Sunovrat SVB banke ostaće upamćen i po tome da su njeni klijenti povukli 42 milijarde dolara samo u jednom danu, nakon uzbune koju su preko društvenih mreža podigli pojedini investitori rizičnog kapitala, što je jedan američki kongresmen opisao kao „prvi bankrot podstaknut Tviterom“. Sada mnogi mediji u svetu raspravljaju o pretnji koju društvene mreže mogu predstavljati za poslovanje banaka, pre svega zbog moći ovog kanala komunikacije da proširi paniku za svega nekoliko sati.

Mnogo pre ovog događaja, jedna druga američka banka našla se u veoma teškoj situaciji zbog negativnih reakcija na društvenim mrežama, koje su, međutim, izazvali potpuno drugačiji razlozi. Problem nije bio u lošem poslovanju banke, već u ličnim stavovima koje je obnarodovala jedna njena službenica. Banka Amerike je 2016. godine pokrenula humanitarni projekat za pomoć siromašnim stanovnicima Afrike. Jedna od zaposlenih u ovoj banci je tim povodom na svom nalogu na Fejsbuku objavila mnoštvo izrazito uvredljivih i rasističkih komentara o žiteljima afričkog kontinenta, ozlojeđena saznanjem da će se od njene plate odbijati iznos koji je bio predviđen da se uplati u humanitarne svrhe.

Njeni stavovi su izazvali ogroman revolt među mnogim korisnicima Fejsbuka, uključujući i brojne pozive građanima i preduzećima da bojkotuju Banku Amerike i da svoje račune i ušteđevinu prebace kod drugih. Rukovodstvo banke je moralo da uloži veliki napor da bi zaustavilo optužbe za rasizam, vratilo klijente i poslovnu reputaciju. Službenica koja je objavila negativne komentare na Fejsbuku je posle interne istrage okrivljena za narušavanje poslovnog ugleda banke i vrlo brzo je otpuštena.

Raskorak u očekivanjima

Pomenuti i mnogi drugi negativni primeri svedoče da revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona ne predstavlja zakonsku obavezu kao neki drugi vidovi revizije. Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa danas nema ozbiljne firme u kojoj bar trećina zaposlenih nema naloge za ovaj vid komunikacije sa klijentima i širom zajednicom, navodi Nemanja Jakovljević, doktorant Ekonomskog fakulteta u Beogradu u svom istraživanju o značaju revizije u eri društvenih mreža.

Autor napominje da nalozi koji beleže veliki broj pratilaca zahtevaju da se njima veoma posvećeno upravlja. To podrazumeva planiranje aktivnosti, pripremu sadržaja za objavljivanje, uređivanje sadržaja, komunikaciju sa pratiocima, brigu o realizaciji marketinških zahteva i praćenje komentara, radi brzog odgovora na eventualne primedbe i negativne ocene.

Tako se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada firma angažuje spoljne stručnjake, često dolazi do razlike u procenama šta bi ovaj posao trebalo da podrazumeva i da donese svakoj od strana koja je potpisala ugovor. Vlasnici naloga pre svega očekuju da im profesionalci koje su angažovali obezbede bolju vidljivost na društvenim mrežama a koja neće ugroziti bezbednost poslovanja, veći broj pratilaca i ono što je najvažnije – rast prodaje i prihoda zahvaljujući ovakvoj vrsti promocije. Ali neretko ciljevi koje zacrta vlasnik naloga mogu biti nerealni, pa izvršioci ponekad pribegavaju manipulacijama kako bi se traženi rezultati prividno ispunili i uvećala sopstvena zarada.

Raskorak u očekivanjima je po pravilu veći kada više osoba deli jedan nalog na određenoj društvenoj mreži, a koje se nalaze na udaljenim lokacijama i žele da znaju da li su tačni izveštaji koje dobijaju od onoga ko upravlja nalogom. To stvara međusobno nepoverenje i atmosferu u kojoj se dovodi u pitanje da li osoba koja je odgovorna za upravljanje nalozima ispravno radi svoj posao.

Posebno osetljiv revizorski angažman

Zato je poželjno da se objektivno utvrdi kako funkcionišu kompanijski nalozi na društvenim mrežama, odnosno da se angažuje revizor, navodi Jakovljević. Ova vrsta revizije na prvi pogled nema mnogo dodirnih tačaka sa tradicionalnom revizijom, poput revizije finansijskih izveštaja ili pravilnosti poslovanja, ali je svrha revizorskog posla ista – da pruži nezavisno i objektivno mišljenje, ovog puta o statusu konkretnih naloga na određenim društvenim mrežama.

Da bi to uradio, potrebno je da revizor analizira strategiju preduzeća i aktivnosti na društvenim mrežama, da li se one sprovode u skladu sa internim procedurama i pravilima, da li su ispunjeni promotivni ciljevi koje je kompanija postavila i koliko je upravljanje nalogom bezbedno, odnosno zaštićeno od mogućih zloupotreba. Revizor je dužan da utvrdi eventualne probleme i proceni moguće rizike i da u skladu sa tim predloži odgovarajuće aktivnosti za poboljšanja. To može da uključi i analizu alata, tehnika i kompetencija kojima raspolaže kompanija, kako bi se ustanovilo da li su oni odgovarajući za sprovođenje predloženih mera.

S druge strane, sklapanje ugovora za ovu vrstu revizorskog angažmana je posebno osetljivo, ističe Jakovljević, imajući u vidu poverljivost podataka koji su predmet revizije i bezbednosni status parametara za logovanje na nalog koji je u vlasništvu preduzeća. Iz tog razloga, pisani ugovor mora da bude veoma detaljan, prava i dužnosti svake strane jasno definisani, kako bi se rizici od proizvoljnih i dvosmislenih tumačenja sveli na najmanju moguću meru.

Ovakav dokument predstavlja pravni okvir za prikupljanje revizorske dokumentacije i sprovođenje revizorskih procedura i obezbeđuje da budu precizno utvrđeni odnosi između vlasnika naloga na društvenim mrežama, osoba koje su angažovane da upravljaju nalogom i članova revizorskog tima.

Nestašica kvalifikovanih internih revizora

Neke kompanije, međutim, rađe formiraju sopstvena odeljenja za upravljanje nalozima na društvenim mrežama i sprovode internu reviziju o postignutim rezultatima i eventualnim propustima. Imajući u vidu da je reč o novoj i vrlo specifičnoj oblasti, nameće se pitanje da li firme mogu da obezbede stručnjake koji su sposobni da kvalitetno obave ovakav vid interne revizije?

Istraživanje koje je Jakovljević sproveo među predstavnicima 110 kompanija u Srbiji pokazuje da se ni u jednoj od njih ne vrši interna revizija naloga na društvenim mrežama, iako većina anketiranih smatra da bi to bilo jako korisno. Više od četiri petine ispitanika ocenjuje da je nezavisno stručno mišljenje posebno važno u proceni da li je upravljanje nalozima na društvenim mrežama u skladu sa internim procedurama i pravilima u firmi, kao i u pogledu kontrole informacione bezbednosti. Anketirani su među prioritetne ciljeve revizije uvrstili i potrebu da se utvrdi koliko je upravljanje ovim nalozima efikasno i šta bi od aktivnosti moglo da obezbedi bolju promociju preduzeća na društvenim mrežama.

Međutim, manje od polovine ispitanika (42%) procenjuje da su njihove kolege koje rade u internoj reviziji dovoljno osposobljene za takav posao.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: BiljaST, Pixabay

Чланак Revizija naloga na društvenim mrežama: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

U strahu su velike oči, kaže poslovica. Tako i u kriznim vremenima, raste napetost u preduzećima usled mogućih gubitaka – klijenata, prihoda, radnog mesta… „Povišeni pritisak“ u poslovanju je loš gospodar, koji potkopava kontrolu i podstiče greške. Njegov saveznik tokom prethodne dve godine bio je poslovni ambijent izmenjen do neprepoznatljivosti, prepun ograničenja. Stoga se postavilo pitanje i kako će se ovakve okolnosti odraziti na kvalitet revizorskih izveštaja, imajući u vidu da su problemi bili prisutni na obe strane – u preduzećima čije je poslovanje kontrolisano, ali i u revizorskim kućama, čiji zaposleni su vršili kontrolu.

Vanredna situacija je zahtevala pojačanu odgovornost, koja obuhvata sve učesnike u postupku revizije, ali se krivica za moguće propuste na kraju najpre pripisuje onome ko je potpisao revizorski izveštaj. Iz tog razloga, ne čudi da je u situaciji kada su se procedure iskomplikovale i zbog obolevanja je manji broj ljudi morao da obavlja više posla, poraslo i interesovanje revizora u svetu za osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Pojedine osiguravajuće kuće imaju razrađene različite pakete koji obuhvataju osiguranje od odgovornosti revizora za određene vrste finansijskih šteta koje su proizašle iz grešaka u revizorskom izveštaju. Pandemija je podstakla tražnju za ovakvim polisama, ali i rast premije na tržištu, navodi Nemanja Jakovljević iz Državne revizorske institucije.

Virus nije „zarazio“ objektivnost

Uprkos ovakvim pokazateljima, istraživanje koje je Jakovljević sproveo među domaćim i stranim revizorima o tome kako su izmenjene okolnosti zbog pandemije uticale na njihov rad, pokazuje da brojne poteškoće nisu umanjile odgovornost revizora u obavljanju posla. Autor napominje da rezultate treba uzeti sa rezervom, jer uzorak nije bio dovoljno reprezentativan, a i ne može se pouzdano tvrditi da su revizori potpuno iskreno odgovorili na postavljena pitanja.

Istraživanje je sprovedeno među 370 revizora u privatnom i javnom sektoru, od kojih je nešto više od petine iz Srbije. Ostali učesnici u anketi potiču iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i iz drugih država u regionu – Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke i Mađarske, a odgovore su dostavile i njihove kolege iz Austrije, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Švajcarske i Švedske. Prosečna starost ispitanika je oko 33 godine, skoro trećina radi na poslovima revizije između jedne i pet godina, 28% njih ima iskustvo od šest do deset godina, većina preostalih između 11 i i 20 godina, a svega 6% anketiranih je u revizorskom poslu preko dve decenije.

Od ukupnog broja učesnika u istraživanju, 72% izričito tvrdi da nisu smanjivali broj procedura koje su potrebne radi prikupljanja dokaza u preduzećima u kojima su sprovodili reviziju. Ostali su bili neodređeni u odgovorima, dok je svega nešto više od 3% priznalo da su redukovali potrebne procedure, pri čemu više od polovine njih da su to radili u značajnoj meri. Na pitanje da li ste smanjivali nivo procenjene materijalnosti kod entiteta kod koga ste sprovodili reviziju, 78% ispitanika je odgovorilo odrečno, a nešto više od 10% potvrdno. Rezultati pokazuju i da 85% anketiranih nije smanjivalo veličinu preliminarnog uzorka u preduzeću u kojem su bili angažovani na poslovima revizije, dok je to učinilo nešto preko 3% ispitanika.

Skoro 77% revizora u uzorku je izjavilo da se nisu u većoj meri oslanjali na prerađene informacije koje su im dostavili predstavnici preduzeća nad kojim su vršili kontrolu, dok je to činilo oko 4% anketiranih. Najveći broj revizora, preko 95% njih tvrdi da nisu izdavali pozitivno mišljenje ako su poslovni rezultati preduzeća u kojem su vršili reviziju bili pogoršani usled posledica pandemije, dok nešto ispod 2% priznaje da su to učinili. Takođe, 82% njih je izjavilo da u poređenju sa pretkriznim periodom nisu imali više tehničkih grešaka u svojim izveštajima, dok je 9% anketiranih revizora potvrdilo da su više grešili zbog vanrednih okolnosti u poslovanju.

Oko petine ispitanika kaže da su jako mnogo radili na svom stručnom usavršavanju tokom pandemije, 62% tvrdi da su tome posvetili dobar deo vremena, a tek 2% je izjavilo da se nisu posvetili poboljšanju svojih znanja i sposobnosti. Četvrtina anketiranih smatra da su tokom pandemije bili vrlo efikasni u svom radu, tri petine ocenjuje da je njihova efikasnost bila dobra, dok oko 4% njih priznaje da im je učinak bio nezadovoljavajući.

Najveći broj (69%) revizora je vodio računa o čuvanju podataka u elektronskom formatu, a više od petine je izjavilo da im je to bio jedan od prioriteta, Ipak, četvrtina anketiranih ocenjuje da tome nisu posvećivali potrebnu pažnju, dok 4% njih kaže da se bezbednošću ovih podataka uopšte nisu bavili. Na kraju, govoreći o periodima kada su radili isključivo od kuće, 85% anketiranih revizora tvrdi da su nastojali da obavljaju kvalitetno posao jednako kao u regularnim uslovima, pa i bolje, 10% je izjavilo da je njihov angažman od kuće bio promenljivog kvaliteta, a preostali da se nisu mnogo trudili da održe kvalitet posla u takvim okolnostima.

„Državni sindrom“

Jakovljević napominje da istraživanja koja su istim povodom rađena u svetu, potvrđuju da što je odgovornost revizora veća, to je izraženiji i njegov profesionalni skepticizam, uključujući i situacije kada je primoran da reviziju nečijeg poslovanja vrši „na daljinu“. Kao i u ostalim profesijama, stručne kompetencije i stečeno iskustvo su preduslov ali ne i garant kvaliteta u poslu ako nema odgovornosti, koja pak zavisi od ličnih osobina pojedinca koji obavlja konkretan posao. U slučaju revizorske profesije, posebno se ističu integritet i objektivnost, nepotkupljivost i nezavisnost. Važno je i da revizor bude prilagodljiv, komunikativan, dobar organizator, samouveren i spreman da prihvati odgovornost za svoj tim, kao i da dobro podnosi stres.

Stoga su zanimljivi rezultati još jednog istraživanja koje je Jakovljević sproveo u Srbiji o osobinama koje bi revizor trebalo da poseduje, na uzorku od 200 revizora koji rade u privatnom i javnom sektoru. Nalazi su pokazali da je velika razlika u starosnom proseku ispitanika zavisno od toga da li rade u privatnim kompanijama (27 godina) ili u javnom sektoru (42 godine). Premda se ovakav starosni prosek u uzorku ne može uzeti kao pokazatelj stvarnog stanja, činjenica je da su osobe koje rade na poslovima revizije u privatnom sektoru značajno mlađe od kolega u javnom, zbog drugačije politike zapošljavanja i uslova rada u privatnim revizorskim kućama, napominje Jakovljević.

Rezultati ankete pokazuju da komplikovano stanje u javnom sektoru koje se naziva „sindromom državnog posla“, nije zaobišlo ni revizore. Ovaj sindrom se ogleda u tome što za razliku od kolega iz privatnog, revizori u javnom sektoru su više skloni formalističkom razmišljanju, manje su kreativni i prilagodljivi, lošiji su u organizaciji i odnosu sa kolegama i spremniji su da izbegnu zadatke, te da odgovornost prebace na drugoga.

Uočljiva je i razlika prema stavovima o političkom angažmanu. „Ispitanici u privatnom sektoru većinski smatraju da osobe koje se bave revizijom ne bi trebalo da budu politički aktivne. To se ne može reći za ispitanike iz javnog sektora koji uglavnom smatraju da osobe koje se bave revizijom ne bi trebalo da budu politički neutralne, što može imati direktan uticaj na njihovu nezavisnost i objektivnost i može dovesti u pitanje njihov angažman u revizorskoj profesiji uopšte“, zaključuje Jakovljević.

Jasmina Ilić

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Nordwood Themes, Unsplash

Чланак Odgovornost revizora u vreme krize: Politika kontraverznija od korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako su, na primer, revizori tokom 2020. godine izrekli ukupno 19 preporuka za Javno preduzeće „Putevi Srbije“, devet za Elektroprivredu Srbije i 16 za Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije. Ova tri javna preduzeća su, podsetimo, zabeležila nepravilnosti „teške“ više od milijardu evra, što je 97 odsto vrednosti od ukupno utvrđenih nepravilnosti u javnim nabavkama te godine.

Državna revizorska institucija je u revizijama sprovedenim u 2020. godini dala subjektima revizije 2.155 preporuka i objavila ih na svom vebsajtu u Registru preporuka za 2020. godinu.

Najviše preporuka DRI je, kako je saopšteno, dala u revizijama finansijskih izveštaja 1.215, zatim u revizijama pravilnosti poslovanja 534, u revizijama svrsishodnosti poslovanja 264 preporuka, a u kombinovanim revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 142 preporuke.

„Kada posmatramo procenat izvršenja preporuka po vrstama revizija, najveći procenat sprovođenja preporuka je, za sada, u revizijama pravilnosti poslovanja 92 odsto, a najmanji u revizijama svrsishodnosti poslovanja 50 odsto“, rekao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor i dodao da je to i očekivano s obzirom da je u revizijama svrsishodnosti poslovanja manji procenat preporuka prvog prioriteta i da je potreban duži rok za otklanjanje sistemskih problema i uzroka problema obuhvaćenih temom.

Podsetimo, preporuke prvog prioriteta prema zakonu treba da budu sprovedene u roku od 90 dana i takvih su državni revizori izrekli 937 od ukupno2.155 preporuka. Preporuka drugog prioriteta, koje treba da budu realizovane u roku do godinu dana, ima 1.008, dok je 210 preporuka trećeg prioriteta, za čije je sprovođenje potrebno do tri godine.

Vrednost grešaka i nepravilnosti

Kao što je portal N1 već pisao, Državna revizorska institucija je u revizijama finansijskih izveštaja u 2020. godini utvrdila greške u iznosu od 376 milijardi dinara, a u revizijama pravilnosti poslovanja utvrdila nepravilnosti u iznosu od 130 milijardi dinara.

Greške se odnose na pogrešna iskazivanja u finansijskim izveštajima, dok su nepravilnosti termin koji DRI koristi u revizijama pravilnosti poslovanja i odnose se uglavnom na – nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, obračuna plata ili zarada, trošenje novca iznad budžetom usvojenog nivoa, zatim nepravilnosti kod dodele subvencija, dotacija, i drugih obračuna i isplata.

Ukupno utvrđene nepravilnosti od 130 milijardi dinara uglavnom se – čak 129 milijardi dinara – odnose na javne nabavke.

A, u okviru njih čak 97 odsto nepravilnosti odnosi se na tri subjekta revizije – JP Putevi Srbije, JP Elektroprivreda Srbije i Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije.

„Kod ova tri preduzeća utvrđene su nepravilnosti u iznosu od 125,61 milijardi dinara, što iznosi oko 97 odsto od ukupno utvrđenih nepravilnosti u javnim nabavkama u 2020. godini“, potvrdili su u DRI u novembru 2021. za portal N1.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак DRI: Tri javna preduzeća su zabeležila nepravilnosti „teške“ više od milijardu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski revizori su, ispitujući kineske investicije u EU, identifikovali „višestruke rizike“ i političke i ekonomske prirode i skrenuli pažnju na to kako su zemlje članice sistematski kršile EU pravila zaobilazeći Evropsku komisiju pre potpisivanja trgovinskih sporazuma s Kinom, prenosi briselski portal EURACTIV.

Kina je na bilateralnoj osnovi sklopila 15 sporazuma sa članicama EU kao deo svoje inicijative Pojas i put, koja uključuje razvoj infrastrukture i investicije u više od 80 zemalja u Evropi, Aziji i Africi.Među zemljama EU koje su potpisale takve sporazume su Italija, Grčka, Estonija, Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Ujedinjen pristup u poslovanju s drugom najjačom ekonomijom na svetu

Evropski revizorski sud je otkrio da Evropska komisija nije bila konsultovana pre bilo kakvog potpisivanja sporazuma, čime je prekršena odluka Saveta iz 1974. godine, prema kojoj zemlje EU moraju da informišu Komisiju o „sporazumima o saradnji“ u vezi sa ekonomskim ili industrijskim partnerstvom sa trećim zemljama.

Glavna autorka izveštaja Anemi Turtelbum izjavila je novinarima uoči objavljivanja izveštaja da EU treba da usvoji ujedinjen pristup u poslovanju s drugom najjačom ekonomijom na svetu.“Ono što vidimo u našem izveštaju je ‘zavadi i vladaj’ u EU.

To vidimo sve vreme. Potrebno nam je 27 igrača u jednom timu“, rekla je Turtelbum. Revizori su takođe zamerili na nedostatku javno dostupnih informacija o kineskim investicijama u EU.“Ne postoji sveobuhvatna analiza rizika, i to nas dovodi do pitanja da li EU vozi na slepo ka Kini. Svakako izgleda da plovimo bez kompasa, jer nismo našli nikakvu formalizovanu sveobuhvatnu analizu rizika i mogućnosti za EU u vezi sa kineskom investicionom strategijom“, kazala je Turtelbum.

Veća transparentnost kada su u pitanju informacije o kineskim investicijama

Evropski revizorski sud, dodala je, traži veću transparentnost kada su u pitanju informacije o kineskim investicijama u Evropi, kako bi se sprečili veliki problemi kao što su manjak reciprociteta ili nefer konkurencija između evropskih i kineskih industrija. U izveštaju se ukazuje i na navodno EU finansiranje projekata Pojasa i puta u Uniji.

Sud navodi da je Komisija 2017. dodelila 357 miliona evra iz kohezionih fondova da bi pokrila 85 odsto troškova izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj. Posao za izgradnju mosta je zatim dat kineskom konzorcijumu China Road and Bridge Corporation.

„Most je finansiran iz kohezionih fondova EU, a ipak je brendiran kao deo kineske inicijative Pojas i put“, rekla je Turtelbum. U izveštaju suda govori se i o kineskoj telekomunikacionoj opremi na evropskom tržištu i različitim stavovima zemalja članica prema saradnji sa Kinom kada je u pitanju mobilna tehnologija pete generacije (5G).
Zemlje koje su politički bliske SAD, među kojima su Češka, Letonija, Estonija, Poljska i Rumunija, usvojile su neprijateljski pristup saradnji sa Kinom po pitanju 5G, dok druge zemlje, kao što su Nemačka i Belgija, imaju oprezniji stav, ali ne izričito neprijateljski.

U izveštaju se ističe da „posebna pretnja potiče iz sajber ofanzivnih inicijativa zemalja koje nisu članice EU“, u prikrivenoj referenci na Huavej, navodi EURACTIV.

Izvor: Beta

Чланак Manjak reciprociteta ili nefer konkurencija između evropskih i kineskih industrija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti zakon zapravo zahteva od kompanija dokaz da “nisu u vlasništvu, niti pod kontrolom stranih vlasti”. Regulativa će naravno važiti za sve strane kompanije koje traže pristup američkom tržištu kapitala, ali su ipak sve oči uprte u kineske. Razlog za to je višegodišnji sukob ove dve zemlje, koji je produbljen korona-krizom. Zanimljivo je da su ovaj zakon podržale i demokrate i republikanci, bez primedbi.

Inicijator ovog akta, republikanski senator Džon Kenedi, rekao je tim povodom da kineske kompanije “često varaju. Ima mnogo tržišta na svetu na kojima će i dalje moći to da rade, ali im to više neće biti dozvoljeno u SAD”.

Alibabi pala vrednost akcija

Konkretno, novi zakon zahteva da strana kompanija, ukoliko ne može da se podvrgne revizorskoj istrazi zato što posluje preko inostrane računovodstvene firme, na drugi način dokaže da nije pod uticajem inostranih vlasti. Ukoliko strana kompanija tri godine uzastopno ne pruži uvid u svoje poslovanje Odboru za nadzor računovodstva javnih preduzeća, čiji rad nadgleda Komisija za hartije od vrednosti, biće joj zabranjeno listiranje na berzama ove zemlje.

Kada je ova vest objavljena, vrednost Alibabe, giganta u sektoru e-trgovine, pala je za dva odsto.

Foto: mkarasch0, Pixabay

Чланак Zakon o detaljnijem nadzoru stranih (kineskih) kompanija prošao senat SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.