom na 30 godina. Treba imati u vidu da je taj vid transporta skup. Jedan brod će imati 55 do 75 mesta, kao autobus, ali on troši mnogo više goriva koje je najveći trošak. Da ne pričamo o tome da treba investirati u brodove, u izgradnju infrastrukture i još zaposliti ljude, jer svaki brod ima kapetana i mornara i svako sidrište ima još jednog mornara koji prihvata brod”, napominje profesor Radmilović.

Inicijator privatni predlagač

Ono što je zanimljivo u vezi ovog tendera je da njegov inicijator privatni predlagač. Naime, u konkursnoj dokumentaciji stoji da u slučaju da izabrani ponuđač nije predlagač projekta, biće u obavezi da mu nadoknadi troškove od 15,26 miliona dinara za izradu dokumentacije. Juče nismo dobili odgovor iz gradske uprave ko je taj privatni predlagač na čiju inicijativu se krenulo u ovaj projekat. Inače, još u septembru je zamenik gradonačelnika Goran Vesić govorio o tome da će se naći privatni partner za rečni prevoz građana, a izgleda da su već imali nekoga u vidu.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da po zakonu može privatna kompanija da podnese predlog projekta, ali da je važno da konkursni uslovi budu takvi da im ne daju prednost u odnosu na druge eventualne ponuđače.

Pobednik na tenderu ima obavezu da u prvoj godini pusti u rad dva putnička broda, u drugoj godini četiri plus rezervni, a u trećoj godini još četiri čime bi se došlo do propisanih 10 plovila.

Projektom je planirano da brodovi Savom plove maksimalnom brzinom od 15 kilometara na sat, a od Bloka 70 do Brankovog mosta bilo bi potrebno 35 minuta. Od Bloka 45 do Dorćola put bi trajao 64 minuta. Po Dunavu bi brodovi mogli duplo brže da se kreću i od Zemunskog keja do Dorćola bi stizao za 12 minuta, a od Borče preko Zemuna do Dorćola za 19 minuta.

Brzina vožnje zavisi od više faktora

Profesor Radmilović ističe da brzina vožnje zavisi od više faktora, a pre svega vremenskih uslova.

“Nije bezbedno ploviti kada je magla, košava, led. Kada je mala voda reke teku sporo, ali kada je velika voda Dunav se kreće brzinom i do pet kilometara na sat. Osim toga, to je izrazito sezonski vid prevoza. Leti je to uživanje, a nema ni gužvi, stajanja… Ali osim tri, četiri meseca kada je sezona, tražnja za takvom vrstom prevoza u ostatku godine je sve manja. U zimskim mesecima bi se pravili veliki gubici, ako bi brodovi morali da voze isto kao i leti”, napominje dodajući da ovo deluje kao veliki rizik i za privatnog partnera i za grad.

Vesić je ranije izjavio da će na ovim brodovima važiti karta za gradski saobraćaj, ali da će svaki putnik morati da je validira.

Dve linije

Beograd će dobiti dve linije, crvenu – savsku i plavu – dunavsku koje će se prema planu razvijati u tri faze. Savska će startovati sa linijom Blok 70 – Brankov most, a potom će biti produžena uzvodno do Bloka 45 i nizvodno do Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Tu bi trebalo da se završava i dunavska linija koja polazi od Zemunskog keja, a kasnije bi se Zemun spojio sa Borčom, a linija produžila od Dorćola do Ade Huje.

Grad mora da odreši kesu

Grad će morati da subvencioniše ovaj vid prevoza, kao što je to slučaj u većini drugih zemalja, tvrdi profesor Radmilović. Recimo 2017. godine Njujork je uveo službu vodnog transporta i u 2018. godini iz budžeta je plaćano 10,7 dolara po putniku. Za 4,1 miliona putnika, koliko prevezu autobusi za dva dana, plaćeno je skoro 45 miliona dolara subvencija. Jedan od razloga velikih gubitaka je i to što grad insistira da cena bude ista kao metro. Na osnovu konkursne dokumentacije, grad će maksimalno platiti pomenutih 395,7 miliona evra za 30 godina ili 1.344.015,07 moto časova (sati rada broda). Predviđeno je da 10 brodova radi godišnje 320 dana po 14 sati. Glavni kriterijum na konkursu je cena moto sata.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Sistem javnog gradskog prevoza će dobiti još jednog člana – brodove се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Beč ima jednu od najboljih svetskih mreža javnog prevoza i to po veoma pristupačnoj ceni. Drago mi je da većina putnika koristi ovu uslugu uz odgovarajuću kartu“, izjavio je Peter Hanke, član gradskog veća zadužen za gradski prevoz.

Svako ko je uhvaćen bez karte mora da plati kaznu u visini od 105 evra. Ukoliko se kazna ne plati odmah, iznos se povećava na 115 evra. „Sa svakodnevnim kontrolama obezbeđujemo da sistem bude fer. Ukoliko neko nije platio kartu, kontrolori mu na licu mesta izdaju najskuplju kartu koju imamo, a to je pojednačna premijum vožnja u vrednosti od 105 evra“, objašnjava Aleksandra Rajnagl, direktorka Bečkih linija.

U 2021. godini je kontrolisano tri miliona, a u 2020. godini 3,2 miliona putnika. U Berlinu se tri odsto građana vozi bez karte, dok u Hamburgu ili Frankfurtu taj udeo iznosi pet odsto, a u Parizu deset.

Чланак Da li se Bečlije švercuju u gradskom prevozu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba predviđa dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu mini buseva koji će služiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko, odnosno opštinsko sedište, navedeno je u saopštenju.

Za ovaj program je u budžetu Srbije opredeljeno 120 miliona dinara, a njegovom realizacijom rešavaju se osnovne potrebe kretanja seoskog stanovništva, radi omogućavanja, kako je istaknuto, kvalitetnijeg života u ruralnim sredinama, bolje povezanosti i zadovoljenja potreba stanovništva administrativnog, obrazovnog i medicinskog karaktera.

Podnosilac prijave na javni konkurs mogu biti jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Srbije, koje imaju pravo samo na jednu prijavu, a iznos sredstava za ove namene po prijavi je do sedam miliona dinara.

Da podsetimo, B&F je već pisao o mukama sa kojima se konstantno suočavaju stanovnici ruralnog dela Srbije koji nemaju svoje automobile. Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Ništa bolje nije ni u nekim drugim regionima.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Novo rešenje za muke seoskog stanovništva sa prevozom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. UTRKA ZA BIJELOM NAFTOM: Litijumska groznica kruži Evropom
Budućnost je u električnim automobilima a benzinski i dizel motori trče počasni krug, najavljuju i političari i proizvođači automobila. Umesto točenja benzina u rezervoare, kod električnih automobila struja se „toči“ u litijumske baterije i tu počinju problemi. Litijuma je malo, potražnja raste, pa se novi rudnici litijuma planiraju i u Srbiji, BiH, Portugalu, Austriji.

10. MOLDAVIJA U POTRAZI ZA IDENTITETOM: Razapeta između tuđih interesa
O Moldaviji, prvoj zemlji u Evropi koja je dobila vakcine iz programa Covax, u medijima se mogu uglavnom pročitati samo tri stvari. Jedna je da ima nadaleko čuveno vino, koje čini gotovo polovinu izvoza ove zemlje. Druga je da ovo vrhunsko vino potiče iz najsiromašnije zemlje u Evropi. Treća je da je u tom siromaštvu ponikao jedan od najozloglašenijih tajkuna, povezan sa „krađom veka“ koja je Moldaviju koštala milijardu dolara, ili osminu njenog BDP-a. To je premalo da opiše sudbinu zemlje koja već tri decenije traga za sopstvenim identitetom, razapeta između tuđih interesa.

12. ŠTA SVE UTIČE NA CENE ZAČINA: Korona, nuklearno naoružanje i klimatske promene u istom sosu
Prinudno zaključani, ljudi su ponovo otkrili čari kuvanja kod kuće, pa je potražnja za začinima tokom pandemije značajno porasla širom sveta. Pored kulinarskih navika potrošača, vrednost ovog tržišta ubuduće će određivati i geopolitički sukobi. To je već slučaj sa šafranom, koji se ilegalno izvozi iz Irana zbog sankcija koje su SAD uvele ovoj zemlji. Na cene začina će uticati i klimatske promene, koje otežavaju uzgoj aromatičnih biljaka, poput vanile. Konsultanska kuća Grand view research predviđa da će zbog navedenih razloga, svetsko tržište začina koje je 2019. godine vredelo 11,5 milijardi dolara, porasti na 14,5 milijardi do 2025. godine.

Biznis

16. NAUČNO TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD – AKCELERATORSKI PROGRAM „RAISING STARTS“: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi
Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučnotehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko interesovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.

20. DOMAĆE TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA I SVETSKI TRENDOVI: Digitalna svetlost na kraju optičkog vlakna
Fokus tržišta telekomunikacija je, nažalost, na potpuno pogrešnom mestu. Kao što su nekada vodeće kompanije Nokia i Blackberry izgubile bitku na tržištu mobilnih telefona jer su previdele trendove koji će postati budućnost, isto će se desiti i tradicionalnim telekom operaterima ako se ne prilagode promenama koje donose novi igrači na tržištu i ne zaborave na kvazi monopole.

22. ZAŠTO JYSK ULAŽE U ODRŽIVI RAZVOJ: Sve više kupaca je svesno da nam je Zemlja jedini dom
Proizvod koji kupac poruči preko interneta kod danskog proizvođača nameštaja JYSK, stići će mu u kartonskoj kutiji koja je prilagođena veličini porudžbine. Pored smanjenja otpada i uštede električne energije, ova danska kompanija sada intenzivno radi i na razvoju ambalaže koja je biorazgradiva i na sistemu nabavke samo onih sirovina čija proizvodnja nije naštetila planeti. Zašto se JYSK odlučio na ovakva ulaganja u jednoj od najtežih godina za poslovanje, za B&F objašnjava Sem Harington, menadžer za održivi razvoj u ovoj kompaniji.

24. KAKO SE KRIZA ODRAŽAVA NA POJEDINAČNE INDUSTRIJE: Neravnomerni oporavak
Pored činjenice da pandemija nije jednako pogodila sve industrije, na porast nejednakosti među sektorima utiče i neravnomerni oporavak onih delatnosti koje su najveći gubitnici krize, poput proizvodnje metala, autoindustrije i transporta. Iznenađujući napredak globalne autoindustrije podstaknut je privrednim oporavkom Kine, gde se beleži i rast metalske industrije, pre svega zahvaljujući javnim ulaganjima u infrastrukturu. Transport je i dalje pod velikim pritiskom, s tim što su i u ovom sektoru vidne razlike u oporavku pojedinih vrsta prevoza.

Finansije

26. STEČAJ PREDUZETNIKA: Nova poslovna šansa ili propast?
Nasuprot većini zemalja u regionu, Srbija kasni sa uvođenjem stečaja preduzetnika. Iskustva u okruženju pokazuju da je najvažnije uspostaviti jednostavan i balansiran sistem stečaja preduzetnika a zatim i potrošača, kako bi se dužnici i poverioci podstakli da koriste takve mogućnosti.

28. FINANSIJSKA PODRŠKA EBRD SISTEMU NAVODNJAVANJA U SRBIJI: Krediti za „imunizaciju“ protiv klimatskih promena
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je izdvojila 30 miliona evra kredita za izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu, Svilajncu i u okolini akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac u Vojvodini. Kreditna podrška je deo zajedničkog programa za borbu protiv klimatskih promena, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). U ovoj finansijskoj instituciji najavljuju za B&F da planiraju nove kredite za efikasnije navodnjavanje useva, jer je ono presudno za održivu proizvodnju hrane.

30. EFEKTI FINANSIRANJA JAVNOG PREVOZA U SRBIJI: Neki ne mogu da trče za atobusom jer ga nema
Godišnje se autobusima gradskog i prigradskog saobraćaja preveze u proseku više od milijarde putnika u našoj zemlji. Trećina građana Srbije nije zadovoljna javnim prevozom, a oko milion njih ne može ni da se žali, jer u 40% gradova i opština javni prevoz ne postoji. Tamo gde je ova usluga od opšteg interesa obezbeđena, sredstva koja se opredeljuju iz lokalnog budžeta za finansiranje javnog prevoza uglavnom nisu efikasno upotrebljena.

Temat – Subvencije: U kom grmu leži zec

35. ŠTA SUBVENCIONIŠU DRŽAVE U REGIONU: Gašenje pandemijskog požara
Dok su prošlogodišnji, „pandemijski“ paketi pomoći u svim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom imali isti cilj – da spreče masovna bankrotstva firmi i otpuštanja radnika, ove godine prioriteti se donekle razlikuju. Tako je, na primer, Severna Makedonija izdvojila veliki deo budžetskih sredstava za pomoć najsiromašnijima, a Albanija za subvencije poljoprivredi. Ono što međutim povezuje države u regionu su brojne domaće i međunarodne kritike o svrsishodnosti pojedinih subvencija, pre svega kada je reč o budžetskim davanjima za javna preduzeća i subvencijama za proizvodnju energije iz uglja i malih hidroelektrana.

38. KOLIKO JE REALAN PLAN O SMANJIVANJU SUBVENCIJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U SRBIJI: Previše ako, premalo kako
Fiskalna strategija predviđa smanjenje subvencija na 1,9% BDP-a do kraja 2023. godine, što je za skoro 40% manje u odnosu na iznos državne pomoći u pretkriznoj 2019. Imajući u vidu da su subvencije za poljoprivredu, železničku infrastrukturu, životnu sredinu i nauku strateški važne, proizilazi da bi znatno morala da se umanji budžetska pomoć javnim preduzećima. I tu cela računica pada u vodu, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

40. NOVČANA POMOĆ PRIVREDI NA LOKALU: Veća dara nego mera
Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.

42. KAKVU DRŽAVNU PODRŠKU PRIŽELJKUJU DOMAĆI PROIZVOĐAČI: Smanjenje nameta je najbolja subvencija
Proizvodne firme u Srbiji rado bi uzele subvencije države koje bi im pomogle da nabave opremu, mašine ili plate obuku radnika, ali bi im više od toga odgovaralo da se konačno „prečiste“ svi nameti koje plaćaju i napravi podsticajan poreski sistem. Stručnjaci skreću pažnju da bi subvencije trebalo da budu ciljane, odnosno da se konačno utvrdi koji su to sektori zaista prioritetni za privredni razvoj, a ne da to jedne godine bude turizam, druge poljoprivreda a treće IT industrija.

44. BUDŽETSKA PODRŠKA POLJOPRIVREDI: Zdrav sektor i u pandemiji
Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini čine 72,6 odsto ukupnog budžeta u Ministarstvu poljoprivrede, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 800.000 dinara. Kontrole načina korišćenja subvencija pokazuju da većina poljoprivrednih proizvođača poštuje svoje obaveze. Stručnjaci smatraju da bi budžetska izdvajanja za modernizaciju poljoprivrede trebalo da budu i veća, jer se pokazalo da je ova delatnost ostala zdrava i u pandemiji.

46. SUBVENCIJE U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Nova energija i stari problemi
Dok se u sektoru energetike pripremaju novi propisi koji će temeljno promeniti sistem subvencionisanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, reciklažna industrija već beleži devetu godišnjicu „nerazumevanja“ sa državom kada je reč o isplati podsticaja za prikupljanje i tretman otpada. Građani, za sada, mogu da se nadaju samo posrednoj podršci za „ozelenjavanje“ svog svakodnevnog života.

48. SUBVENCIONISANI KREDITI: Mogu li „povlastice“ biti efikasnije?
Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) predstavlja jednu od ključnih tačaka na kojoj se lomi postojanost privrednog rasta. Ulogu u ostvarenju ovog cilja imaju i subvencionisani krediti, no ostaje veliko pitanje koliko ovaj instrument finansiranja može biti efikasniji u procesu stvaranja konkurentne privrede.

50. PORESKI TRETMAN SUBVENCIJA: Kratkoročno rasterećenje obaveza nekad može biti najveća pomoć
Svim subvencijama u Srbiji je zajedničko to da moraju posebno da se evidentiraju u poslovnim knjigama i vrate u punom iznosu, ako korisnik izgubi pravo na subvenciju. Zakonodavac je uveo ovaj uslov kako bi se sprečile zloupotrebe. Ali sada preduzeća mogu doći u situaciju da više nisu u stanju da ispune uslove koji su im postavljeni prilikom odobravanja subvencija, zbog poremećaja u poslovanju izazvanih pandemijom. Možda je, zato, svrsishodno razmisliti o mogućnosti da korišćenje subvencija miruje određeni period pre nego što poslodavac izgubi pravo na njih.

Intervju

52. ALEKSANDAR ČABRILO, OSNIVAČ I IZVRŠNI DIREKTOR KOMPANIJE HTEC GROUP: U dobrim vremenima se gradi poslovanje, a u lošim reputacija
“Znam da nije lako čuti ’ne’, ali svako ko želi da uspe u preduzetništvu mora da se pripremi da će ga, bar u početku, čuti nebrojeno mnogo puta. Ali bez obzira na to kako se u tom trenutku osećate, morate da nastavite dalje. Mi smo bili jako uporni, ponekad čak i naporni. Ja sam razmišljao ovako – ako mi se od sto vrata na koja sam pokucao otvore jedna, onda odmah krećem da tražim novih sto, kako bi mi se opet otvorila još jedna“, objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač i izvršni direktor HTEC Group-a, kako je na globalnom tržištu uspela ova kompanija koja je osnovana usred svetske finansijske krize, a tokom pandemije je udvostručila svoje poslovanje.

Skener

56. DA LI SU FRILENSERI RADNICI ILI PREDUZETNICI: Dvolična sloboda
Zvanični Brisel upozorava kako su koncepti „radnika“ i „samozaposlenog“ na današnjim tržištima rada postali toliko zamagljeni, da su zbog toga mnogi prinuđeni, a ne „slobodni“, da prihvate ugovor kao samozaposleni. Pitanje da li su prema važećim propisima u Srbiji, frilenseri radnici ili preduzetnici je i te kako važno, jer odgovor na njega može imati dalekosežne posledice po armiju mladih ljudi, koja se iz dana u dan uvećava.

58. DA LI ĆE TEHNOLOŠKE KOMPANIJE PREOTETI TRŽIŠTE AUTOMOBILA: Ćeraćemo se još
Zaokret ka električnim automobilima kao vozilima budućnosti nije samo pitanje ekološke, već i tržišne revolucije sa neizvesnim ishodom kome će od proizvođača ona biti majka, a kome maćeha. Prognoze da će tehnološki giganti zavladati i automobilskom industrijom ne deluju verovatno u bližoj budućnosti. Ali to ne umanjuje njihove ambicije i izglede da dugoročnije zaista preraspodele karte u svoju korist na tržištu automobila. I time uvećaju svoju dominaciju, za koju mnogi misle da je već sada – prevelika.

60. PROIZVODNJA DRŽAVNIH SIMBOLA: Posao s vremena na vreme
Cene državnih zastava su vrlo šarolike, i osim od dimenzije, zavise i od materijala od kog su šivene. Među najjeftinijima su one od poliestera mrežastog tkanja, dok su najskuplje one šivene od satena. U nekim firmama kažu da prodaja državne zastave iznosi svega dva procenta od njihovog celokupnog prometa. Naše istraživanje je pokazalo da se proizvodnjom ordenja ne bavi mnogo firmi u Srbiji i da nerado govore o cenama.

62. UTICAJ STILOVA RUKOVOĐENJA NA RAZVOJ PREDUZEĆA: Najgori su direktori koji se ne mešaju u svoj posao
Direktor, onakav kakvog traže kompanije u svojim konkursima, u životu – ne postoji. Nijedan pojedinac, ma koliko sposoban, nije u stanju da bez dobrog tima podjednako uspešno obavlja sve ključne zadatke od kojih zavisi razvoj preduzeća. Ali od direktora „niko kao ja“ u različitim varijantama, još je gori onaj koji „hvata krivine“. Beskorisni direktor koji ne radi ništa samo da bi opstao je najpogubniji po firmu, saglasni su i stručnjaci i zaposleni.

Nove tehnologije

64. KAKO JE SKROMNI TURSKI PROFESOR OMOGUĆIO RAZVOJ 5G TEHNOLOGIJE: Učenik koji je prevazišao sve učitelje
Razvoj 5G tehnologije je zasnovan na otkriću polarizovanih kodova iz oblasti fundamentalnih nauka, do koga je došao turski profesor Erdal Arikan. Svi su ga ubeđivali da „batali“ rešavanje problema od koga su odustali i „najveći američki umovi“, a kasnije su njegovo otkriće ignorisale i najprestižnije američke kompanije. Nasuprot njima, kineska kompanija Huavej je odmah prepoznala vrednost Arikanovog dostignuća i na njemu razvila inovativnu 5G tehnologiju, uručivši mu i zvanično priznanje za njegov rad. Zahvaljujući tome, danas Huavej poseduje dve trećine svetskih patenata vezanih za polarizovane kodove – deset puta više od najjače konkurencije.

Nauka

66. POTRAGA ZA NAJVEĆIM NEGATIVCIMA U SVEMIRU: Uhvati me ako možeš
Nakon što su uspeli da prvi put snime crnu rupu, a potom i da otkriju onu najbližu Zemlji, naučnici su uz pomoć najnovijih računarskih modela došli do zaključka da u okolini ovih „ubica galaksija“ postoji mnoštvo planeta. Na nekima od njih je moguć i život, ali uz verovatnoću da tamo vreme drugačije protiče nego na Zemlji.

Koktel

68. GOLUBARSTVO U SRBIJI: Na krilima prošlosti
Kada slušate sa kojim nadahnućem golubari pričaju o svom hobiju, učiniće vam se da golubarstvo sasvim sigurno čeka svetla budućnost. Istina je, međutim, potpuno drugačija – sve je manje mladih koji imaju volje, vremena ili sredstava da gaje golubove i da ih treniraju za takmičenja. A zamiranje ove discipline bi predstavljalo nenadoknadivu štetu ne samo za Srbiju već za celu planetu, kažu golubari, jer mi imamo autohtonu vrstu goluba koji u visokom letu pravi najbolje rezultate na svetu.

72. ŽENSKE RIBOLOVAČKE PRIČE: Riba jede pare
Žena je i dalje manje u sportskom ribolovu, ali one kojima je pecanje strast kažu da su ravnopravne, a nekada i bolje od muškaraca. No, bez obzira na pol, ovaj sport nije isplativ kod nas. Naprotiv, riba „jede“ mnogo novca zato što je oprema skupa a mora često da se obnavlja. Na takmičenjima u inostranstvu, naši takmičari uglavnom sve sami finansiraju, dok konkurencija iz drugih zemalja često ima sponzore, pa to izgleda „kao kad na trkama automobila mi vozimo fiću, a oni mercedesa“.

74. GROCKA – TURIZAM U SOPSTVENOM GRADU: Šetnja duga šest hiljada godina
Beograd među voćnjacima i vinogradima s pogledom na Dunav. Ovako bi mogao da glasi neki od turističkih putokaza za Grocku, jednu od sedamnaest beogradskih opština. Ako živite u nekom drugom delu prestonice, u Grockoj možete da se osećate kao turista u sopstvenom gradu. Što kolima, što peške, u prilici ste da se prošetate kroz šest hiljada godina istorije. I da razmislite o ponudi da uložite u voćnjake.

Komunikacije

76. ZABLUDA KOJA SE PRENOSI S KOLENA NA KOLENO: Kako su zeleni falsifikovali svog „Če Gevaru“
Govor koji je pre dva veka održao indijanski poglavica Sijetl kada je morao da preda zemlju belim doseljenicima, pravi je primer kako istorijske događaje prekrajaju oni koji ih prenose i oni koji ih koriste za svoje potrebe. Njegov govor su menjali decenijama, sve dok neko nije umetnuo upozorenje da će pohlepa belog čoveka uništiti planetu, koje ga je učinilo „Če Gevarom“ ekološkog pokreta. Kult indijanskog „proroka“ traje i danas, iako je u međuvremenu dokazano da su stvarni događaji bili potpuno obrnuti.

Reprint

78. „SONI“ OSTVARIO NAJVEĆU ZARADU U ISTORIJI: Povratak iz „kliničke smrti“
„Soni“ će nakon godina tavorenja imati najveći profit u istoriji – i to ne zahvaljujući elektronici.

Vremeplov

80. IŠČEZLO DRŽAVNO ZANIMANJE: Objavi i nazad dojavi
Dobošari su nekada bili glavni izvor vesti šta država „daje na znanje“ narodu – od objave rata, preko imena dužnika kojima će biti zaplenjena imovina jer nisu platili porez, pa do proglasa da je zabranjeno lenčarenje po kafanama. Podrazumevalo se i da dobošar dojavi vlastima kakvo je „raspoloženje naroda“, ali i da stranke na vlasti koriste ove državne službenike za političku propagandu protiv opozicije. No, kako su bili slabo plaćeni, dobošari su se snalazili za dodatnu zaradu ulazeći u „javno-privatna“ partnerstva. Pored državnih objava, vikali su „čujte i počujte“ i da bi okupljenom narodu čitali oglase privatnika.

Чланак Biznis i finansije 183: Subvencije – U kom grmu leži zec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju ovog medija, Javno komunalno preduzeće GSP Beograd platiće ukupno 7,4 miliona evra za najam 47 školskih minibuseva, iako bi za taj novac mogli da kupe duplo više novih vozila.

BIRN-ova analiza cena vozila sa karakteristikama iz konkursne dokumentacije pokazala je da se cene novih minibuseva kreću do 85 hiljada evra, što je upola manje od sume koju GSP plaća za iznajmljivanje jednog vozila – oko 165 hiljada evra.

Posao je dobila firma SDT Group iz Surčina koja se zajedno sa ćerkom firmom SDT Renting jedina javila na tendere i pobedila bez konkurencije. Ova firma je od 2014. godine, kada je dobila prvi posao za GSP, do danas pobedila na više od 40 javnih poziva gradskog prevoznika.

Stručnjaci koje je BIRN konsultovao smatraju nelogičnim potez gradskog prevoznika da iznajmi vozila u narednih pet godina po višoj ceni nego što bi bila kupovina novih, uzevši u obzir sve dodatne troškove.

Osim toga, dodaju da postoje sporne tačke u konkursnoj dokumentaciji. Pojedini zahtevi su neopravdani, što pokazuje da su tenderi pisani tako da se na njih može javiti samo jedna firma, dok drugi nisu precizno definisani, čime je ostavljen prostor za malverzacije.

Više o tome možete pročitati na sajtu BIRN-a.

Foto: AlLes, Pixabay

Чланак BIRN: Iznajmljeni minibusevi koštali GSP duplo više nego da su ih kupili се појављује прво на Biznis i Finansije.

“U Srbiji ima oko 7.000 vozila kod 795 privatnih prevoznika koja su obuhvaćena”, dodao je on. To prevedeno u konkretne brojke znači – pomoć u narednih pola godine koja će iznositi 600 evra po autobusu.

Ovo će potpomoći opstanak sektora čiji su gubici prošle godine iznosili oko 200 miliona evra.

“To nije dovoljna pomoć, ali je izuzetno značajna u ovom trenutku i prevoznici su zahvalni, jer su pre svega institucije prepoznale važnost ovog sektora. Prošle godine je pomoć kroz neto zarade u pet meseci izosila oko 12 mil EUR, odloženi porezi i dopriosi na zarade, kreditne šeme, odlaganje plaćanja poreza i lizinga, sve zajedno je veoma značajna pomoć za sektor javnog prevoza putnika”, ocenio je Aleksić.

Prema njegovim rečima, zaposlenost u sektoru prevoza putnika je očuvana uprkos nedostatku posla, a čak ne postoji ni ranije izražen problem nedostatka vozača, jer su se mnogi vratili iz EU zato što ni tamo nije bilo posla.

“Kad svi problemi prođu, a imajući u vidu vakcinaciju nadamo se da će se s kraja godine ili na jesen uspostaviti regularan poslovni ambijent, doći će do povećanje posla i svakako će doći do odliva jednog broja vozača”, rekao je on Tanjugu.

Smanjenje akcize na dizel gorivo

On je najavio inicijativu Srbijatransporta da se nakon krize smanji akciza na dizel gorivo na nivo koji postoji u EU, čime bi se obezbedila sredstva za popravljanje uslova poslovanja u sektoru prevoza putnika.

Aleksić je objasnio da prevoznici u EU plaćaju akcizu koja iznosi 39 dinara po litru, dok naši plaćaju 50 dinara po svakom natočenom litru dizela.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Autobuski prevoznici će dobiti pomoć od oko 25 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.